Pred nama je teška godina: Sukobi u Ukrajini pogoršavaju krize u delovima sveta, deca umiru od gladi

- Ne terajte nas da uzimamo hranu od dece koja su gladna da bismo je dali deci koja umiru od gladi - apel je Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija (World Food Programme - WFP).

Rastući troškovi hrane i goriva, zajedno sa smanjenjem budžeta u nekim tradicionalnim zemljama donatorima, primorali su WFP da prepolovi količinu hrane koju daje milionima ljudi u Jemenu, Čadu i Nigeru.

U decembru 2021, UN su uputile rekordan apel za 41 milijardu dolara za pomoć 273 miliona ljudi ove godine.

Kako naglašavaju humanitarni radnici, to nisu ljudi kojima će zbog pomoći UN biti malo udobnije. To su ljudi, posebno deca, koji će verovatno umreti bez toga.

Ali taj apel je upućen pre nego što je Rusija pokrenula specijalnu operaciju u Ukrajini. Obe zemlje su prodavale žito WFP-u.

Tada je Ukrajina bila dobavljač, a ne zemlja kojoj je potrebna humanitarna pomoć, kako ističe direktorka WFP-a u Ženevi Analisa Konte, prenosi BBC.

Nestašice hrane

U prvom mesecu sukoba, WFP je dosegao do milion ljudi unutar Ukrajine. Međutim, njegove zalihe ukrajinskog žita, koje je predodređeno da nahrani neke od najgladnijih na planeti, su presušile.

U međuvremenu, mnoge afričke zemlje, iako ne zavise od pomoći UN, uvoze žito iz Ukrajine.

Somalija dobija više od 60 odsto žitarica iz Ukrajine i Rusije, dok Eritreja dobija skoro 97 odsto pšenice iz Ukrajine.

Oni sada moraju da se nadmeću protiv Evropljana i Severnoamerikanaca na međunarodnom tržištu u potrazi za hranom.

Jan Egeland, bivši šef UN-a za hitnu pomoć, a sada član Norveškog saveta za izbeglice, opisuje ovo kao "katastrofu" za najsiromašnije delove sveta.

- Umreće od gladi - kaže on.

Selektivna pomoć?

Ovog marta, u nadi da će podsetiti donatore na stalne potrebe u Jemenu i Avganistanu, UN su pokrenule hitne apele.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je da Avganistanci "prodaju svoju decu i delove tela kako bi prehranili svoje porodice". Ali brzi apel za Avganistan postigao je otprilike polovinu onoga što su UN tražile.

Sličan apel za Jemen, za koji UN kažu da je najgora svetska humanitarna kriza, dobio je manje od trećine.

Iako humanitarni radnici ne vole to da kažu javno, postoji nelagodan osećaj da se tradicionalne zemlje donatori u Evropi, koje su poslednjih nedelja prikupile rekordne sume za Ukrajinu i ponudile desetine hiljada mesta u svojim domovima za ukrajinske izbeglice, da se donekle selektivni u pogledu toga kome pomažu.

Nema sumnje da ugroženi civili u Ukrajini "zaslužuju sve naše saosećanje i izliv velikodušnosti koji smo videli", kaže Robert Mardini, generalni direktor Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

Ali, dodaje on, postoji duga lista nerešenih sukoba na drugim mestima koji se nastavljaju iz dana u dan.

Krize u Avganistanu, Jemenu i Siriji između ostalih samo su se pogoršale od sukoba u Ukrajini. Jan Egeland priznaje da se agencije za pomoć osećaju "preopterećeno, nedovoljno finansirano, preopterećeno kao nikada ranije".

Saosećanje za sve

Agencija UN za izbeglice pozdravila je velikodušnost prema Ukrajincima koji su napustili svoje domove. Ali humanitarni radnici takođe znaju da su donedavno mnoge evropske zemlje, među kojima su Mađarska i Poljska, gurale sirijske izbeglice nazad preko svojih granica.

Šabija Mantu iz Agencije za izbeglice smatra da bi sukob u Ukrajini mogao da bude prilika da svet bolje razume šta znači biti izbeglica ili biti susedna država, poput Libana, Ugande ili Turske, koja ugošćuje stotine hiljada ljudi.

Ona se nada da će zemlje koje sada otvaraju svoja vrata ukrajinskim izbeglicama "proširiti tu solidarnost, to saosećanje na sve druge u sličnoj situaciji".

Teška godina pred nama

Čak i ako ova kriza izazove porast globalne solidarnosti, agencije za pomoć znaju da će ovo biti veoma teška godina.

Činjenica da je Rusija, stalna članica Saveta bezbednosti UN sa pravom veta, ona koja je pokrenula vojne operacije u ovom poslednjem ratu, verovatno će otežati isporuku pomoći.

UN je potrebna saradnja između Rusije i Zapada, na primer, za prekogranične isporuke u Siriju. Ali ova veza je sada "u dubokom smrzavanju", kako to kaže Jan Egeland.

U međuvremenu, cene hrane i goriva će još više rasti, dok bogate zemlje žele da izbalansiraju svoje "knjige" nakon što su potrošile desetine milijardi na svoje programe oporavka od kovida.

To je "savršena oluja", kažu humanitarni radnici, što još jednom pokazuje da humanitarna pomoć nikada nije rešenje, već obično samo neadekvatan "flaster" na otvorenoj "ratnoj rani".

Mir je preduslov za sve ostalo, kaže Analisa Konte.

(Telegraf.rs)