Natalija opisala užas koji je proživela u Mariupolju: 20 dana sam živela u podrumu bez struje i sa malo hrane

Natalija je rođena u Mariupolju i ceo svoj život provela je u ovom gradu, koji je od početka sukoba u Ukrajini pretrpeo velika razaranja.

- Imali smo more i sve je bilo dobro. Toliko volim more, više neću videti naše more - rekla je Natalija.

Ona je sada sa porodicom uspela da pobegne u Lavov, a njen voljeni rodni grad sada je neprepoznatljiv. U ovom lučkom mestu nekada je živelo više od pola miliona ljudi, a sada, nakon četiri nedelje sukoba, skoro je potpuno sravnjen sa zemljom. Natalija je od početka sukoba, do evakuacije, veći deo dana provodila u podrumu svoje kuće.

- Sve se dešavalo tačno iznad naših glava. Avioni su leteli i u tri sata ujutru, na svakih deset minuta čulo se kako avioni preleću. Mislim da je moje sklonište bilo blizu našeg odbrambenog sistema i svaki put kada bi pogodili metu, sve se treslo. Dane smo provodili sedeći i razmišljajući da će sledeća raketa pogoditi nas - kaže ona.

Pre nego što je sa porodicom uspela da pobegne, Natalija je u Mariupolju 20 dana živela bez struje, tekuće vode i sa vrlo malo hrane. Mnoge njene komšije, na žalost nisu imale tu sreću da uspeju da pobegnu.

- Kuću pored moje je pogodila bomba, moj komšija je ostao zarobljen ispod ruševina. Dvojica komšija su otišli da pokušaju da ga izvuku i oni su dok su pokušavali da ga spasu, poginuli u granatiranju - kaže ona u ispovesti za Euro news.

Pošto većina humanitarnih koridora koji su planirani za Mariupolj nisu izvedeni, njen zet je rešio da uzme stvar u svoje ruke i sam dođe u ovaj razoreni grad kako bi spasio ženinu porodicu.

- Nisam bio spreman za ono što sam tamo video. Izgledalo je kao pakao. Devedeset odsto zgrada je oštećeno u sukobima, polovina je potpuno izgorela. Puno pasa je na ulici, lutaju okolo i traže hranu - rekao je njen zet koji je želeo da ostane anoniman.

On je zatim dodao da su ulice prekrivene ruševinama i smećem, da nebom stalno nadleću avionu, dok su zvukovi eksplozija gotovo konstantni.

- Osećao sam se kao da sam u video igrici, još uvek ne mogu da verujem da se sve ovo dogodilo. Plašim se da više neću moći da idem u Mariupolj, nadam se da će se nešto promeniti i da ću moći da pomažem ljudima - kaže on.

Što se tiče Mariupolja, Natalijin zet smatra da on nikada neće biti obnovljen.

- Zaista sam u velikoj nedoumici, ali ja u narednih deset ili 20 godina ne vidim budućnost u ovom gradu - rekao je on.

(Telegraf.rs)