Zašto je potonuće "Moskve" veliki gubitak za Putina: Brod je bio "trn u oku" Ukrajincima, sad je na dnu mora

Potonuće "Moskve", ruske vodeće raketne krstarice u Crnom moru, predstavlja veliki udarac za ratne napore Rusije i "veliku sramotu" za predsednika Vladimira Putina, pišu strani mediji,

"Moskva" je postala prva krstarica koja je izgubljena u sukobu još od Folklandskog rata kada je u četvrtak potonula kod obala Ukrajine.

U stvari, mogao bi da bude najveći ratni brod koji je potonuo u ratu od 1945. godine, jer je sa nekih 12.500 tona veći od "Generala Belgrana", argentinske krstarice koju je potopila britanska nuklearna podmornica HMS Conqueror, 2. maja 1982. godine.

Ukrajina kaže da je u sredu pogodila raketnu krstaricu sa dve protivbrodske rakete. Rusija nije potvrdila nikakav napad. Umesto toga, navodi se da je požar na brodu izazvala eksplozija municije, što je izazvalo štetu. Brod je potom potonuo dok je bio vučen na obalu zbog olujnog nevremena.

Zapadni zvaničnik je rekao da je u rusko objašnjenje o tome šta je prouzrokovalo štetu "teško poverovati" i da je tačno da bi ukazivalo na ozbiljnu nesposobnost ruske vojske.

Nasuprot tome, ukrajinska tvrdnja je zvučala "verodostojno", rekao je zvaničnik.

U svakom slučaju, gubitak je još jedan udarac za Rusiju jer njen sukob protiv Ukrajine ulazi u osmu nedelju, još uvek bez veće pobede i pretrpevši velike gubitke u ljudstvu i opremi.

Putin će takođe morati da objasni zašto njegovog glavnog ratnog broda u Crnom moru više nema, navodi Sky news.

Za Ukrajinu, potapanje je dobrodošao podsticaj za zemlju koja je bila, i nastavlja da bude, pogođena ruskim projektilima, raketama i tenkovskom vatrom.

Ako je ukrajinska tvrdnja o njenom raketnom udaru tačna, ona takođe signalizira sposobnost da napadnu brodove sa obale, što znači da su u opasnosti i druga ruska plovila u Crnom i Azovskom moru - nešto što njihovi komandanti možda ranije nisu očekivali.

"Moskva": Brod iz sovjetskog doba dizajniran da se suprotstavi moći SAD

Moskva je prvi put ušla u službu sovjetske mornarice 1983. godine. Sagrađena je u tadašnjoj sovjetskoj Ukrajini i tada se zvala "Slava". Preimenovana je u "Moskva" 1995. nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Brod je obezbeđivao sastanak sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova i američkog predsednika Džordža Buša na Malti u decembru 1989. Vladimir Putin je takođe održao sastanke na brodu sa svetskim liderima.

"Moskva" je naoružana višestrukim protivbrodskim raketama i raketama zemlja-vazduh.

Rusija ima još dva broda iste klase, Maršal Ustinov i Varjag, koji služe sa severnom i pacifičkom flotom Rusije operišući u udaljenim okeanima.

Brodovi su dizajnirani u Sovjetskom Savezu kasnih 1970-ih da se suprotstave grupama američkih nosača aviona i da obezbede protivvazdušnu odbranu sovjetskim brodovima.

Kakvu odbranu je imala "Moskva"?

Krstarica klase Slava bila je treće najveće plovilo u aktivnoj ruskoj floti i jedno od njenih najteže branjenih sredstava, rekao je za BBC pomorski stručnjak Džonatan Bentam sa Međunarodnog instituta za strateške studije.

Krstarica je bila opremljena troslojnim sistemom protivvazdušne odbrane koji je, ako je ispravno funkcionisao, trebalo da mu pruži tri mogućnosti da se odbrani od napada raketom Neptun.

Pored odbrane srednjeg i kratkog dometa, mogla je da angažuje šest sistema naoružanja kratkog dometa (close-in weapon systems - CIWS) kao poslednje sredstvo.

Bentam je rekao da je "Moskva" trebalo da ima pokrivenost protivvazdušnom odbranom od 360 stepeni.

- Sistem CIWS može da ispali 5.000 metaka u minutu, stvarajući u suštini zid od zrnaca oko krstarice, njegove poslednje linije odbrane - rekao je on.

Ako se dokaže da je udar došao iz rakete, to "pokreće pitanja u vezi sa mogućnostima modernizacije ruske površinske flote: da li je imala dovoljno municije, da li je imala inženjerskih problema".

- U suštini, pomislili biste da će sa tim trostepenim sistemom protivvazdušne odbrane biti veoma teško pogoditi je - dodao je vojni ekspert.

Dominacija na Crnom moru

Ratni brod je bio "simbol ruske pomorske moći u Crnom moru", rekao je Majkl Petersen iz Ruskog instituta za pomorske studije za BBC.

- Moskva je bila trn u oku Ukrajincima od početka ovog sukoba - rekao je on, dodajući da bi njeno uništenje predstavljalo "pravo podizanje morala za Ukrajince".

Ruska vojska je dominantna u Crnom moru od aneksije Krima 2014. godine i koristila je svoje prisustvo tamo za pokretanje i snabdevanje vojne operacije.

Njena crnomorska flota je podržala rat sa kapacitetom za lansiranje krstarećih projektila bilo gde u Ukrajini, i bila je važna u podršci ruskim pokušajima da zauzmu Mariupolj.

Zmijsko ostrvo

U prvim danima ruske specijalne vojne operacije,"Moskva" je dospela na svetske naslovne strane nakon što je naredila grupi ukrajinskih vojnika na predstraži u Crnom moru da se preda.

Kada su trupe prkosno to odbile u radio poruci, u početku se verovalo da su granične trupe ubijene, ali su u stvari bile zarobljene.

Vojnici su kasnije pušteni u okviru razmene zarobljenika sa Rusijom krajem marta, a njihovog komandanta je ukrajinska vojska odlikovala medaljom.

Priča o njihovoj hrabrosti postala je toliki podsticaj za moral Ukrajine da je poštanska služba obeležila njihov susret na Zmijskom ostrvu posebnom ilustrovanom markom.

(Telegraf.rs)