Ispovest čoveka koji je 35 dana spavao u elektrani: Rusi od Černobilja mogli da naprave najveću noćnu moru?

U prašini najradioaktivnijeg mesta na svetu, ruski vojnici su kopali rovove. Ukrajinski zvaničnici strahuju da su tako Rusi sami sebi iskopali grobove.

Hiljade tenkova i ruskih trupa prošlo je kroz zonu Černobilja na početku sukoba u Ukrajini u februaru. Prekopavali su zagađenu zemlju na kojoj se 1986. godine dogodila najgora nuklearna katastrofa u istoriji.

Više od mesec dana, neki ruski vojnici su ležali u zemlji kraj masivne strukture izgrađene da zadrži radijaciju iz oštećenog nuklearnog reaktora u Černobilju. Pažljiva inspekcija njihovih rovova bila je nemoguća jer je čak i hodanje po zemlji opasno.

Kako se bliži 36. godišnjica najveće nuklearne katastrofe u istoriji, 26. aprila, a sukobi u Ukrajini nastavljaju, postaje sve jasnije da Černobilj - relikt Hladnog rata, za ovo nije bio spreman.

Dok su naučnici i čitav svet gledali sa nevericom izdaleka, ruske snage su preletale dugo zatvorenu fabriku, ignorišući ograničen vazdušni prostor oko nje. Oni su držali osoblje koje je i dalje radilo u fabrici pod nišanom oružja tokom maratonske smene od više od mesec dana, a zaposleni su spavali na stolovima i jeli samo dva puta dnevno.

- Sada, nedeljama nakon što su Rusi napustili ovo područje, treba mi vremena da se smirim - kaže glavni inženjer za bezbednost Valerij Semenov.

On je radio 35 dana bez pauze. Spavao je samo tri sata noću i ostao je čak i kada su Rusi dozvoli smenu radnika.

- Plašio sam se da će instalirati nešto i oštetiti sistem - rekao je Semenov u intrevjuu za AP.

Radnici su držali Ruse podalje od najopasnijih područja, ali u situaciji, koju Semenov naziva najgorom za svojih 30 godina u Černobilju, elektrana je bila bez struje, zavisna samo od generatora koji su omogućavali da voda cirkuliše kroz sistem za rashlađivanje.

- Ovo je bilo veoma opasno - kaže Maksim Ševčuk, zamenik direktora državne agencije zadužene za zonu isključenja.

Ševčuka je sve ovo prestravilo.

Ruska invazija je prvi put da je zauzimanje nuklearne elektrane deo ratne strategije jedne nacije, rekla je Rebeka Harms, bivša predsednica grupe Zelenih u Evropskom parlamentu, koja je više puta posetila Černobilj. Ona je to nazvala scenarijom "noćne more u kojem svaka nuklearna elektrana može da se koristi kao unapred instalirana nuklearna bomba".

Posetom zoni isključenja otkriva se da je invazija rizikovala katastrofu goru od prvobitne eksplozije i požara u Černobilju, koji je poslao radioaktivni materijal u atmosferu i postao simbol poslednjih godina posrnuća Sovjetskog Saveza.

Međunarodna zajednica, uključujući Rusiju, potrošila je milijarde dolara da stabilizuje i obezbedi to područje.

Sada vlasti rade sa ukrajinskim ministarstvom odbrane da bi se pronašao način da se zaštite najkritičnija mesta u Černobilju. Na vrhu liste su sistemi protiv bespilotnih letelica i protivtenkovske barijere, zajedno sa sistemom za zaštitu od ratnih aviona i helikoptera.

Ništa od toga neće biti bitno ako ruski predsednik Vladimir Putin pribegne nuklearnom oružju, što, prema rečima Ševčuka, više nije isključeno.

- Razumem da mogu da koriste bilo koje oružje i mogu da urade bilo koju strašnu stvar - rekao je on.

Černobilju je potrebna posebna međunarodna zaštita sa snažnim mandatom UN, kaže Harms.

