Šta je govorila pre 5 godina, a šta kaže danas: Kakav je zaista stav Marin Le Pen o Rusiji i Vladimiru Putinu?

Kandidatkinja za predsedničke izbore u Francuskoj Marin Le Pen je za razliku od mnogi zapadnih političara pre početka sukoba u Ukrajini, tvrdila da do njih neće doći. Nedeljama kasnije, ona je osudila kritike protiv nje u kojima se navodi da je previše bliska Moskvi, ističući da je uvek branila interese Francuske.

Međutim, Le Penova je poznata kao neko ko je u prošlosti otvoreno pričao pozitivno o ruskom lideru i dosledno je branila spoljnu politiku koju je vodila Moskva.

Preporučujemo

U proleće 2017. godine, uoči prošlih izbora za predsednika Francuske, Le Penova se sastala sa Vladimirom Putinom. Njihov sastanak u Kremlju ponovo je podstakao strah da Rusija navodno pruža podršku desničarskim grupama u Evropi.

Tadašnja kandidatkinja Nacionalnog fronta tražila je zajam od ruske banke za finansiranje izborne kampanje, a u više navrata je pomenula i nameru da Francuska ukine sankcije Rusiji, nakon aneksije Krima.

U tadašnjem intervjuu za BBC, ona je rekla da su joj inspiracija u politici ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik SAD Donald Tramp.

- Politika za koju se zalažem je ona politika koju vodi gospodin Tramp i za koju se zalaže Vladimir Putin - govorila je tada Le Penova.

Ona je za tenzije sa Zapadom okrivila SAD i NATO, koje je optužila da svesno naoružavaju države koje se graniče sa Rusijom.

- Rusija je deo sfere koja se nalazi pod ruskim uticajem i to je činjenica. Ako pokušavate da kažete da Rusija predstavlja opasnot za zemlje u Evropi, mislim da grešite u svojoj analizi. Rusija nije zaslužila da se prema njoj obraćamo sa predrasudama jer nisu vodili nijednu kampanju protiv Evrope i SAD - govorila je ona svojevremeno.

"Nije bilo aneksije Krima"

Mesec dana ranije, Marin Le Pen je takođe upitana o svom odnosu prema Putinu.

- Ruska nacija je velika nacija, napravili su svoj izbor, sviđalo se to nama ili ne. Da li mislim da Rusija predstavlja opasnost po Francusku? Naravno da ne. Da li Rusija treba da bude saveznik Rusiji? Odgovor je da. Ista stvar važi i za SAD - rekla je ona, prenosi Euronews.

Le Penova se kasine sukobila sa novinarkom oko aneksije Krima.

- Nije bilo aneksije Krima, Krim je uvek bio ruski, dao ga je SSSR, stanovništvo se više oseća kao da pripada Rusima i oni su ubedljivom većinom glasali da žele da se pripoje Rusiji - rekla je ona.

Roulette russe. pic.twitter.com/jmuGPtzxbx— Aurélie Drvn ‏Ggr (@AurelieDrvn) April 7, 2022

"Rusija nema želju da napadne Ukrajinu"

U februaru ove godine Marin Le Pen je ponovo dala intervju za BBC, baš u vreme kada se sve više govorilo o mogućem napadu Rusije na Ukrajinu. U to vreme, Rusi su gomilali svoje trupe u blizini granice sa Ukrajinom.

Iako su mnoge njene zapadne kolege upozoravale na mogući sukob, Le Penova je ponovila isto što i pet godina ranije.

- Danas SAD guraju Ukrajinu da se pridruži NATO kako bi rasporedili svoje snage u blizini granice sa Rusijom, tako da im Rusi uzvraćaju stavljajući vojnike - rekla je ona.

Ona je zatim rekla da odlučno brani suverenitet svake zemlje, ali da ne veruje da će Rusija napasti. Na pitanje da li u slučaju napada treba uvesti sankcije Rusiji, ona je odgovorila:

- Mislim da Rusija nema želje za pokretanjem sukoba u Ukrajini, ali da je to uradila, naravno da bih branila suverenitet Ukrajine, kao što branim suverenitet Francuske - kaže ona.

Šta je Le Penova rekla otkako je Rusija napala Ukrajinu?

Rusija se jedva pominje u odeljku o odbrani na 13 stranica koji je deo predsedničkog manifesta Marin Le Pen. Kandidatkinja je u više navrata rekla da planira izlazak Francuske iz vojne komandne strukture NATO-a. Takođe planira da uspostavi novi odnos sa SAD koje se, kako ona kaže, ne ponašaju uvek kao saveznik Francuske. Njena vlada bi takođe okončala zajedničke programe naoružanja sa Nemačkom.

Nasuprot tome, Moskva se ponovo smatra važnim budućim partnerom.

- Sa Rusijom ćemo tražiti savez u nekim suštinskim temama poput evropske bezbednosti koja ne može da postoji bez nje, borba protiv terorizma koju je ona sprovela sa više doslednosti od svih drugih sila, konvergencija tretmana velikih regionalnih dosijea koji utiču na Francusku (istočni Mediteran, severna i centralna Afrika, posebno Bliski istok i Azija) - navodi se u manifestu njene partije.

Nema sumnje da je Marin Le Pen donekle pogrešila u svojim prognozama oko napada na Ukrajinu. Ranije ovog meseca je modifikovala neke od svojih opaski o Vladimiru Putinu, odričući se bilo kakvog vojnog saveza sa Moskvom.

Ona je 4. aprila govorila o navodnim ratnim zločinima u Ukrajini nakon što su navodno u Buči otkrivena tela stotine civila. Ali krajem marta, Le Pen je odbila da Putina klasifikuje kao ratnog zločinca, rekavši da ne možete da pregovarate o uspostavljanju mira, ako drugu stranu nazivate zločincem.

Kandidat krajnje desnice i dalje se protivi energetskom embargu Moskvi, zbog verovatnog uticaja na potrošačku moć Francuza.

Govoreći na francuskom radiju Evropa 1 nekoliko dana pre prvog kruga izbora, ona je kritikovala sankcije EU, koje uključuju i zabranu uvoza ruskog uglja, kao osmišljene da zaštite interese finansijskih tržišta i pravih profitera od rata.

- Sve ove sankcije pogađaju naše kompanije i privatnike - dodala je ona.

Le Penova je rekla i da je spremna da isporuči pomoć Ukrajini, ali ne i teško naoružanje za koje tvrdi da bi Francusku učinilo na strani Ukrajine u sukobu protiv Rusije.

Izlažući svoju diplomatsku strategiju 13. aprila, ona je pozvala na "strateško približavanje između NATO-a i Rusije, nakon što se rat okonča mirovnim sporazumom".

- Le Pen i njene partijske kolege u Evropskom parlamentu dosledno su se protivile sankcijama Rusiji. Tokom ovogodišnje kampanje, iako je kritikovala napad na Ukrajinu, ona je takođe rekla da bi Putin ponovo mogao da postane saveznik Francuske ako se rat završi. Ako bi Le Penova bila izabrana, postoji rizik da bi ona stavila veto na sankcije ili ih samo slabo primenila, a odnosi Francuske sa većinom njenih saveznika i partnera bili bi uzdrmani - piše u izveštaju CER-a.

(Telegraf.rs)