Njega Rusi žele više od ičega: Zapovednik "Azova" poreklom Finac, Kadirov obećao pola miliona za njegovu glavu

Čitav svet čeka da vidi kako će biti rešena situacija u čeličani Azovstal u Mariupolju, gde se poslednjih sedmica vode ozbiljne borbe ukrajinskih i ruskih snaga. U podzemnim hodnicima se osim vojnika i dobrovoljaca kriju i građani, a iako su Rusi za danas obećali da će biti organizovan humanitarni koridor da bi civili bili evakuisani, nije sigurno da će se to zaista i dogoditi.

U podzemnim hodnicima gigantske čeličane civili i vojska se navodno kriju već nedeljama. Žedni su i gladni, nemaju ni lekova, ali ipak odbijaju da se predaju Rusima, koji su nekoliko puta postavili ultimatum i davali rok da borci polože oružje.

Prizori iz Mariupolja potresli su čitav svet, a u Azovstalu su navodno i brojni borci jedinice Azov, čiji je neonacistički element koji je u Azovu nekad dominirao, Putinu poslužio kao izgovor za "denacifikaciju zemlje".

Azov se, međutim, od takvog ideološkog taloga koji je pratio neposredno nakon 2014. u međuvremenu navodno prilično distancirao. Tokom specijalne operacije ruskih snaga u Ukrajini predstavlili su se kao najodlučniji tamošnji borci i moderna i visoko mobilna jedinica specijalne namene (instruktori NATO-a odbili su da ih obučavaju dok ne raskrste s veličanjem nacističke ideologije).

Živ je, po svemu sudeći, i njihov zapovednik, 31-godišnji potpukovnik Denis Prokopenko. Mnogi Ukrajinci, koji ga bolje poznaju, uvereni su da se Rusima nikad neće predati.

Prokopenko je čovek sa veoma intrigantnom biografijom. Fakultetski je obrazovan, diplomirao je germansku filologiju i engleski jezik na Kijevskom nacionalnom univerzitetu. Pre Majdanske revolucije i ruske aneksije Krima 2014, kad se pridružio ukrajinskim oružanim snagama, bio je poznat kao fanatični "ultraš" i vođa navijača kijevskog Dinama.

S neonacistima nema baš nikakve dodirne veze. Poreklom je Finac iz Karelije, pokrajine koju su tokom Zimskog rata pre 80 godina okupirali Staljinovi Sovjeti. Njegov deda bio je jedini član porodice koji je tad preživeo sovjetsko-finski rat i okupaciju, i to služeći u finskim obrambenim snagama od 1939. do 1940. i nanoseći Sovjetima teške gubitke.

Denisu Prokopenku taj deda je lični heroj i uzor. On svoju današnju borbu za odbranu Ukrajine i Mariupolja od Putina smatra duboko intimnom misijom i svojevrsnim nastavkom slavnoga otpora svojeg pretka.

Već punih pet godina je Prokopenko na čelu jedinice Azov. Pre toga borio se godinama na Majdanu i u Donbasu.

Kad je Putin krajem februara pokrenuo masovnu invaziju na Ukrajinu, Prokopenko je sa saborcima odlučio da brani grad na obali Azovskog mora po kojem je njihova jedinica dobila ime i koji su već ranije izabrali za svoje sedište.

Mariupolj su od proruskih separatista oteli još u proleće 2014. godine, i ispravno su procenili da će zbog svoje strateške važnosti ubrzo postati jedan od najpaklenijih delova zemlje.

Grad na pravcu kopnenog koridora između Krima i samoproglašene proruske Donjecke i Luganske narodne republike, bez kojega nema spajanja "okupiranih ruskih teritorija", od samoga početka delovao je kao prilično beznadan vojni položaj.

To Prokopenka i druge borce u Mariupolju nije pokolebalo - stali su na put višestruko brojnijim i jačim ruskim snagama i sve donedavno im nanosili teške gubitke.

Uništenje Azova, a pogotovo hvatanje Prokopenka i njegovih saboraca, moglo bi, nakratko, Putinu pred domaćom publikom da kompenzuje gubitke koje je Rusija pretrpela u Ukrajini.

Čečenski vođa Ramzan Kadirov je još pre mesec dana objavio nagradu od pola miliona dolara svakom ko mu donese glavu ili drugi dokaz da je ubio zapovednika Azova Denisa Prokopenka.

(Telegraf.rs)