Kao i kod prvobitne katastrofe, rizici nisu samo za Ukrajinu, već i za obližnju Belorusiju i šire.

- Zavisi odakle vetar duva - rekla je Harmsova.

Nakon što su gledali kako hiljade sovjetskih vojnika rade na obuzdavanju posledica nesreće iz 1986. godine, ponekad bez zaštite, Harms i drugi su bili šokirani zanemarivanjem ruskih vojnika za bezbednost ili njihovim neznanjem u nedavnoj invaziji.

Neki vojnici su čak krali radioaktivne materijale da ih sačuvaju kao suvenir ili ih prodaju.

- Mislim da su gledajući filmove izgradili mišljenje da te male, opasne stvari, mogu biti veoma vredne - kaže Ševčuk.

On veruje da je na stotine, a možda i hiljade vojnika trajno oštetilo svoje zdravlje, potpuno nesvesni posledica, iako su ih radnici u elektrani upozoravali šta sve može da im se dogodi.

- Većina tih vojnika ima oko 20 godina. Svi njihovi potezi dokazuju da onima koji im na ređuju, ali i čitavoj Rusiji, ljudski život ne znači ništa - kaže Ševčuk.

I dalje nije poznato šta su sve ruske trupe radile u zoni isključenja u Černobilju. Ukrajinci i dalje traže mine koje su postavljali. Neke su eksplodirale, što je dodatno raspršilo radioaktivnu zemlju. Rusi su takođe izazvali nekoliko šumskih požara, koji su u međuvremenu ugašeni.

Ukrajinske vlasti ne mogu da mere nivo radijacije u zoni, jer su Rusi navodno ukrali glavni server za sistem i oštetili konekciju još 2. marta. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je proteklog vikenda rekla da i dalje ne dobija podatke od sistema. Rusi su, navodi AP, čak uzeli i radnicima merače za radijaciju.

U komunikacijskom centru, jednoj od zgrada u zoni koja nije zarasla u šiblje, Rusi su opljačkali i ostavili tepih razbijenog stakla. Ta zgrada vraća u vreme 1980-ih, sa mapom na zidu koja još uvek prikazuje Sovjetski Savez. Neko je u nekom trenutku uzeo ružičasti marker i iscrtao granicu Ukrajine.

U normalnim vremenima oko 6.000 ljudi radi u zoni, polovina od toga u elektrani. Kada su Rusi upali, većini radnika je rečeno da se odmah evakuišu. Oko 100 njih je ostalo u elektrani, i još oko sto u području.

Semenov kaže da su Rusi među radnicima tražili "pobunjenike".

- Rekli smo im da pogledaju naše papire, da je 90 odsto nas iz Rusije, ali da smo patriote - rekao je Semenov misleći na Ukrajinu.

Kada su se Rusi ubrzano povlačili 31. marta, iza njih su ostali uništeni tenkovi, a navodno su više od 150 pripadnika ukrajinske nacionalne garde prebacili sa sobom u Belorusiju. Ševčuk strahuje da su ti ljudi sada u Rusiji.

U celoj toj frci, Rusi su rukovodstvu u nuklearki dali izbor: da potpišu dokumenta u kojima se navodi da su vojnici štitili područje i da nemaju zamerki, ili da ih povedu u Belorusiju. Menadžeri su potpisali dokument.

Jedna zaštitna mera koju su Rusi, čini se, preduzeli, bila je ostavljanje otvorene linije za komunikaciju od nuklearne elektrane preko radničkog grada Slavutiča do vlasti u Kijevu. Korišćen je nekoliko puta, rekao je Ševčuk.

- Mislim da su shvatili da to treba da urade zbog njihove bezbednosti - rekao je on.

IAEA je u utorak saopštila da je elektrana sada u mogućnosti da direktno kontaktira ukrajinski nuklearni regulator.

Još jedna ukrajinska nuklearna elektrana, u Zaporožju na jugoistoku Ukrajine, ostaje pod ruskom kontrolom. Ta elektrana je najveća u Evropi.

(Telegraf.rs)