Hoće li Ukrajina zarad mira sa Rusijom ponovo pristati na političku i vojnu neutralnost?

Više od 20 godina, od raspada SSSR-a pa sve do aneksije Krima, Ukrajina je zvanično bila nesvrstana, odnosno delovala je neutralno na međunarodnom planu. Iako su se na vlasti često smenjivale proruske i proevropske vlade, nikada formalno nisu zauzimali stranu.

Sve ovo promenilo se 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim. To je bila prelomna tačka u kojoj je Ukrajina napustila politiku neutralnosti. Nakon toga zemlja se kolebala da li da se priključi NATO alijansi, a Moskva je očekivano ovaj potez ocenila kao neprijateljski.

Ustav Ukrajine je 2019. promenjen i tada je u preambulu ovog, najvažnijeg državnog akta, ubačen deo koji se odnosi na proatlasnki i proevropski kurs kojim će ubuduće težiti zemlja.

Nakon što je u februaru počeo rat u Ukrajini, mnogi su pomislili da će ova klauzula imati značajno mesto prilikom mirovnih pregovora dve strane.

Nekoliko dana kasnije ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je rekao da su najvažnije tačke ka kojima će težiti neutralnost, bezbednosne garancije i nenukelarni status države.

On je zatim naglasio da bi svaki mirovni sporazum zahtevao prekid vatre i povlačenje ruskih snaga sa njihove teritorije, odbio je i zahteve za demilitarizaciju države, a konačan odgovor, napomenuo je, moraće da bude stavljen na glasanje na referendumu.

Visoka cena koju bi Ukrajina morala da plati

Prema dosadašnjoj međunarodnoj praksi od zemalja koje se deklarišu kao neutralne očekuje se da se uzdržavaju od sadašnjih i budućih oružanih sukoba, kao i da moraju da odbiju pomoć i teritorijalni pristup svim zaraćenim stranama, izuzev pružanja humanitarne pomoći.

Ako je suditi po ovome, svako učešće u bilo kojoj vrsti vojnog saveza smatra se kršenjem pozicije neutralnosti. Za Ukrajinu bi to značilo odustajanje od dugogodišnje težnje za članstvom u NATO. Zelenski je nagovestio da bi ovo mogao da prihvati u zamenu za mir, a ovaj ustupak bi Kremlj sigurno ocenio veoma pozitivno.

Međutim, ukoliko se Ukrajinci odluče na ovaj korak moraće da "progutaju veliku knedlu" jer su se do sada, ako je suditi po izveštajima, dobro odupirali brojnijoj i moćnijoj ruskoj vojsci.

- Tako nešto sigurno ne bi bilo dobro prihvaćeno od strane Ukrajinaca. Ne mogu sa sigurnošću da vam kažem kakva bi bila njihova reakcija. Ukoliko bi u zamenu za taj pristanak dobili nešto zaista vredno verovatno bi situacija bila lakša. Trebalo bi da dobiju jake bezbednosne garancije da se ovaj rat više nikada neće ponoviti - kaže za Euronews zamenik direktora za međunarodne odnose na Kijevskon Univerzitetu Anton Nanavov.

Jedna od poslednjih anketa u Ukrajini, koju je sproveo Rating, pokazala je da čak 68 odsto Ukrajinaca podržava članstvo u NATO, što je sličan procenat kao pre početka sukoba. Ovom anketom nisu obuhvaćeni Krim i dva separatistička regiona na Istoku Donjeck i Lugansk.

Zamena sna o članstvu u NATO za uspostavljanje večnog mira mogla bi da bude jako dobra kompenzacija, ali u mnogome zavisi od spremnosti Rusije da poštuje dogovor.

- Neutralnost bi mogao da bude spas za nas, ukoliko to bude poslednji zahtev koji Moskva ima i ukoliko se nakon toga povuku sa naših teritorija i vrate nam Krim - rekao je Nanavov.

