Bolesna deca žrtve sukoba u Ukrajini: Ako ih ne ubije metak, stradaju zbog nemoći lekara

Za doktora Dmitra, koji je radio kao kardiolog u Lavovu 13 godine, verovatno ne postoji ništa teže nego da gleda kako dete umire, kako gubi život pacijenta koji leži pred njim, iako zna da više ništa nije mogao da učini.

Iako mu je teško da se nosi sa smrću ijednog deteta, gubitak Andreja, bebe stare sedam dana, koja je umrla zbog nedostatka rendgenskih aparata, je nešto sa čim Dmitro još uvek pokušava da se pomiri.

Preporučujemo

Andrej je rođen u Lavovu u martu sa urođenom srčanom manom i hitno mu je bio potreban angiogram, specijalistički rendgenski snimak koji omogućava lekaru da vidi krvne sudove pacijenta. Ali, samo sa jednim aparatom za angiografiju koji deli nekoliko bolnica u Lavovu, i kako se ovaj grad na zapadu Ukrajine nosi sa prilivom ljudi koji beže od ruskih napada na istoku i oko Kijeva, vreme čekanja na specijalizovanu medicinsku opremu je poraslo. U Andrijevom slučaju, kašnjenje je bilo fatalno.

- To me je uništilo kao lekara. Trebalo je da živi, nije njegovo stanje to što ga je ubilo. To je dete koje je moglo da ide u školu, da stekne prijatelje, igra fudbal. To te uništi, pogotovo kad shvataš šta je moglo da reši probem, a to je da smo imali još jedan aparat - kaže Dmitro.

Prema Međunarodnoj organizaciji za migracije, više od 7,1 miliona ljudi je interno raseljeno u Ukrajini od ruske invazije pre šest nedelja, a stotine hiljada je pobeglo u relativnu bezbednost zapadne Ukrajine, koja je do sada bila pošteđena nasilja.

Rezultat je da bolnice u Lavovu, najvećem gradu u regionu su pod enormnim pritiskom kako postaju medicinski centar za čitavu zemlju.

Osim što služe svakodnevnim potrebama rastuće populacije i onih koji su ranjeni u borbama na drugim mestima, bolnice u Lavovu su takođe prihvatile pacijente sa hroničnim i složenim stanjima koji su prebačeni iz bolnica u gradovima na prvoj liniji kao što su Kijev, Harkov i Mariupolj. Direktno su gađane i bolnice u tim gradovima. Iz tog razloga bolnice u ovom članku ne mogu biti imenovane; lekari se takođe nazivaju imenom samo radi bezbednosti.

I pošto je Rusija označila početak svoje obnovljene istočne ofanzive raketnim udarima koji su takođe ciljali na infrastrukturu u zapadnoj Ukrajini, postoji bojazan da bi region uskoro mogao biti dodatno zatrpan ratnim žrtvama.

"Fali nam posebna oprema"

Kako su se medicinska odeljenja zatvorila na istoku, mnogi lekari su se takođe preselili na zapad, ojačavajući radnu snagu u Lavovu. Ali oprema je ostavljena ili uništena! I dok bolnice u Lavovu imaju dovoljno lekara da leče nove pacijente, u nekim slučajevima nemaju sredstava za to.

Doktorka Zorana, koja radi u dečijoj bolnici u Lavovu, kaže da pacijenti sa hroničnim i urođenim obolenjima, pacijenti kojima su neophodne komplikovane operacije, ili koji su ranjeni u sukobima pristižu u Lavov, jer sada je to jedini centar koji može da zbrine takve pacijente.

- Fali nam posebna oprema i potrepštine, jer nismo navikli da imamo toliko teških pacijenata. To je u ovom trenutku ozbiljan problem - kaže ona.

U bolnici gde radi postoji samo jedan monitoring aparat koji se koristi za praćenje vitalnih funkcija pacijenata na intenzivnoj nezi.

- Doktori bi mogli da rade i do tri operacije dnevno, ali ne možemo da operišemo, jer imamo samo jedan taj monitor. Zato operišemo jednog, pa čekamo da dete bude dovoljno stabilno da nije potreban taj monitor za praćenje stanja, pa prelazimo na sledećeg - kaže Zorana za Guardian.

U Lavov stižu donacije medicinskog materijala u ambulantnim vozilima sa britanskim i poljskim tablicama. U pitanju su privatne donacije zavoja, morfijuma, fiziološkog rastvora, sondi....

Mnogo je veći izazov nabaviti specijalnu opermu poput mašina za angiografiju, koja košta stotine hiljada evra. Taj aparat je malom Andreju mogao da spasi život.

- Pre rata smo radili oko 30 angiografskih procedura svakog meseca, ali u poslednjih mesec dana imali smo 66 pacijenata. Ako je operacioni sto zauzet, pacijenti sa srčanim ili moždanim udarom imaju mnogo veće šanse da umru ili imaju neurološke deficite… Dodatni sat može povećati rizik od smrtnosti za 20% - kaže dr Dmitro.

Dr Denis, koji je pobegao iz svog doma u Dnjepru, i koji je sada medicinski direktor za anestetiku i intenzivnu negu u dečijoj bolnici kaže da im je potrebna specijalistička oprema - respiratori, kreveti za intenzivnu negu, pumpe za špriceve, sistemi za praćenje visokog nivoa, ECMO mašine...

On kaže da nije samo u pitanju količina, već i kvalitet tih aparata, jer to može značiti razliku između života i smrti.

Doktor Denis kaže da korišćenje aparata i vremena SSSR-a, koji su skladišteni, mogu da dovedu do pogrešnih dijagnoza, riskantnih procedura, i dužih operacija.

- Ako otvore humanitarne koridore, ne možemo ni da zamislimo koliko će žrtava da stigne samo iz jednog grada - kaže Denis.

(Telegraf.rs)