Vesli Klark o mogućnosti da Putin upotrebi nuklearno oružje: Da li će Zapad odgovoriti?

Ako bi Rusija upotrebila taktičko nuklearno oružje u Ukrajini, to bi "promenilo svet u trenu", upozorio je prošle nedelje direktor CIA Vilijams Barns. Međutim, to možda ne bi rezultiralo direktnim vojnim angažovanjem Zapada ili širim nuklearnim ratom, prema mišljenju nekoliko stručnjaka.

Takav napad bi sigurno doveo do razarajućih posledica i po one koji nisu direktno povezani sa sukobom. Postoji širok opseg opcija koje bi NATO uzeo u obzir, od kojih bi mnoge dovele do trajnih, katastrofalnih poslednica po Rusiju.

Dalje, postoji jasan osećaj među sadašnjim i bivšim zvaničnicima američke vlade da bi se nesklonost zapadnih lidera da uhvate mamac i pokrenu globalni rat smatrala i trebalo bi posmatrati kao znak snage.

Konačno, iz svih ovih razloga, takav čin ruskog očaja će verovatno biti još jedna ogromna pogrešna procena Vladimira Putina.

Iako nuklearno oružje nije upotrebljeno od američkog napada na Hirošimu i Nagasaki krajem leta 1945. godine, zabrinutost oko njegove upotrebe je veća nego ikad do sada.

- S obzirom na potencijalni očaj predsednika Putina i ruskog rukovodstva, niko od nas ne može olako da shvati pretnju koju predstavlja potencijalno pribegavanje taktičkom nuklearnom oružju - rekao je direktor CIA.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u petak rekao da bi međunarodna zajednica trebalo da bude zabrinuta zbog ruske upotrebe nuklearnog ili hemijskog oružja.

- Ne treba da se plašimo, ali bi trebalo da budemo spremni - rekao je Zelenski.

Visoki američki zvaničnici rekli su da Barnsove izjave nisu zasnovane na obaveštajnim podacima ili dokazima da se Rusija priprema da upotrebi nuklearno oružje, već na opreznoj analizi ruske situacije.

Pomenuli su da ruska doktrina ima "niži prag" za upotrebu nuklearnog oružja od drugih nacija, ali da je "i dalje prilično visok". Prema toj doktrini, postojale su dve vrste događaja koji bi opravdali razmatranje upotrebe nuklearnog oružja. Jedan je bio da se ruska vojska suočava sa ogromnim porazom koji bi ugrozio njenu sposobnost da dalje brani svoju zemlju. Drugi je bio da postoji direktna pretnja režimu u Moskvi.

Američki zvaničnik je istakao da su ruski zvaničnici bili eksplicitni u naglašavanju da opasnost od događaja u Ukrajini nije bila "egzistencijalna". Ovo se smatra mogućim signalom da nuklearna upotreba tek treba da bude opravdana prema gore opisanim smernicama.

- Ništa što smo videli ne sugeriše da su na ivici preduzimanja takvih akcija - rekao je on.

Američki zvaničnici su takođe naglasili da bi se u takvim okolnostima moglo očekivati da će prva upotreba nuklearnog oružja biti "pucanj upozorenja", verovatno detonacija uređaja u gornjim slojevima atmosfere. Bez obzira na to da li Rusija izabere takav ili drugi pristup, američki zvaničnici su uvereni da NATO ima više opcija pomoću kojih može da nanese velike troškove Rusima.

Ukoliko bi Rusija upotrebila nuklearno oružje bilo koje vrste na NATO teritoriji ili njenim snagama, rezultat bi bio brz i strog. Konvencionalni napad na takve snage, na primer, izazvao bi direktnu konfrontaciju za koju se veruje da Rusi veoma žele da izbegnu.

NATO trenutno ima više trupa u regionima koji se graniče sa Ukrajinom, nego što Rusija ima u Ukrajini. Ukrajina je nanela nekoliko velikih poraza Rusima. Malo je verovatno da će Putin ući u sukob sa snagama koje su očigledno superiornije od njegovih.

General Vesli Klark, koji je služio kao vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi, rekao je u vezi sa upotrebom taktičkog nuklearnog oružja da "nemamo nikakvo uporedivo oružje".

- Ukoliko Putin upotrebi taktičko nuklearno oružje protiv ukrajinskih snaga, to je samo još jedno oružje. Mi pružamo dodatnu pomoć. Ako ga upotrebi protiv grada, mi i dalje odgovaramo sa više pomoći, uvešćemo još više sankcija. Ukoliko napadne NATO zemlju, tada moramo da odgovorimo vojno. Ali i dalje bez upotrebe nuklearnog oružja. Jedino ako bude serije nuklearnih napada, onda bih preporučio nuklearni odgovor - rekao je on.

Džon Volfstal, koji je bio viši direktor za kontrolu naoružanja i neproliferaciju u Savetu za nacionalnu sigurnost Obamine administracije, rekao je da bi odgovor na upotrebu nuklearki "u potpunosti promenio prirodu konflikta.

- Hemijsko oružje je užasno, ali ograničeno. Što se tiče toga da li koristimo nuklearno oružje, mislim da je odgovor ne. Ukrajina nije NATO. U slučaju prve upotrebe, ubrzali bismo vojnu podršku i stavili do znanja da bi upotreba nuklearki protiv NATO značila masovnu ekspnaziju konflikta - rekao je on.

Ako bi Rusija upotrebila nuklearno ili hemijsko oružje protiv civilne mete, odgovor bi bio "mnogo oštriji". U ovom ili nekom drugom ozbiljnom slučaju, druga mogućnost bi bila da sve sankcije Rusiji postanu trajne. Među američkim zvaničnicima postoji uverenje da Putin misli da će mu kraj rata doneti kartu za "izlazak iz zatvora", odustajanje od međunarodnog pritiska. Upotreba oružja za masovno uništenje bi verovatno značajno smanjila šanse za to.

Prema rečima stručnjaka, osnovni cilj Atlantske alijanse trebalo bi da bude da "pokaže da upotreba nuklearnog oružja ne donosi Rusiji ni vojnu ni stratešku prednost i da će rezultirati samo razornim konvencionalnim odgovorom SAD i NATO-a".

General Klark ovo vidi kao priliku za slanje šire poruke.

- Politika SAD je da obezbedi da nijedan agresor ne uspe. Putinu moramo da stavimo do znanja da on neće pobediti, a onda moramo da uradimo sve što je potrebno kako bismo pomogli Ukrajini da izbaci ruske snage iz Donbasa i sa juga i da se diplomatski pregovara oko Krima - zaključio je Klark.

(Telegraf.rs)