Požari bukte u Sibiru, stručnjaci strahuju da nema ko da ih gasi: Rusi nemaju dovoljno resursa zbog Ukrajine?

Šumski požari izbili su u Sibiru ovog proleća, šaljući dim u zapadne američke države koji je obojio nebo u ružičasto.

Neki stručnjaci su zabrinuti da Rusiji možda nedostaje dovoljno vojnih resursa za gašenje požara zbog krize u Ukrajini, posebno zbog toga što se intenzitet požara povećava tokom leta.

Ovog meseca šumski požari su već izbili na ruskom dalekom istoku, aktivirajući vatrogasne službe. Ruska federalna agencija za šumarstvo saopštila je da je već ugasila više od 600 požara na 37.000 hektara širom zemlje.

Jedan od regiona sa najvećim brojem ugašenih šumskih požara je u Omskoj oblasti. Na snimcima koje je objavio Siberian Times vide se šumski požari kako besne širom Omska i Tjumenske oblasti u zapadnom Sibiru, dok satelitski podaci prikazuju nekoliko požara širom pejzaža.

Neki od požara navodno gore duže od nedelju dana, iako se čini da su jezera i dalje zaleđena.

A very early start of 2022 wildfire season in Russia, with massive fires raging across vast spaces of Western, Central, Southern and Eastern Siberia. Video below is from Omsk region, Western Siberia #wildfires2022Russia pic.twitter.com/QYj8o5XQOI— The Siberian Times (@siberian_times) April 19, 2022

Dim od požara putovao je hiljadama kilometara i stigao do zapadne Amerike. Ljudi su primetili tamnija neba, zadimljenije zalaske sunca i crvenkaste nijanse nad mesecom - karakteristike koje se obično vide tokom vrhunca letnje sezone požara.

Kancelarija Nacionalne meteorološke službe u Tusonu objavila je niz na Tviteru koji prati putanju dima. Otkriveno je mnoštvo žarišta požara koje su sateliti snimili iznad Rusije.

Dim od jednog specifičnog velikog požara zamotao se u olujni sistem koji je išao preko Tihog okeana i stigao do zapadne obale u subotu. Meteorološka služba je dodala da poreklo dima koji je stigao do Zapadne obale dolazi i iz Mongolije i Kine, dok se prašina iz pustinje Gobi možda pomešala sa dimom.

The crescent Moon had a distinct reddish hue as it peeked above the horizon this morning. High level smoke from fires in Siberia as well as dust from the Gobi Desert may be contributing factors. pic.twitter.com/03TefpCgB6— NWS Seattle (@NWSSeattle) April 24, 2022

Aktivnost požara u Sibiru tokom proleća se povećala u proteklim godinama. Šumski požari su se u ovim oblastima dogodili otprilike u isto vreme 2020. godine. Požari su prošle godine izbili krajem aprila, iako su najveći klasteri počeli da gore u regionu Jakutija na ruskom dalekom istoku početkom maja.

- Podaci pokazuju da ovi požari izbijaju u prolećnoj sezoni, ali bilo je velikog broja požara i dnevni ukupan intenzitet/emisije su bili znatno iznad proseka u ranim fazama sezone - rekao je Mark Parington, naučnik iz Kopernikus servisa za praćenje atmosfere.

Na konferenciji za novinare u četvrtak, ruska federalna agencija za šumarstvo rekla je da su vatrogasci spremni i radiće na sprečavanju požara u narednim nedeljama. Šef agencije, Ivan Sovetnikov, rekao je da je oko 90 posto šumskih požara tokom proleća rezultat ljudskih aktivnosti - požari koji se šire na šume sa drugih površina, izazvani su zabranjenim poljoprivrednim paljenjima ili su posledica nepažnje. Agencija je rekla da će rasporediti helikoptere i dronove, prenosi Washington post.

