Hteli da usvoje dečaka iz sirotišta u Ukrajini, sad su u centru istrage o trgovini decom: Pakao bračnog para

Kada su kantri pevač iz Nešvila, Skuter Braun, i njegova supruga Viki započeli proces usvajanja devetogodišnjeg dečaka, nakon što su ga videli u prilogu kako se sa drugom decom krije u podrumu sirotišta u centralnoj Ukrajini, nisu ni slutili da će njihova "misija" da ih dovede u  centar međunarodne istrage o trgovini decom.

Još od početka sukoba u Ukrajini javljaju se priče o Amerikancima koji žele da spasu ukrajinsku siročad i prebace ih na sigurno, ali stručnjaci za usvajanje, neprofitni radnici i zagovornici bezbednosti dece izražavaju zabrinutost kako će se takve priče završiti.

Preporučujemo

Stručnjaci upozoravaju da bi nezavisni pokušaji premeštanja siročadi iz zemlje mogla da postanu presedan koji bi olakšao da "nestanu" druga deca i na kraju da budu eksploatisani ili čak prodani.

Portparol "Save the Children" humanitarne organizacije koja pomaže deci tokom sukoba i drugih vanrednih situacija kaže da već stižu izveštaji o nestanku dece nakon što pređu granicu.

Eksperti ističu da neke grupe koje idu u ratnu zonu nemaju dokaze ni evidenciju da su u stanju da se brinu o deci ili da deluju u borbenim područjima. Štaviše, prema Stejt departmentu, većina dece koja žive u ukrajinskim sirotištima imaju roditelje ili porodicu koji su i dalje njihovi zakonski staratelji, tako da slanje bilo koga u inostranstvo u vremenima previranja u žurbi nosi sa sobom rizik odvajanja dece od njihove uže i šire porodice.

Iz tih razloga, sredinom marta, ukrajinska vlada izdala je moratorijum na međudržavna usvojenja, navodeći zabrinutost da ratno vreme sa sobom nosi pretnju eksploatacije ili trgovine decom. Rusija je decenijama bila žarište usvajanja za Amerikance. Ali krajem 2012. godine, ruski predsednik Vladimir Putin je zabranio rusko usvajanje od strane američkih građana. Od tada Ukrajina je u suštini zamenila Rusiju kao jednu od zemalja na vrhu iz kojih Amerikanci usvajaju.

Ukrajina, pritom, nije potpisnica Haške konvencije o usvajanju iz 1993, što znači da nema garancije da je usvojenje obavljeno u skladu sa zaštitnim merama i procedurama utvrđenim ovim međunarodnim ugovorom, kao što je provera usvajanja deteta i podobnosti usvojitelja.

Na prvi pogled, izgledalo bi da Ukrajina ima veliki broj dece koja se mogu usvojiti. Populacija dece koja žive u sirotištima i drugim ustanovama za brigu o deci - sa 100.000 - bila je najveća u Evropi pre rata, rekao je portparol UNICEF-a za CNN, dodajući da iznosi 1,3 odsto sve dece u zemlji. Ali, kako su stručnjaci primetili, većina njih nisu siročad u bukvalnom smislu, jer imaju porodične veze ili zakonske staratelje. Mnogi žive u sirotištima da bi dobili specijalizovanu negu zbog medicinske invalidnosti ili druge potrebe koje njihove porodice nisu mogle da zadovolje.

- Nije kao, da ih samo bace tamo. Oni vole svoju decu. Jednostavno ne mogu da se brinu o njima u datom trenutku. I to nije razlog zašto neki Amerikanci mogu da upadnu ovde i da ih uhvate i odnesu - rekla je Teresa Filmon direktorka ukrajinske dobrotvorne organizacije za siročak "Njegova deca".

Što nas vraća na početak priče o porodici Braun. Po dolasku u Poljsku, Skuter je saznao da se dečji pasoši, koji su bili neophodni da se deca odvedu u Nešvil, nalaze u praznom stanu u Kijevu, gde ih je bežeći pred bombama, ostavila žena koja je vodila proces usvajanja.

Zbog toga su morali da organizuju akciju preuzimanja pasoša i da pokupe petoro dece iz sirotišta u centralnoj Ukrajini. Direktor sirotišta Oleksandr Lobanov je u intervjuu za Si-En-En ispričao da je vlasnik jednog odmarališta u Litvaniji ponudio smeštaj deci i poslao autobus da ih pokupi. Želeo je da svi zajedno otputuju u Litvaniju.

Kada je autobus stigao u odmaralište, Lobanov je rekao da je saznao da je vlasnica postala sumnjičava kada je shvatila da je plan da se odvede više dece u SAD. Nedugo zatim, rekao je da su ga litvanske vlasti obavestile da je pod istragom zbog pokušaja da proda decu Viki, Skuterovoj supruzi, što je on odlučno demantovao.

Braunovi, upitani o istrazi, su rekli da "nema apsolutno nikakvih dokaza o bilo kakvoj trgovini, niti će ikakvi dokazi izaći na videlo i da ovo samo izaziva veći stres i traumu za decu koja već dolaze iz nasilnih mesta."

Lobanov je rekao da nema razloga za pokretanje istrage i da je ljut što je vlada Litvanije preuzela starateljstvo nad decom koja im ne dozvoljava da preseli grupu u Nemačku. Takođe je rekao da je zabrinut za decu, prenevši da su mu rekli da žele da napuste Litvaniju, da ne jedu mnogo i da ih vlasti stalno ispituju.

Državna služba za zaštitu prava deteta i usvojenje litvanske vlade rekla je za Si-En-En da su deca bezbedna i da će ostati u Litvaniji dok ne bude sigurno da se vrate u Ukrajinu.

- Prema trenutno dostupnim informacijama, neka od ove dece su bila namenjena za preseljenje u drugu državu, navodno na privremeni porodični boravak, ali postoje indicije da se tamo i usvajaju -  saopštila je kancelarija.

Lobanov je rekao da je bio odlučan da uradi sve što je potrebno da ih odvede na sigurno, kada su rakete počele da lete direktno iznad njih i kada su ruske trupe sletele u blizini sirotišta.

- Samo smo spasavali decu od eventualnog stradanja - rekao je Lobanov.

Braunovi, kažu da shvataju da su mogli da imaju više strpljenja i da čekaju duže pre nego što krenu u akciju, ali su u to vreme bili uspaničeni i nisu znali šta drugo da urade ili šta će se desiti - rekavši  sda se to osećalo kao situacija "život ili smrt".

- Stvarno sam se osećao kao da ako ja to ne uradim, ko će onda? Želela sam da budem tu za njega i da zna da je bezbedan i da ga volimo... Želela sam da vidi, 'Ovde su, došli su po mene.' - izjavili su.

(Telegraf.rs)