"Udvaranje" Putinu i naoružanje: Predsednički izbori u Francuskoj mogli bi da utiču na dešavanja u Ukrajini

Francuska je možda hiljadama kilometara udaljena od bojnih polja u istočnoj Ukrajini, ali ono što se dešava na francuskim biračkim mestima ovog meseca moglo bi da ima posledice i tamo.

Predsednički kandidat krajnje desnice Marin le Pen ima bliske veze sa Rusijom i želi da oslabi EU i NATO, što bi moglo da potkopa napore Zapada da zaustavi sukob u Ukrajini. Le Pen pokušava da svrgne centrističkog predsednika Emanuela Makrona, koji ima malu prednost u anketama uoči drugog kruga izbora u Francuskoj 24. aprila.

Evo nekih od načina na koje izbori u Francuskoj mogu uticati na sukob u Ukrajini.

Naoružavanje Ukrajine

Makronova vlada je poslednjih nedelja poslala Ukrajini oružje u vrednosti od 100 miliona evra i rekla je u sredu da će poslati još kao deo Zapadne vojne pomoći. Francuska je glavni izvor vojne podrške Ukrajini od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim i podržala separatističke borce u istočnoj Ukrajini.

Le Penova je u sredu izrazila rezerve u pogledu snabdevanja Ukrajine dodatnim oružjem. Ona je rekla da bi kao predsednica nastavila da pruža odbrambenu i obaveštajnu pomoć, ali da bi bila "razborita“ u vezi sa slanjem oružja jer misli da bi pošiljke mogle da uvuku druge zemlje u sukob sa Rusijom.

Omekšavanje sankcija

Kampanja Le Penove je uspešno iskoristila frustraciju birača zbog inflacije, koja se pogoršala kao posledica odluke ruskog predsednika Vladimira Putina da otpočne specijalne operacije u Ukrajini i sankcija koje su usledile protiv Rusije, glavnog snabdevača gasom i trgovinskog partnera za Francusku i Evropu.

Evropska unija je bila neobično jedinstvena u dogovoru o pet rundi sve strožih sankcija. Kao predsednica, Le Pen bi mogla da pokuša da osujeti ili ograniči dodatne sankcije EU, jer dalja akcija zahteva jednoglasnu podršku 27 zemalja članica bloka.

Francuska je ekonomija broj 2 u EU i ključna je za donošenje odluka u EU, a trenutno predsedava EU po principu rotacije, dajući sledećem francuskom lideru značajan uticaj na takvu odluku.

Le Penova se izrazito protivi sankcijama na ruski gas i naftu. Ona je takođe ranije rekla da će raditi na ukidanju sankcija koje su uvedene Rusiji zbog aneksije Krima i priznavanju Krima kao dela Rusije.

"Udvaranje" Putinu

Ranije u svom prvom mandatu, Makron je pokušao da dopre do Putina, pozvavši ga u Versaj i predsedničko odmaralište na Mediteranu, u nadi da će rusku politiku ponovo uskladiti sa Zapadom.

Francuski predsednik je takođe nastojao da oživi mirovne pregovore između Moskve i Kijeva o dugotrajnom separatističkom sukobu na istoku Ukrajine. Makron je posetio Putina u Kremlju nedeljama pre ruskih vojnih operacija u Ukrajini koje su počele 24. februara i nastavio je da razgovara sa ruskim liderom tokom sukoba. Istovremeno, Makron je podržao više rundi sankcija EU.

Stranka Le Penove ima duboke veze sa Rusijom. Sastala se sa Putinom kao francuskim predsedničkim kandidatom 2017. godine i ranije ga je hvalila. Srdačno je dočekana na događajima ruske ambasade u Parizu, a njena stranka je takođe dobila kredit od 9 miliona evra od rusko-češke banke jer je rekla da su francuske banke odbile da pozajme novac za stranku.

Le Penova kaže da je rat u Ukrajini delimično promenio njeno mišljenje o Putinu, ali je u sredu rekla da bi Zapad trebalo da pokuša da obnovi odnose sa Rusijom kada se sukob okonča. Ona je predložila "strateško približavanje" između NATO-a i Rusije kako bi sprečila Moskvu da se previše udruži sa Kinom.

Slabljenje NATO i EU

Dok je Makron nepokolebljivi branilac EU i nedavno je pojačao učešće Francuske u operacijama NATO-a u istočnoj Evropi, Le Pen kaže da Francuska treba da ostane na distanci od međunarodnih saveza i da krene svojim putem.

Ona se zalaže za povlačenje Francuske iz vojne komande NATO-a, što bi uklonilo francusko vojno osoblje iz tela koje planira operacije i dovelo do toga da zemlja izgubi uticaj unutar zapadne alijanse.

Francuska se povukla iz komandne strukture NATO-a 1966. godine, kada je predsednik Šarl de Gol želeo da udalji svoju zemlju od organizacije u kojoj dominiraju SAD, i reintegrisala se pod predsednikom Nikolom Sarkozijem 2009. godine.

Da je do nje, Le Penova bi smanjila francusku potrošnju na EU i pokušala da umanji uticaj EU tako što bi otcepila blok iznutra, a da pritom više ne priznaje da evropski zakon ima primat nad nacionalnim.

(Telegraf.rs)