Rusija pokušava da opkoli istok Ukrajine: Zašto Putin želi da kontroliše Donbas i koja je njegova strategija?

Rusija je povukla trupe iz Kijeva i usredsredila se na istočnu Ukrajinu. Ovo pomeranje u region Donbasa moglo bi da znači dugotrajan sukob.

Šta bi Vladimiru Putinu bilo potrebno pre nego što bi mogao da ostvari svoj cilj "oslobađanja" starog industrijskog srca Ukrajine i da li je to moguće?

Ruske snage su već izazvale humanitarnu katastrofu na istoku, pretvorivši Mariupolj u ruševine, ali nisu uspele da nanesu poraz ukrajinskoj vojsci, piše BBC.

Najbolje obučene snage Ukrajine već su postavljene na istok zbog osmogodišnjeg rata sa separatistima koje podržava Rusija. Smatra se da su pretrpeli velike gubitke, ali da su i dalje "značajan izazov" za rusku vojsku.

Pripremajući se za "oživljeni" napad Rusije na istok, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je dao obećanje.

- Borićemo se za svaki metar naše zemlje - rekao je.

Šta predstavlja region Donbas?

Kada predsednik Putin govori o Donbasu, on misli na staro područje Ukrajine za proizvodnju uglja i čelika. Ono što on zaista misli jeste celina dva velika istočna regiona, Luganska i Donjecka, koja se protežu od predela oko Mariupolja na jugu sve do severne granice.

NATO takođe očekuje da ruske snage pokušaju da naprave kopneni most, koji bi prolazio duž južne obale zapadno od Donjecka do Krima.

- Ključno je to što ga je Kremlj identifikovao kao deo Ukrajine u kom se govori ruski jezik i koji je "više Rusija nego Ukrajina" - kaže Sem Kreni-Evans iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.

U ovim oblastima možda se uglavnom govori ruski, ali one više nisu proruske.

- Mariupolj je bio jedan od najproruskih gradova u Ukrajini do te mere da je to izvan mog razumevanja - kaže specijalista za odbranu Konrad Muzika.

Mesec dana nakon početka vojne operacije, Rusija je tvrdila da je preuzela kontrolu nad 93 odsto Luganske oblasti i 54 odsto Donjecka. Ruski predsednik je još uvek daleko od potčinjavanja čitave oblasti, ali čak i ako bi mogao da proglasi pobedu, ovo je veoma velika teritorija koju treba kontrolisati.

Zašto Putin želi da kontroliše Donbas?

Ruski lider je više puta iznosio neosnovanu optužbu da je Ukrajina izvršila genocid na istoku.

Kada je rat počeo, skoro dve trećine istočnih regiona bilo je u ukrajinskim rukama. Ostatak su vodili separatisti, koji su stvorili državu koju podržava Rusija tokom rata koji je počeo pre osam godina.

Neposredno pre rata, predsednik Putin je priznao dva istočna regiona kao nezavisne od Ukrajine.

Ako bi Rusija osvojila oba velika regiona, to bi Vladimiru Putinu dalo neku vrstu dostignuća iz ruskog rata. Sledeći korak bi onda bio aneksija Donbasa, baš kao što je to uradio sa Krimom posle diskreditovanog referenduma 2014. godine.

A da se to dogodi pre 9. maja, on bi čak mogao da slavi i Dan pobede, kada ruska vojska još uvek obeležava poraz nacističke Nemačke 1945. godine.

Kakva je Putinova strategija?

Ruske snage pokušavaju da opkole ukrajinsku vojsku na istoku, krećući se sa severa, istoka i juga.

- Ovo je velika teritorija koju treba kontrolisati i mislim da ne treba da potcenjujemo geografsku složenost ovoga - kaže Trejsi German, profesor konflikta i bezbednosti na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Posle sedam nedelja borbi, nisu uspeli da zauzmu drugi ukrajinski grad Harkov južno od ruske granice, ali su preuzeli kontrolu nad Izjumom - strateškim gradom koji vodi ka istoku koji kontrolišu separatisti.

Gradovi koji su sada na meti Rusije već su doživeli godine rata od kada su separatisti koje podržava Rusija prvi zauzeli velike delove Donbasa.

Sledeća velika meta je Slavjansk, grad sa 125.000 ljudi koji su 2014. zauzele snage uz podršku Rusije pre nego što je ponovo zauzet. Zauzimanje Kramatorska, južnije, takođe je veliki cilj.

Američki Institut za proučavanje rata (ISW) kaže da će ruska kampanja da zauzme oba regiona "verovatno propasti", ako se Ukrajina zadrži na Slavjansku.

Ruske snage su napale niz gradova pod kontrolom Ukrajine dalje na istoku u oblastima Luganska. Oni tvrde da su zauzeli Rubižne u blizini Severodonjecka i da su uništili veći deo gradova Lisičansk i Popasna, ubijajući civile u njihovim domovima.

Ovi gradovi su važni jer bi njihova kontrola omogućila Rusiji da se pomera na zapad i da se poveže sa ruskim snagama koje planiraju da se kreću jugoistočno od Izjuma, kaže ISW.

Hoće li ukrajinske snage izdržati?

Na početku rata, 10 brigada koje su činile Operaciju združenih snaga (Joint Forces Operation - JFO) na istoku smatrale su se za najbolje opremljene i najbolje obučene vojnike koje Ukrajina ima.

- Sada zapravo ne znamo koliko su jake ukrajinske snage - rekao je Sem Kreni-Evans koji veruje da će njihov broj pojačati dobrovoljci iz poslednjih nedelja.

Ruske snage su već pretrpele velike gubitke nakon sedam nedelja sukoba i smatra se da je moral nizak. Sastoje se od ljudi regrutovanih iz lokalnih separatističkih oblasti, kao i iz šire ruske vojske.

- Glavni cilj za Ukrajince je da nanesu što veće gubitke ruskoj strani, a Ukrajinci koriste asimetričnu taktiku da izbegnu velike bitke - kaže Konrad Muzika.

(Telegraf.rs)