Moć i interesi

Koncept neutralnosti datira nekoliko vekova unazad i koji je kodifikovan u Haškoj konvenciji iz 1907. godine. Danas je samo nekoliko zemalja priznato kao neutralno, od članica G7 do mikrodržava. Neke zemlje poput Japana, Švajcarske i Finske, imaju dobru i modernu vojsku, dok neke od njih poput Paname, Monaka, Lihtenštajna i Vatikana nemaju vojsku.

U praksi je koncept neutralnosti veoma fleksibilan i zemlje imaju visok stepen slobode da tumače svoj status kako žele, sve dok se direktno ne uključe u neki rat.

Primer su Finska i Švajcarska koje su od početka sukoba Ukrajini slali oružje i uvodili sankcije Rusiji, dok sa druge strane Japan decenijama čuva sporazum o međusobnoj saradnji i bezbednosti sa SAD.

- Neutralnost funkcioniše u situacijama kada je uspostavljena ravnoteža snaga. Ona funkcioniše kada je u interesu svih da ona funkcioniše - kaže Paskal Lotez, profesor sa Univerziteta u Tokiju.

On dodaje da je Ukrajina od 1991. godine do 2014. godine bila u nekoj vrsti političke ravnoteže.

- Pod nekim vladama je bila više proruska, pod nekima proevropska, ali su uvek zadržali stav da će ostati neutralni i da se neće prikloniti nijednoj strani - kaže on.

Ukrajina bi nakon održavanja mirovnih pregovora ponovo mogla da podrži neutralnost i osigura se od novih napada.

U izveštajima ukrajinskih medija izneta je ideja o koaliciji koja bi obuhvatala Rusiju, Kinu, SAD, UK, Francusku, Tursku, Nemačku, Kanadu, Italiju, Poljsku i Izrael, iako ostaje da se vidi da li su mnoge od ovih zemalja spremne da preuzmu takvu odgovornost.

Turska i Izrael su se ponašali kao moderatori u sukobu, dok je Kina namerno zauzela dvosmislen stav, pozivajući na mir i uzdržanost, ali se suprotstavljajući nizu sankcija Zapada.

- Morao bi da postoji sporazum između Ukrajine i Rusije, a on bi morao da obuhvati i Vašington, jer, da se ne zavaravamo, rat je između Rusije i Ukrajine, ali je sukob između Rusije i NATO-a, i uglavnom SAD. Dakle, za ovo bi bio potreban dogovor svih strana da je svima bolje ako Ukrajina ostane neutralna. Ukrajina je, na primer, tražila bezbednosne garancije ako pristane da bude neutralna. E sad, ko bi trebalo da to obezbedi? Svakako to ne bi mogla da bude članica NATO-a jer bi to bilo skoro ekvivalent članstvu u NATO-u, što Rusija nikada ne bi prihvatila - kaže Lotez.

Oduzimanje spoljnih garanta i istovremeno članstvo u NATO-u moglo bi da bude teško za Ukrajince, koji od 24. februara, kada je počeo sukob, moraju da se snalaze u veoma neizvesnom i promenljivom geopolitičkom okruženju.

Alternativno rešenje bi moglo da bude članstvo u EU. Prema mirovnom sporazumu Ukrajini bi se moglo dozvoliti da nastavi sa evropskim integracijama samo ako zvanično odustane od svojih NATO ambicija. Time bi Ukrajina postala šesta neutralna zemlja koja ulazi u EU, zajedno sa Austrijom, Finskom, Irskom, Maltom i Švedskom.

Izgledi za članstvo u EU stekli su ogromnu pažnju nakon izbijanja sukoba. Ista anketa rejtinga koja je pokazala podršku NATO-u od 68osto otkrila je podršku pristupanju EU sa 91 odsto, što je rekordan stepen podrške.

Zelenski je poslao Briselu zvaničnu prijavu za kandidaturu, koju sada razmatra Evropska komisija. Politički apetiti su značajno porasli u celom bloku, a neke istočnoevropske zemlje traže ubrzanu proceduru, što do sdaa nije viđeno.

Ali članstvo u EU je dugoročna perspektiva, inspirativan projekat kom bi Ukrajina mogla da se pozabavi nakon što se rat okonča. Trenutno, borbe traju i fokus je isključivo na bojnom polju i pregovaračkom stolu.

(Telegraf.rs)