Francuzi danas biraju predsednika: Makron i Le Pen glavni favoriti za drugi krug

Foto: Shutterstock

U Francuskoj se danas održava prvi krug predsedničkih izbora u kom će građani moći da biraju između 12 kandidata, među kojima je osam muškaraca i četiri žena. Ukoliko niko od kandidata ne bude imao više od 50 dsto glasova, za dve nedelje biće organizovan drugi krug u kom će učestvovati dva kandidata sa najvećim brojem glasova.

Dvanaest kandidata, osam muškaraca i četiri žene učestvuju u prvom krugu nakon što su prikupili potrebnih 500 odobrenja od izabranih zvaničnika.

Preporučujemo

Samo nekolicina, međutim, ima šanse da prođe u drugi krug, uključujući favorite Emanuela Makrona, aktuelnog predsednika i Marin Le Pen iz krajnje desničarskog Nacionalnog skupa.

Dok je raskol u glasanju krajnje desnice i rat Rusije i Ukrajine dao prednost Makronu, rezultat je daleko od unapred utvrđenog jer je oko 40 odsto birača neodlučno, a predsednikov tim je posebno zabrinut zbog mogućnosti niske izlaznosti.

Ishod izbora imaće uticaj i van Francuske, na ostatak Evropske unije (Francuska je druga najveća ekonomija EU) i šire. Otkako je Angela Merkel napustila funkciju kancelara, liberalni centrista Makron je postao najvidljiviji lider bloka i otvoreni branilac zapadnih vrednosti sa jasnom željom da utiče na oblikovanje događaja u svetu.

Marin Le Pen se nalazi ispred drugih kandidata, dok je podrška njenom krajnje desničarskom rivalu Eriku Zemuru, koji je jednom izjavio da se divi Vladimiru Putinu, opala.

Kako funkcionišu francuski izbori?

Svaki potencijalni kandidat na izborima morao je da dobije 500 potpisa gradonačelnika ili lokalnih političara  podrže njihovu kandidaturu za najviši položaj Francuske.

Francuski ustavni savet objavio je konačnu listu kandidata 7. marta. Zvanična kampanja je počela 28. marta, pri čemu su francuski mediji morali da se pridržavaju pravila o davanju jednakog medijskog prostora svakom kandidatu.

Dva kandidata sa najviše glasova u prvom krugu izbora 10. aprila, suočiće se za dve nedelje u drugom krugu. To će se dogoditi ukoliko nijedan kandidat u prvom krugu ne dobije više od 50 odsto glasova. U istoriji predsedničkih izbora u Francuskoj, to se do sada još nije dogodilo.

Kandidati moraju da dobiju 12,5 odsto od broja upisanih birača da bi prošli u drugi krug. Ako ovo dobije samo jedan kandidat, kandidat sa najvećim brojem glasova posle tog kandidata takođe može da prođe u drugi krug. Ako nijedan kandidat ne ispuni ovaj uslov, dva najbolja kandidata mogu ići u drugi krug.

Birači u Francuskoj će u junu ponovo izaći na birališta kada će glasati za poslanike u Donjem domu Parlamenta. Birači biraju člana parlamenta za svaku od 577 izbornih jedinica u zemlji.

Foto: Tanjug/AP

Ko ima pravo glasa u Francuskoj?

Svi državljani Francuske koji su do dana održavanja izbora napunili 18 godina imaju pravo glasa na današnjim izborima. To pravo ima 48,7 miliona ljudi.

Zatvorenicima je na prošlim izborima bilo dozvoljeno da glasaju. Oni mogu lično da ubace papir sa zaokruženim kandidatom u glasačku kutiju ili da ovlaste nekoga da glasa u njihovo ime.

Ali zbog iscrpne papirologije koju je to zahtevalo, samo 2 odsto zatvorenika glasalo je na predsedničkim izborima 2017. godine.

Na ovogodišnjim izborima zatvorenici će moći da glasaju putem pošte.

Ključna pitanja na izborima

Pored Ukrajine, izborne ankete pokazuju da su najveća pitanja ove kampanje privreda, imigracija i bezbednost.

U januaru je Francuska postigla najjači godišnji privredni rast u poslednjih pola veka, nakon što se povratila od šoka pandemije korona virusa.

