Meštani Černobilja opisali život pod Rusima: Očekivali su hleb i so, dočekani su ognjem i mačem

Prvog dana sukoba u Ukrajini, ruske snage su ušle u Černobiljsku zonu isključenja i zauzele ovo mesto u kom se pre više od 30 godina dogodila najveća nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva.

Meštanin okolnog sela Davidenko, kaže da su oni prešli reku Pripjat iz Belorusije koristeći pontonski most. Vojnici su zatim krenuli ka nuklearnoj elektrani u Černobilju koja je prekrivena ogromnim betonskim sarkofagom.

Ruske snage su vrlo brzo zauzele nuklearku. Razoružali su 169 pripadnika Ukrajinske nacionalne garde, a onda su okupili 103 pripadnika tehničkog osoblja i osnovali su komandni centar. Nešto kasnije su počeli da kopaju utvrđenja, uključujući i skloništa za tenkove, rovove i podzemnu kuhinju. Vrlo brzo, Černobilj je za 1.000 pripadnika ruskih snaga postao privremeni dom.

Mnogima se učinilo da Kremlj nije bio svestan rizika od nuklearnog zračenja koji su njihovi vojnici primili tokom boravka u zoni isključenja. Ostala vojska nastavila je dalje ka jugu, asfaltnim putem koji vodi do Kijeva, koji je od Černobilja udaljen 130 kilometara.

- Drugog dana sukoba, oko 1.700 vozila je prošlo kroz moje selo. Prebrojali smo ih. Kretali su se u četiri trake. Iznad nas su neprekidno leteli borbeni avioni i helikopteri. Prozori su nam se tresili - počinje svoju priču Davidenko.

Ovaj 68- godišnji muškarac radi kao rendžer u Nacionalnom parku Černobilj, koji se nalazi unutar zone isključenja i koja pokriva 260.000 hektara. Bobrena vozila koja su nastavila da pristižu, podigla su radioaktivnu prašinu. Vojnici su neprekidno boravili i spavali u crvenoj zoni u blizini grada Pripjata.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je danas da je Kremlj očekivao da mogu da zauzmu Kijev u roku od 48 sati i da nikako nisu očekivali ovoliki otpor.

- Rusko rukovodstvo je očekivalo da će posle nekoliko dana gledati paradu u prestonici Ukrajine - rekao je on.

Umesto toga, ukrajinski vojnici su postavili zasedu koloni u blizini grada Ivankiva. Davidenko kaže da su on i drugi meštani prenosili koordinate neprijateljskih vozila i da je upravo to omogućilo atriljercima da ciljaju mte sa velikom preciznošću.

- Petoro mladih je fotografisalo njihove tenkove. Odveli su ih, ne znamo šta se dogodilo sa njima - kaže Davidenko.

Vojnici su primili dozu zračenja

Ivan, ukrajinski vojnik, poznat pod nadimkom Francuz, rekao je za Guardian da su ruske trupe bile zatečene kada su se našle na udaru vatre.

- Očekivali su da ih dočekamo hlebom i solju, a umesto toga dočekani su ognjem i mačem. Moskovski plan je bio blickrig, kada smo ih napali, tada je za njih počeo pakao. Neki su napustili svoja vozila i pobegli - rekao je Ivan.

On je dodao da je velika prednost bila u tome što su dobro poznavali teritoriju i znali su kako da se orjentišu.

Ivan je pohvalio svog komandanta koji je ostao hladnokrvan pod ruskim granatiranjem, posebno tokom bitke za Irpin.

- Bili smo pod ogromnim pritiskom. Mi Kozaci ne klečimo ni pred kim, osim za majkom i zastavom. Ovo nije samo rat za našu nezavisnost, to je rat za evropske vrednosti - kaže on.

U nuklearnoj elektrani je prvobitno osoblje radilo 25 dana pod ruskim nadzorom. Nakon toga ih je zamenilo 45 dobrovoljaca. Niko od njih nije mogao da prati nivo radijacije jer su im ruski vojnici navodno ukrali kompjuterske servere.

Život pod okupacijom

Šeg državne agencije za zonu isključenja Jevhen Kramarenko kaže da su vojnici tokom boravka udisali radioaktivne nukleotide posebno tokom fizičkog napora kada su kopali rovove.

- Verujemo da će osetiti posedice zračenja, neki ranije, neki kasnije. Ovo je prvi put da je svet video tenkove u nuklearnoj elektrani - rekao je on.

Više od mesec dana Rusi su okupirali i sela koja se nalaze oko zone isključenja. Petorica vojnika navodno je provalila na imanje Julije Mihailenko koja živi sa majkom Zojom i ćerkama Karmilom i Zlatom u Hočevu.

One su se nekoliko dana krile u šumi, gde su se smrzavale i gladovale, a jedna od njenih ćerki se čak i razbolela od hladnoće.

- Kada sam otišla kući po lekove zatekla sam vojnike koji žive tamo. Razbili su mi ulazna vrata. Kuća je bila u neredu, uzeli su nam sve, zlato, laptom, fleš kartice, posuđe, uključujući i tiganj. Pitala sma ih zašto su to uradili kada su videli da tu žive deca, izgledali su kao da im je krivo, samo su gledali u svoje čizme, presekli su nam i kabl za struju - kaže Julija.

Ona dodaje da su joj na frižideru urezali natpis "Slava Rusiji".

- Veoma smo se plašili, a onda su 31. marta iznenada otišli - kaže ona.

I danas, dve nedelje nakon odlaska Rusa, u zoni isključenja su vidljivi tragovi borbi. Na kilometar od kontrolne tačne i dalje stoji izgorelo vozilo ruske pešadije na kom je belim slovima napisano "Slava Ukrajini", a oko njega nalaze se prazne flaše i prazni paketi vojnih obroka.

Davidenko na kraju razgovora kaže da je boravak pod Rusima preživeo gotovo nepovređen. U šumi je uspeo da sakrije automobil i plug za čišćenje snega.

- Čini se kao da su stanovnici zone isključenja ignorisali jednu od najneobičnijih bitki ovog veka. među njima su medvedi, losovi, jeleni i bele rode koje se hrane ribom iz okolne reke Pripjat. Oni cvetaju, njihov broj ratse - rekao je on.

(Telegraf.rs)