Trgovci ljudima ili heroji: Zašto Poljska ima drugačiji stav o pomaganju ukrajinskim i beloruskim izbeglicama?

Veronika Klemba je ostavila grupu kolega dobrovoljaca u šumi blizu granice između Poljske i Belorusije kada ju je zaustavila policija. Ova 21-godišnja studentkinja nije želela da otkrije da je tu kako bi ponudila pomoć stotinama ljudi koji žive u šumi, jer nije želela da oni saznaju gde se nalaze izbeglice.

- Znala sam da su u lošem stanju i nisam želela da budu vraćeni nazad u Belorusiju - kaže Veronika.

Klemba, volonterka Kluba katoličke inteligencije na njihovom punktu za pomoć blizu granice, kaže da je tada uhapšena i da joj je rečeno da je "sumnjiva". Njeni roditelji su za hapšenje saznali kada je policija sledećeg jutra ušla u njihov stan u Varšavi da potraži Klembin kompjuter. Ona je zadržana u policijskoj stanici 48 sati pre nego što je puštena i optužena za organizovanje ilegalnog prelaska granice.

Prošle godine beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko počeo je da organizuje transport azilanata sa Bliskog istoka ka poljskoj granici. Kao rezultat toga, hiljade ljudi pokušalo je da pređe u Poljsku i naišlo je na sve neprijateljskiji i ponekad nasilan odgovor. Mnogi su na kraju tražili utočište u obližnjim šumama i tamo postavljali improvizovane kampove.

Samo prošlog meseca Klemba je prikupila više od 60.000 zlota (oko 12.000 evra) kako bi pomogla ukrajinskim izbeglicama koje beže od rata. Ali sada joj preti osam godina zatvora zbog napora da pomogne izbeglicama na beloruskoj granici.

- Ljudi su bili super ponosni što sam donirala novac, a onda kada idem na drugu granicu kao da sam kriminalac u očima ljudi koji imaju moć. Ja ne pravim razliku. Svako treba da dobije pomoć ako je u lošoj situaciji, bez obzira na nacionalnost. Mislim da je to očigledno - kaže Veronika.

Pošto je Poljska primila oko 2,5 miliona izbeglica iz Ukrajine od  početka sukoba u Ukrajini, na granici sa Belorusijom ostaje zona isključenja od 3 km u koju je zabranjen ulazak humanitarnim radnicima. Poljske vlasti kažu da beloruska vlada organizuje hibridnu operaciju , šaljući ilegalne imigrante na poljsku granicu.

Gradi se novi zid koji obuhvata skoro polovinu beloruske granice, a volonteri na terenu, od kojih su mnogi pomagali i na ukrajinskoj granici, kažu da njihov rad postaje sve više kriminalizovan na beloruskoj granici. Volonteri kažu da vlasti zauzimaju oštriji stav i da se ljudi koji su ranije možda dobili malu kaznu za pomoć izbeglicama sada se suočavaju sa krivičnim prijavama.

Klemba je jedna od sve većeg broja optuženih za organizovanje ilegalnog prelaska granice. Još 22. marta su četiri osobe pritvorene na tri dana i optužene jer su uhapšeni zbog pokušaja da pomognu porodici sa decom koja se nalazila u šumi.

Volonteri koji pomažu izbeglicama iz Belorusije tretiraju se kao kriminalci

Iz tog razloga Ana (44) i njena 14-godišnja ćerka Marija, koje je neže da otkrivaju svoj identitet žive u brezovoj šumi u blizini granice, a desetine izbeglica su poslednjih meseci našle utočište u njihovoj kući.

Ana kaže da zna da puštanje iscrpljenih izbeglica pod njenim krovom nosi sa sobom veliki rizik.

- I dalje mislim da ne radim ništa loše, ali sam svesna da mogu da završim u zatvor. Situacija postaje vrlo neprijateljska. Sada podnose krivične prijave, ranije su bileprekršajne, stvari sus e dosta promenile. Mislim da je situacija dramatičnija i komplikovanija jer mi radimo isto ono što oni rade na ukrajinskoj granici, ali nas tretiraju kao švercere, kriminalce i trgovce ljudima - kaže Ana.

U četvrtak uveče u centru Varšave, nekoliko stotina ljudi, uključujući i porodice sa malom decom, okupilo se da protestuje zbog sve veće kriminalizacije pomoći na beloruskoj granici. Ljudi su nosili znakove podrške izbeglicama, a jedan čovek, koji je želeo da otkrije samo da se zove Teodor, nosio je zastavu sa čiodom lokacije na WhatsApp-u, koja je simbolizovala simbol za lokaciju koje očajni azilanti šalju volonterima kada ostanu zaglavljeni u šumi i kada im je potrebna pomoć.

Neki od nedavno uhapšenih, među kojima je i Klemba, govorili su o svojim iskustvima na granici.

- Neću da budem uplašena, potrebna mi je vaša pomoć - govorila je ona.

Aleksandra Črzanovska iz Udruženja za pravnu intervenciju i jedna od prisutnih rekla je da su važni ljudi izašli na protest.

- Mnogi obični ljudi koji pomažu na ukrajinskoj granici tretiraju se kao heroji, ali na beloruskoj granici, ako želite da pomognete tamo vas tretiraju kao kriminalce, zato smo mi danas ovde, jer su ljudi optuženi za šverc - objasnila je ona.

U obližnjem kafiću lokalni stanovnik Mariusz Kurnita (45) ostaje neustrašiv. Kurnita je takođe došao iz sudnice, gde se pojavio jer je odbio da plati kaznu jer je boravio u zoni isključenja u koju je otišao kako bi pomogao porodici sa novorođenom bebom.

- Ulazak u zonu je nelegalan. Morate pomoći bilo kome, bez obzira na boju kože ili nacionalnost - kaže on.

Kurnita insistira da neće platiti kaznu iako će odbijanje značiti da će uskoro dobiti veću kaznu.

Marta Gorczinska, pravnica iz Helsinške fondacije za ljudska prava koja poslednjih nedelja radi na ukrajinskoj i beloruskoj granici, kaže da je razlika između dve granice jasna.

- Glavna razlika je u tome što možemo da radimo veoma otvoreno na ukrajinskoj granici, dok na beloruskoj moramo biti veoma oprezni u otkrivanju našeg prisustva jer nismo dobrodošli. Mi smo krivični gonjeni zbog onoga što radimo - objašnjava ona.

(Telegraf.rs)