Sveukupna snaga francuske privrede verovatno će najviše ići na ruku Makronovoj kampanji.

U Francuskoj je nezaposlenost pala na 7,4 odsto, nešto iznad proseka za Evrozonu, ali bliže cilju koji je zacrtao predsednik kad je došao na vlast.

Što se imigracije tiče, zvanična statistika pokazuje da je 2020. godine u Francuskoj živelo oko 6,8 miliona imigranata.

Oko trećina su bili Evropljani, i iz zemalja Evropske unije i izvan nje.

Sveukupno gledano, Alžirci su najveća strana zajednica, a slede Marokanci i Portugalci.

Foto: Tanjug/AP

Šta kažu izborne ankete?

Poslednje ankete daju prednost centristi Emanuelu Makronu s 26 odsto glasova, zatim slede Marin Le Pen s 23 procenta, Žan-Lik Melenšon 17,5 odsto i Erik Zemur sa 9,5 procenata glasova birača.

U drugom krugu, predviđaju ispitivanja javnog mnjenja, Makron bi mogao da pobedi sa 53 odsto glasova, a Le Penova bi dobila 47 procenata.

Posle prvog mandata obeleženog društvenim previranjima i nastojanja da liberalizuje francuske zakone o radu, smanji poreze za najbogatije i privrednike, kao i da preoblikuje transatlantske odnose, Makron ulazi u predsedničku trku s više neizvesnosti nego 2017. godine, u okolnostima rata u Ukrajini i posledične ekonomske krize.

Makron već mesecima vodi u anketama, ali se poslednjih dana, kako pokazuju rezultati ispitivanja javnog mnjenja, sve više smanjuje njegova prednost u odnosu na Le Penovu.

Kandidatkinja desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN), 53-godišnja Le Pen, posle kratkotrajne advokatske karijere, ulazi 1998. godine u Nacionalni front, koji je tada vodio njen otac Žan-Mari.

Kako ocenjuju francuski i drugi zapadni mediji, Le Penova duguje podršku dobrog dela birača uspešnom udaljavanju od krajnje desničarske retorike svog oca, ali i zadržavanju ključne stranačke politike protiv imigracije. Pritom, ona šalje biračima jednostavnu poruku "vaš novac završiće u vašim džepovima".

Trećeplasirani kandidat je radikalni levičar Žan-Lik Melanšon za koga se opredeljuje oko 15,5 odsto ispitanika, a četvrti najbolje kotirani predsednički kandidat je ultradesničar, bivši novinar Erik Zemur sa 9,5 odsto podrške među anketiranima.

Zemur, koji sebe opisuje kao spasioca nacije od navodne islamske pretnje, u januaru je osuđen na novčanu kaznu od 10.000 evra za podsticanje mržnje u svojim izjavama o maloletnim migrantima bez pratnje koje opisao kao "kradljivce, ubice i silovatelje".

Valeri Pekres, koja sebe poredi s Margaret Tačer i Angelom Merkel, ima podršku Republikanaca, Unije demokrata i partija centra i upravo joj ta stranačka zaleđina daje podršku jednog dela biračkog tela. Međutim, prema anketama, nju ne podržava više od 10 odsto glasača u prvom krugu.

Kad je reč o ostalim kandidatima, grubo se mogu podeliti na desničarski i levičarski tabor, pri čemu desnicu, pored Zemura i Le Penove, još predstavlja i Nikola Dipon-Enjan, evroskeptik iz partije "Ustani, Francuska".

Na strani levice su An Idalgo, gradonačelnica Pariza od 2014. i kandidatkinja Socijalističke partije, Natali Arto, bivša nastavnica koju je kandidovala Partija radničke borbe, lider francuskih komunista Fabijen Rusel i Janik Žado, predstavnik Zelenih koji najavljuje "ekološku revoluciju" u Francuskoj.

Među kandidatima je i Filip Putu, u ime Nove antikapitalističke stranke, dok takozvane ruraliste predstavlja Žan Lasal, ekscentrični poslanik koji je nekad bio pastir na Pirinejima.

Birališta će biti otvorena do 20 časova.

(Telegraf.rs)