Jevrejin pomaže izbeglicama iz Ukrajine: Želi da oda počast onima koji su spasili njegovu porodicu

Jan Gerber je dao ključeve svog stana u Varšavi porodici koju samo što je upoznao. Majka iz Ukrajine je želela da plati, ali je Gerber insistirao na tome da smeštaj bude besplatan.

Bilo je to nekoliko dana nakon 24. februara, kada je Rusija počela specijalne vojne operacije u Ukrajini, i bio je to samo jedan od nebrojenih činova ljubaznosti koji su ukazani onima koji su bežali od opasnosti i domogli se bezbednosti u Poljskoj. Za Gerbera, pak, ovo je bilo veoma, veoma lično.

- Moja porodica je preživela rat jer im je neko pomogao kada su bili izbeglice. To je razlog zašto sam i ja ovde. Sada ja mogu nekome da pomognem - rekao je 42-godošnji Gerber za CNN.

Jan Gerber handed his apartment keys to the family he had just met. The Ukrainian mother wanted to pay. No, insisted Gerber, this is free.https://t.co/sUwAff2Ein— OFFICIAL NEWS (@official_4news) April 12, 2022

On vodi poreklo od preživelih u holokaustu, nekih od retkih koji su preživeli Hitlerovo uništenje jevrejske zajednice u Varšavi, koja je tada bila najveća u Evropi.

Da ne pomogne drugima sada, za njega je nezamislivo. Zbog toga on i njegova devojka neprestano pozivaju izbeglice da ostanu dok god ne budu imali gde da ostanu trajnije. Kada je treća porodica stigla, Gerber i njegova devojka su naduvali dušek za sebe, a svoju spavaću sobu u stanu od oko 37 kvadratnih metara u Varšavi dali novim gostima.

- Naš stan nije veliki - kaže Jan izvinjavajući se, dok izbeglice odgovaraju da je to upravo sklonište od rata koje im je bilo potrebno.

Nada se da će žena iz Kijeva i njen mali sin konačno moći da se odmore.

Istorija se ponavlja, ali i menja

Nekoliko gradskih blokova od Gerberove kuće nalazi se Varšavski geto, gde su nacisti prvo zatvarali Jevreje iza visokog zida prekrivenog bodljikavom žicom, a zatim ih deportovali u logore smrti tokom Drugog svetskog rata.

Gotovo svakodnevno prolazi pored zgrade u kojoj je pre rata živela njegova prabaka Zofija Poznanska.

Sa nacistima koji su upravljali gradom, Zofija se razdvojila od svog muža Julijana Poznanskog i Kristine, njihove ćerke. Kristina je evakuisana u Sibir, rekao je Gerber. Njegovog pradedu su priveli i sakrili nejevreji u Poljskoj. Ali Zofiji je rečeno da su oboje mrtvi i, skrhana tugom i verujući da nema za šta da živi, predala se nacistima, prema istoriji porodice Gerber.

To je poslednje što su o njoj čuli, rekao je Gerber. Veruju da je odvedena u nacistički logor smrti Treblinka, severoistočno od Varšave, gde je umrla, iako tačne detalje, poput sudbine mnogih od više od šest miliona Jevreja ubijenih u ratu, nikada nisu otkrile generacije koje su došle posle njih.

Pradeda je našao sklonište i preživeo. Prabaka nije imala pomoć i nije preživela.

Ta realnost je Gerberu uvek bila u mislima kada su izbeglice iz susedne Ukrajine počele da preplavljuju Poljsku.

- Cela moja porodica je uključena u pomoć izbeglicama - objasnio je Gerber. Njegov otac je dao svoj stan. Njegove sestre su prevozile Ukrajince od poljske granice do Varšave.

- Živimo zato što su se moji preci krili u Poljskoj - rekao je Gerber.

I ovog puta, za razliku od 1940-ih, u Poljskoj ima mnogo onih koji su voljni da pomognu kada je potreba tako jasna, iako se zemlja oduprla talasima nedavnih izbeglica iz bliskoistočnih zemalja poput Sirije.

(Telegraf.rs)