Da li će doći do primirja za Uskrs? Postoji apel da počne danas, istorija ratovanja pamti jedan "dan čuda"

Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih Nacija, apelovao je na četvorodnevno primirje između Rusije i Ukrajine tokom Svete pravoslavne nedelje i Uskrsa kako bi se omogućila evakuacija civila i dostava humanitarne pomoći.

Govoreći pred novinarima u utorak, šef UN je istakao da pravoslavni Uskrs dolazi usred intenzivirane ruske ofanzive u istočnoj Ukrajini, čime je potreba za prekidom vatre neophodna.

- Humanitarne potrebe su strašne. Ljudi nemaju hranu, vodu, zalihe za lečenje bolesnih ili ranjenih ili jednostavno za svakodnevni život - rekao je Gutereš u Njujorku.

On je apelovao na sve strane da uspostave četvorodnevno primirje.

- Inspirisan Velikom nedeljom, pozivam sve strane i sve pobornike mira širom sveta da se pridruže mom uskršnjem pozivu. Sačuvajte živote, zaustavite krvoproliće i uništenje - poručio je Gutereš.

I am calling for an Orthodox Holy Week humanitarian pause to the war in Ukraine.I urge all parties – and all champions of peace around the world -- to join my Easter appeal.Save lives.Stop the bloodshed and destruction.Open a window for dialogue and peace. pic.twitter.com/drEWHcExnl— António Guterres (@antonioguterres) April 19, 2022

On je predložio da primirje počne u četvrtak, koji je Sveti četvrtak za pravoslavne hrišćane i da traje sve do nedelje kada se obeležava Uskrs.

Većina ljudi u Ukrajini su pravoslavni hrišćani, a mnogi će ovaj praznik dočekati daleko od svojih domova i porodica. Procenjuje se da je više od pet miliona ljudi pobeglo iz zemlje od početka specijalne vojne operacije ruske vojske u Ukrajini, a da je više od 10 miliona interno raseljeno.

- Umesto proslave novog života, ovaj Uskrs se poklapa sa ruskom ofanzivom na istoku Ukrajine. Intenzivna koncentracija snaga i vatrene moći ovu bitku čini nasilnijom, krvavijom i destruktivnijom - istakao je on.

Rusija odbila predlog?

Zamenik ruskog izaslanika pri UN-u Dmitrij Poljanski nazvao je predloge o prekidu vatre "pseudo-mirotvornim, lažnim i neiskrenim", rekavši da bi primirje dalo Ukrajini "odmor" za nabavku oružja.

- Pozivi na primirje samo znače želju da se kijevskim nacionalistima i radikalima da predah kako bi mogli da se pregrupišu, dobiju nove serije dronova, ATGM i MANPADS-a i istovremeno otganizuju nove nehumane provokacije - dodao je ruski zvaničnik.

Ukrajina je odmah pozvala Rusiju da posluša Guterešov poziv, ali je izaslanik Moskve rekao da je "malo skeptičan" u vezi sa tom idejom.

- Zaista ne znam koja je svrha da ulazimo u igru sa Ukrajincima po takvim pitanjima - rekao je Dmitrij Poljanski, zamenik ambasadora Rusije u UN.

On je tvrdio da je Rusija ponudila stvaranje humanitarnih koridora, ali da ih Ukrajina nije koristila ili ih je zloupotrebila.

Stalni predstavnik Ukrajine pri UN Sergej Kislica rekao je da je "stav moskovskog firera izrečen nekoliko sati nakon apela Gutereša".

.@antonioguterres закликав встановити з 21 квітня «великоденну гуманітарну паузу» для організації гуманітарних коридорів і евакуації цивільних. Позиція московського фюрера була озвучена вже за декілька годин на Радбезі Послухайте і ви! Не мені ж одному це трійло регулярно терпіти pic.twitter.com/mV0YkHSGfQ— Sergiy Kyslytsya (@SergiyKyslytsya) April 20, 2022

- Antonio Gutereš pozvao je na uspostavljanje vaskršnjeg humanitarnog primirja 21. aprila kako bi se organizovali humanitarni koridori i evakuisali civili. Stav moskovskog firera izrečen je u Savetu bezbednosti nekoliko sati kasnije - objavio je Kislica na Tviteru u sredu.

Upozorenje stanovnicima Luganska: Ostanite kod kuće za Uskrs

Šef regionalne vojne administracije u Lugansku u istočnoj Ukrajini Sergej Hajdaj upozorio je u sredu na moguće ruske "provokacije" tokom predstojećih uskršnjih bogosluženja i pozvao ljude da verske događaje prate onlajn.

- Rusi će praviti provokacije na Uskrs. Sačuvajte svoj život, ostanite kod kuće. Apelujem na stanovnike Luganske oblasti koji su ostali u regionu i koji su već evakuisani. U Luganskoj oblasti gotovo da nema preživelih crkava, uništila ih je Rusija. Crkve koje su bile podređene Moskovskoj patrijaršiji (Pravoslavnoj crkvi) napao je "ruski svet" - rekao je on.

Mnogi Ukrajinci slave Uskrs po julijanskom kalendaru, a Uskršnja nedelja ove godine pada 24. aprila.

Hajdaj je preporučio da se uskršnjim slavljima prisustvuje onlajn.

- Rusi mogu da iskoriste naše običaje i scenski teror tokom jednog od najvažnijih hrišćanskih praznika. Ako im bude naređeno da napadnu crkve na Uskrs, neće stati. Rusi će to pokušati, siguran sam. Zato je bolje ostati kod kuće, ne rizikujte svoj život. Proslavimo Uskrs onlajn - rekao je on.

Šef regionalne vojne administracije Sumi na severu Ukrajine ranije ove nedelje pozvao je lokalne stanovnike da prisustvuju virtuelnim uskršnjim službama usred sličnih upozorenja.

Kako je hrišćanski praznik jednom prekinuo rat?

Božićno primirje je bio niz raširenih, ali nezvaničnih primirja duž Zapadnog fronta oko Božića 1914.

U nedelji pred praznik, nemački i britanski vojnici su izašli iz rovova da razmene praznične čestitke i razgovaraju. U nekim oblastima, ljudi sa obe strane su izašli na ničiju zemlju na Badnji dan i Božić da razmene hranu i suvenire.

Ono što je ostalih dana važilo samo za nekoliko večernjih časova, tog 25. decembra 1914. godine postalo je celodnevni praznik za sve. Božić 1914. godine tako je zauvek ostao upisan u istoriji ratovanja jednostavno kao "dan čuda".

Dogodile su se zajedničke sahrane i razmene zarobljenika, dok su se neki susreti završili pevanjem božićnih pesama. Vojnici su igrali fudbal jedni protiv drugi.

Međutim, miroljubivo ponašanje nije bilo sveprisutno, jer su se borbe nastavile na nekim sektorima, dok su se na drugim zaraćene strane složile da tek uzmu tela palih vojnika.

I sledeće godine je nekoliko jedinica ugovorilo primirja, ali ona nisu bila raširena kao 1914. Ovo je bilo zbog strogih naređenja komandi obeju strana koje su zabranjivali bratimljenje.

Prvi svetski rat potrajao je naredne četiri godine odnoseći milione života vojnika i civila i potpuno uništavajući čitave države. Po svojim razornim efektima nadmašio ga je samo Drugi svetski rat.

(Telegraf.rs)