Zašto Zapad sumnja u obećanje Rusije da će smanjiti operacije u Kijevu?
Ruske snage u Ukrajini se ne povlače nego pregrupišu, izjavio je danas generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg
Na tvrdnje Rusije da će drastično smanjiti svoje vojne operacije u blizini Kijeva, postavlja se pitanje da li je taj potez istinsko nastojanje za mirom ili samo "dimna zavesa" kako bi Kremlj mogao da organizuje svoje snage.
Moskva je obećala da će "fundamentalno smanjiti" svoje operacije oko ukrajinske prestonice kako bi "povećala uzajamno poverenje" u mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine, ali zapadni zvaničnici sugerišu da se više radi o kupovini vremena.
Stoltenberg: Ruske snage se ne povlače već pregrupišu
Ruske snage u Ukrajini se ne povlače nego pregrupišu, izjavio je danas generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, komentarišući najavu Moskve o smanjenju borbenih dejstava u području oko Kijeva.
- Prema našim obaveštajnim podacima, ruske snage se ne povlače već repozicioniraju. Rusija pokušava da se pregrupiše, ponovo snabde svoje snage i pojača svoje ofanzivne akcije u regionu Donbasa - rekao je Stoltenberg novinarima u Briselu, a prenosi agencija Rojters.
On je dodao i da Rusija, istovremeno, vrši pritisak na Kijev i druge gradove.
- Tako da možemo očekivati dodatne ofanzivne akcije koje donose još više patnje - poručio je Stoltenberg.
Može li se verovati obećanju Rusije?
- Najupečatljivija stvar u vezi sa tim je način na koji čak i nakon svega što smo videli o tome koliko su nepouzdane izjave ruskog ministarstva odbrane ljudi ih i dalje uzimaju zdravo za gotovo - rekao je Kir Gils, stručnjak za Rusiju u istraživačkom centru Chatham House.
Mihail Kasjanov, koji je bio premijer Rusije pod predsednikom Vladimirom Putinom od 2000. do 2004. godine, govorio je za Sky News o situaciji u Ukrajini i šta bi mirovni pregovori mogli da znače.
- Mislim da nemamo indikacije da je Putin spreman na bilo kakve ustupke. On takođe želi da ima nameštene pregovore sa Ukrajinom samo da bi pokazao celom svetu da želi mir, ali... Mislim da je to jednostavno neka vrsta kamuflaže - rekao je on.
Da li je ruski potez "priznanje realnosti" na terenu?
Majkl Klark, analitičar odbrane, rekao je da je neuspeh Moskve da "pregazi" Ukrajinu stupio na scenu.
- To je racionalizacija vojne situacije u kojoj se nalaze. Shvataju, siguran sam, da moraju da koncentrišu svoje snage. Previše su rasprostranjene. Oni moraju negde da se koncentrišu, zbog čega je naša pažnja sada usmerena ka jugoistoku zemlje - rekao je on.
Gils je opisao ovaj potez kao "priznanje realnosti" od strane Rusije, shvatanje da je "propala" i smanjila svoje ratne ciljeve da se fokusira na istok zemlje.
Ipak, on je takođe doveo u pitanje da li Ukrajina može da održi svoje vojne operacije, pozivajući se na "dobru reputaciju" Rusije u "katastrofalnom" pokretanju ratova, a potom pobeđivanju čistom snagom ljudstva.
Aleksandar Stub, bivši finski premijer, koji je 2008. pomogao da se postigne prekid vatre sa Rusijom i Gruzijom, rekao je da bi najava Rusije mogla biti samo signal da Kremlj fokusira svoje trupe na istoku zemlje.
Da li Kremlj samo kupuje vreme?
Govoreći za novinsku agenciju Rojters, zapadni zvaničnik je rekao da ova objava "izgleda da je više taktička vežba" kako bi se kupilo vreme za pregrupisavanje trupa.
Na konferenciji za novinare u Beloj kući, američki predsednik Džo Bajden je to jednostavno rekao: "Videćemo da li će uspeti".
Tu ocenu ponovio je i američki državni sekretar Entoni Blinken, koji je rekao da "ne vidi znake stvarne ozbiljnosti" Rusije kada je reč o okončanju rata.
- Da li jednostavno pokušava da se pregrupiše, s obzirom na teške gubitke koje je pretrpeo, ne znam - rekao je on.
U međuvremenu, jedan od vođa separatističkih pobunjenika u istočnoj Ukrajini koje podržava Moskva, nazvao je rusku vojnu operaciju "greškom".
- Sve je to moglo da se reši ranije, uglavnom diplomatskim putem i možda beznačajnom upotrebom sile. Ali to nije urađeno i to je greška svih strana - rekao je Aleksej Aleksandrov za Rojters.
Šta se dešava oko Kijeva?
Jedan od događaja o kojima se najviše raspravljalo prvih nedelja sukoba bio je ogroman konvoj ruskih oklopnih vozila koji je krenuo ka Kijevu, sa očekivanjem da će trupe Kremlja nastojati da opkole prestonicu.
Prema rečima Gilsa, ruske operacije oko grada su od tada zaustavljene.
- Sve što Rusija sada predlaže nema nikakve veze sa povećanjem poverenja. Te operacije (oko Кijeva) su obustavljene, a u nekim slučajevima i poništene od strane ukrajinskih oružanih snaga - rekao je on.
- Da budem iskren, čini se da su potpuno propali u svom pokušaju da preuzmu Kijev. Sada smo u petoj nedelji ovog rata, uskoro šestoj, a oni nisu uspeli da ga preuzmu - tvrdi Stub.
Klark se složio da Rusija "očigledno ne može sada da opkoli Kijev" na način na koji su mnogi očekivali da će moći na početku vojnih operacija.
Video: Ponovo gađani ciljevi u Kijevu: Spasioci izvlačili stanare iz zgrade koja gori
(Telegraf.rs)
Video: Marija Milutinović novinarka Telegraf.rs izveštaj iz Bele kuće
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
OBECANJE
Pitate se zasto zapad sumnja u Putinovo obecanje. Oni znaju da njihovo obecanje ne znaci nista, pa misle da su i drugi takvi. Ja bih ipak savetovala Putinu da saceka sa izvrsavanjem obecanja jer znam da nije sigurno da se ovi ne bi odmah ubacili.
Podelite komentar
Super Brundo
Da li Rusija treba da veruje Zapadu posle Jugoslavije, Avganistana, Libije i Iraka?U Siriji su srecom zaustavljeni.Rusi sve pamte i nista ne zaboravljaju.
Podelite komentar
Zvele
Šta je taj isti zapad obećao Rusiji, kad su srušili Berlinski zid raspitajte se malo.....
Podelite komentar