Osuda, sankcije, obećanja: Da li Zapadu ponestaje načina za kažnjavanje Putina?

Bes Zapada, nove sankcije i obećanje o slanju najmodernijeg oružja došli su prekasno da spasu čoveka koji je pronađen mrtav pored svog bicikla u predgrađu Kijeva. To je samo jedna od stravičnih fotografija koje su proteklih dana zabeležene u Ukrajini.

Scene koje su ostale nakon ruskog povlačenja iz Kijeva izazivaju bolna sećanja na užase koji su Ukrajinu poslednji put zadesili tokom nacističke invazije u Drugom svetskom ratu, piše CNN.

Najnoviji događaji u Ukrajini doveli su do toga da EU i Ukrajina pokrenu novu istragu o potencijalnim ratnim zločinima u Buči, predgrađu Kijeva, gde su navodno nakon povlačenja ruskih snaga stotine tela pronađena na ulicama.

Članovi Kongresa pozvali su predsednika Džoa Bajdena da ubrza priliv oružja u Ukrajinu i tako odbije invaziju. Evropska Unija se suočava sa sve većim pritiskom da prihvati bolan ekonomski udarac koji će pretrpeti potpunom zabranom uvoza ruske nafte i uglja.

Bajden je u ponedeljak rekao da se radi na uvođenju novih sankcija Rusiji, opet je nazvao ruskog predsednika "ratnim zločincem" i rekao da bi trebalo da mu se sudi za ratne zločine.

- Možda se sećate da su me kritikovali kada sam Putina nazvao ratnim zločincem. On jeste ratni zločinac. Taj čovek je brutalan - rekao je Bajden.

Ali strašna tragedija koju otkrivamo u Ukrajini jeste da sve mere koje je Zapad spreman da preduzme da bi kaznio Moskvu i utiče na dugoročni tok rata neće učiniti mnogo kako bi se spasili civili koji su sada u opasnosti.

Razumljiv je instinkt vođa da izražavaju užasnute kritike, da zahtevaju odgovornost i napadaju Putina. Takođe je važno da svet ne otupi dovoljno da počne da prihvata situaciju, piše CNN.

Međutim, malo je verovatno da će Zapad u kratkom roku zaustaviti Putinov pohod. Nova motivacija za kažnjavanje Rusije dolazi nakon vikenda tokom kojeg su svet obišle fotografije ubijenih civila. Mediji su preneli i informacije o masovnoj grobnici i o civilima ubijenim u podrumu.

Ukrajina je u ponedeljak upozorila da bi takve scene mogle da budu "vrh ledenog brega", a predsednik Volodimir Zelenski rekao je da pronalaze još gore užase.

- Postoje informacije da je broj žrtava možda još veći u Borodjanki i nekim drugim oslobođenim gradovima - rekao je Zelenski.

Putin zna koje su granice Zapada

Najsnažnije sankcije dosad uvedene, novi status Rusije kao nepoželjne u svetu i njena izolacija u svetu kulture, diplomatije, ekonomije i sporta, nisu dosad zaustavili Putina.

Kremlj je kategorički negirao bilo kakve optužbe u vezi sa ubistvima civila u Buči.

Naoružan najvećim svetskim arsenalom nuklearnog oružja, Putin shvata da Zapad ne želi direktno da interveniše u Ukrajini i rizikuje katastrofalan sukob s Rusijom uvodeći mere kao što je zona zabrane leta da bi se spasili civile.

Specijalna vrsta imuniteta na kažnjavanje

Putinova sposobnost da samo prihvati kazne koje su već nametnute Rusiji zbog invazije daje mu poseban imunitet na kažnjavanje. Promena ruske strategije na pokušaje da konsoliduje kontrolu nad istočnim regijama mogla bi ipak pokazati da čak i Putin s vremenom reaguje na događaje.

Na mnogo načina, on sa Zapadom igra nesimetričnu igru, jer su zapadne sankcije i kazne temeljene na logičnom pogledu na ruske interese i vlastita ograničenja.

Ipak, Bela kuća reagovala je na užase u Ukrajini obećanjem da će ubrzati tempo vojne, humanitarne i ekonomske pomoći Kijevu.

- Slike iz Buče vrlo jasno pokazuju da sada nije vreme da se uljuljkamo - rekao je u ponedeljak američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan.

Takva pomoć mogla bi da skrati sukob i smanji napade na civile u sledećim nedeljama i mesecima. Međutim, sukobi traju duže od mesec dana, a mnogi ljudi već su isterani iz svoje zemlje i postali su izbeglice u Zapadnoj Evropi.

Suđenje po ugledu na Nirnberg?

Sve glasniji su pozivi za neku vrstu formalnog mehanizma koji bi trebao ruske vođe držati odgovornima za ratne zločine.

Bivši ukrajinski premijer Arsenij Jatsenjuk rekao je za CNN u ponedeljak da je invazija najveća katastrofa u Evropi od Drugog svetskog rata i dao podršku sistemu sličnom nirnberškim suđenjima nacističkim ratnim zločincima.

- Moramo odmah da se pripremimo. Moramo podhitno da osnujemo neku zajedničku istraživačku grupu da bismo bili spremni da Putina privedemo pravdi i vidimo ga iza rešetaka - rekao je on.

Ali priroda međunarodnog sistema nakon Hladnog rata komplikovala bi osnivanje sistema koji ima globalni legitimitet.

Na primer, Rusija bi kao članica UN-ovog Saveta bezbednosti sigurno uložila veto na bilo kakav pokušaj uključivanja Ujedinjenih Nacija. Kina bi takođe mogla da uspori bilo kakve pokušaje da se neko drži odgovornim za kršenja ljudskih prava.

Jedan potencijalno važan udarac za Rusiju mogao bi doći iz Evrope, dok EU planira nove sankcije. Francuski predsednik Emanuel Makron podržao je zabranu uvoza ruske nafte i uglja već ove nedelje.

Ipak ostaje pitanje da li će i druge velike sile, uključujući Nemačku, biti spremne da idu toliko daleko, s obzirom na nestašicu energenata i porast već visoke stope inflacije koje bi takav potez izazvao.

Ta odluka sigurno bi doprinela značajnom smanjenju finansija koje su Rusima potrebne za nastavak sukoba u Ukrajini.

Ali kratkoročno, ona bi dovela do novog pitanja: da li je uopšte moguće više pritisnuti Putina?

(Telegraf.rs)