Supruga dobila rezultate Nikoline obdukcije, mnogi još čekaju: U Buči u crnim vrećama traže najmilije

Prema zvaničnoj umrlici Ljudmila Bočok (79) ubijena je 5. marta od metka koji je primila u glavu i leđa. Njeno telo pronađeno je kako leži na pragu kuće u gradu Buči, koji je sada sinonim za navodne ratne zločine počinjene tokom sukoba u Ukrajini.

Ljudmilina rođena sestra Nina, koja je bila mentalno zaostala, pronađena je mrtva u kuhinji i navodno je preminula od srčanog udara, piše AFP. Međutim, njen nećak Jevgen veruje da je umrla od straha, usamljenosti ili gladi nakon što su Rusi navodno ubili njenu sestru sa kojom je živela i koja je vodila računa o njoj.

Posle dve nedelje bezuspešnog traganja Jevgen je u crnim vrećama za telo pronašao svoju tetku Ljudu, kako joj je tepao, u zadnjem delu jednog kamiona, međutim od Nininog tela za sada nema ni traga.

Oko 4.000 stanovnika Buče ostalo je zaglavljeno u ovog gradu kada su ga Rusi zauzeli. Kada su 31. marta Ukrajinci ponovo zauzeli grad, pronađeno je 400 tela, od kojih do danas oko četvrtina još uvek nije identifikovana.

- Većina njih je umrla nasilnom smrću i ubijeni su - rekao je šef lokalne policije Vitalij Lobas.

Veliki broj vreća za telo

Tela stanovnika Buče koji su poginuli ili umrli tokom sukoba, počeli su da se prikupljaju na jednom mestu od 3. aprila. Pet dana kasnije počele su da se izvode obdukcije u centralnoj regionalnoj mrtvačnici u Beloj Crkvi, a timu ukrajinskih stručnjaka pridružilo se 18 francuskih kolega.

Očekuje se da će nalazi patologa pomoći u domaćim i međunarodnim istragama o eventualnim ratnim zločinima. Na parkingu male mrtvačnice, vreće sa telima stižu na kolicima ili nagomilane u prikolicama, kombijima i kamionima bez hladnjača. Nakon toga vreće se stavljaju na pod na kom, po pisanju AFP-a, leže po nekoliko sati.

Nadia Somalenko ispred mrtvačnice strpljivo čeka kako bi dobila izvod iz knjige umrlih za svog supruga.

- Mora da su ga Rusi izveli iz kuće jer su na stolu našli krompir i luk koji je ljuštio - rekla je ona.

Nakon što je celo jutro čekala, Nadiji je konačno uručena umrlica njenog 61- godišnjeg supruga Nikole, a kao uzrok smrti naveden je metak koji mu je ispaljen u glavu. Ona kaže da je on odbio da napusti Buču i pridruži joj se u Kijevu.

- Nije se plašio Rusa - kaže Nadia.

U sličnoj situaciji kao Jevgen je i Ljudmila koja pokušava da nađe telo svog sina. Ona među vrećama traži broj 163.

- To je on, to je naš sin. Pusti me da vidim da li je on - viče ona dok pokušava da otvori sanduk, za to vreme je njen suprug sprečava u tome.

Njegovo telo se zatim podiže i stavlja na nosila. Uplakana majka ide za njim, a scena podseća na one u bolnicama, kada majka trči za nosilima u kojima se nalazi povređena osoba.

On je, prema rečima Ljudmile, otišao kolima u Lavov kako bi svoju ženu i ćerke odveo na sigurno, a kada se vraćao nazad u Buču po roditelje, jednostavno je nestao. Mesec dana niko nije znao šta se sa njim desilo, a onda je na 200 metara od kuće pronađeno njegovo telo.

Krug koji se nikada ne završava

Tela trojice stanovnika Buče, koje su ruski vojnici pogubili bez očiglednog razloga, čekaju da budu položena.

U crvenom kovčegu sa leve strane leži Ljudmila, ubijena na kućnom pragu. U sredini počiva Nikola, koji je ubijen dok dok je ručao.

Desno u crnom kovčegu je Mihail Kovalenko (62), otac kog je navodno ubio ruski snajperista dok je pokušavao da pobegne, kaže njegov ožalošćeni zet.

Plava lada se probija uz stazu groblja i parkira se pored grobova, nakratko prekidajući sveštenikove molitve. Dva dobrovoljca koji drže lopate izlaze.

Stigla su još četiri kovčega i grobovi za njih moraju brzo da se iskopaju i napune do noći.

To je beskrajni ciklus smrti koji se u ovom gradu dešava iz dana u dan.

(Telegraf.rs)