The #WildFires season has started in western #Siberia⬇️#CopernicusEU #Sentinel2 🇪🇺🛰️ acquired this image on 17 April, ~85 km NE of Omsk. It shows one of the multiple fires active in the area pic.twitter.com/Eckm2V4W8r— Copernicus EU (@CopernicusEU) April 19, 2022

Međutim, neki misle da bi specijalna operacija ruske vojske u Ukrajini mogla da smanji ruske vatrogasne resurse, nakon što je veliki broj osoblja i opreme raspoređen u Ukrajini.

U proteklim godinama, kako su se požari pojačavali sa približavanjem leta, ruska vojska je često pomagala vatrogascima. Helikopteri i avioni mogu da ispuste vodu na požare, dok hiljade kopnenih trupa gaze kroz močvare i intenzivnu vrućinu kako bi ugasili vatru.

- Nema sumnje da je Ukrajina predstavljala veliki odliv kopnenih resursa za Rusiju - rekao je Mark Kancijen, savetnik međunarodnog programa za bezbednost u centru za strategijske i međunarodne studije.

- Veliki deo trupa prebacili su izvan zemlje, a oni koji se vraćaju nazad su u velikoj meri umorni. Biće teško boriti se protiv požara - rekao je on.

Čak i da nema vojne operacije u Ukrajini, mnogim velikim požarima dozvoljava se da gore usled nedovoljno vatrogasaca, ukoliko ne predstavljaju pretnju po velike zajednice.

Bez odgovarajućih sredstava za gašenje požara, šumski požari ostaju neprimećeni i mogu se nekontrolisano širiti, uključujući i na sibirsko tlo bogato ugljenikom. Veliki deo zemljišta se sastoji od organske materije stare stotine godina do milenijuma, sa velikim količinama ugljenika zakopanog duboko u permafrostu. Požari mogu da gore duboko u zemljištu koje se odmrzava, oslobađajući velike količine ugljenika i metana u atmosferu.

Požari ispuštaju i čestice koje mogu da naštete ljudskom zdravlju i sredini. Na primer, crni ugljenik može da uđe u pluća ljudi i životinja i izazove bolest. Može da iritira oči, nos i grlo. Čestice takođe mogu da apsorbuju sunčevu svetlost i zagreju tlo ispod, što potencijalno dodatno pogoršava uslove požara u ovoj oblasti.

Iako je još uvek rano predvideti intenzitet požara ovog proleća i leta, rastuće globalne temperature su pojačale sezonu požara i verovatno će to nastaviti da rade.

Istraživanja pokazuju da se u Sibiru poslednjih decenija povećao broj šumskih požara i veličina izgorele površine, što je povezano sa temperaturom vazduha i sušom.

Kompjuterski modeli još pokazuju da će porast globalnih temperatura isušiti vegetaciju u regionu, povećati godišnji broj dana od opasnosti od požara i velikih požara, naročito u južnom Sibiru i Jakutiji na dalekom istoku.

Poslednjih nekoliko godina je istaklo ovu pretnju. U jednom trenutku prošle godine požari u Sibiru bili su veći od svih drugih požara na svetu zajedno.

Od 1. juna do 1. avgusta, požari su izbacili rekordnu količinu ugljenika u Jakutiji.

Izveštaj Evropske komisije rangirao je emisije ugljenika iz prošlogodišnjih požara na Arktiku kao četvrti najveći u skoro dve decenije. Ovi nivoi su smatrani "normalnim" u poređenju sa istorijski aktivnim sezonama 2019. i 2020, rekao je Parington, napominjući da su u tim godinama bile veće aktivnosti požara širom Arktičkog kruga nego 2021, iako ne nužno u Jakutiji.

- Teško je reći da li ovo ukazuje na ono što možemo da očekujemo tokom leta - očekujem da će tokom leta biti požara u istočnijim regionima Sibira, a možda i na Arktiku. Rizik od požara će biti viši zbog klimatskih anomalija u proteklim godinama i mesecima. Lokacije i dužine požara zavisiće od meteoroloških uslova - rekao je Parington.

(Telegraf.rs)