Bajden danas stiže u Poljsku: Zašto je izabrao da poseti baš ovu zemlju i šta ga tamo čeka?

Ako postoji zemlja koja razume kroz šta trenutno prolaze Ukrajinci, to je Poljska. U posetu ovoj zemlji danas dolazi američki predsednik Džo Bajden, koji od kako je sleteo na evropsko tlo ima jedan glavni cilj a to je jačanje odbrane NATO saveza.

U SAD, Bajdenova upozorenja da autokrate prete demokratiji, mogu izgledati kao nešto daleko i strano, čak i nakon napada na Kapitol u januaru prošle godine i sve glasnijih optužbi o navodnom pokušaju krađe predsedničkih izbora.

Ali u Poljskoj koja se jednim delom svoje teritorije graniči sa Ukrajinom, pitanje slobode je još uvek veoma sveže. U ne tako davnoj prošlosti, tokom 20. veka Poljska je bila rastrzana između Istoka i Zapada, više puta je osvajana, njom su vladali strani tirani, a mnogi njeni građani su ubijeni ili proterani iz svojih razrušenih domova prinuđeni da žive kao izbeglice.

Poljska se sada, ponovo našla na liniji sukoba. Nalazi se na liniji razdvajanja između Rusije i zemalja koje su Članice NATO-a, čiji je i ona član. Ova istočna evropska zemlja je od početka sukoba u Ukrajini, otvorila vrata za više od dva miliona izbeglica iz Ukrajine, a u jednom momentu rat se približio i njenoj teritoriji, kada su ranije ovog meseca Rusi gađali bazu na krajnjem zapadu Ukrajine u blizini granice sa Poljskom.

Poput Ukrajine i Poljaci su decenijama živeli pod moskovskom komunističkom pesnicom, pa im je zato i mentalitet vrlo sličan. I Poljaci su često grubi, duboko sumnjičavi prema Rusima, a borba za slobodu i nezavisnost duboko je ukorenjena u njihov mentalitet. Za razliku od Ukrajine, koja je bila jedan od osnivača Sovjetskog Saveza, Poljska je uspela da se približi Zapadu nakon decenija koje je provela pod okriljem Varšavskog pakta.

Osim što je članica NATO-a, Poljska je i deo Evropske Unije, iako je nedavno imala sukob sa Briselom zbog "flertovanja" sa populističkim nacionaliznom.

Iako je Putinova pretnja rasla poslednjih godina, Poljska je bila rotirajući domaćin američkih trupa i aviona. U februaru, pre nego što je Putin započeo specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, Poljska je bila jedna od zamalja u koje je Bajden premestio 3.000 vojnika kako bi ojačao istočni blok Alijanse.

Ukoliko se sukob između Rusije i Zapada proširi, postoje velike šanse da će se to dogoditi upravo u Poljskoj.

- Smatramo da je Poljska prava zemlja u koju Bajden treba da otputuje i gde bi mogao da poseti svoje trupe, da se vidi sa humanitarnim stručnjacima i svojim ranjivim saveznikom - rekao je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan ranije ove nedelje.

Bajdenovo putovanje u Evropu dolazi samo nekoliko nedelja nakon što je potpredsednica Kamala Haris bila u Varšavi i pomogla da se ublaži neslaganje dve zemlje oko poljskog plana da pošalje avione iz sovjetskog doba u Ukrajinu. Predsednik SAD je od početka bio protiv tog plana, jer smatra da bi Putin to mogao d aprotumači kao eskalaciju sukoba koja bi mogla da dovede do rata NATO-a i Rusije.

Bliski odnosi sa Vašingtonom

Amerikanci i američki predsednici su popularni u Poljskoj, zbog snažne američke podrške disidentskom pokretu Solidarnost, koji je negovan u brodogradilištima severnog grada Gdanjska i koji je stvorio neke od prvih pukotina u Sovjetskom carstvu, uz podršku papa Jovana Pavla Drugog.

Ronald Regan, američki predsednik koji je najviše zaslužan za pobedu u Hladnom ratu, bio je poštovan u Poljskoj. A njegovi naslednici su često nailazili na toplu dobrodošlicu kada su dolazili u ovu zemlju. Poljska, svesna svog duga prema SAD i željna da izgradi jače veze sa Zapadom, poslala je trupe u američke ratove u Avganistanu i Iraku na početku 21. veka, čak iako su mnogi stariji saveznici Vašingtona odbili da se pridruže ovom poslednjem sukobu.

Tokom naredna dva dana, Bajden će se sastati sa poljskim predsednikom Andžejem Dudom i očekuje se da će posetiti američke snage poslate da ojačaju odbranu Poljske. Bajden je nagovestio da će takođe posetiti ukrajinske izbeglice koje su došle u ovu zemlju, kako bi dao svoj doprinos u rešavanju ove teške humanitarne krize.

Bajden, koji je u četvrtak rekao da će SAD prihvatiti 100.000 ukrajinskih izbeglica, nagovestio je posle samita NATO-a da će se sastati sa nekima od njih. Uoči te moguće posete, predsednik se osvrnuo na izbeglice koje je godinama sretao u kampovima u drugim delovima sveta.

- Vidite decu koja su bez roditelja u tim kampovima. Muškarce i žene koji su potpuno izgubljeni i vidite taj prazan pogled na njihovim licima, taj bezdadežni osećaj kada se zapitaju Bože moj, gde sam ja - rekao je Bajden.

Poljaci su navikli da ih NATO koristi kao primer

Američki predsednici već dugo vide Poljsku kao primer sloboda kojih se NATO pridržava i hvale njenu dugu i uspešnu bitku za sopstveno postojanje, borbu koju Ukrajina sada vodi.

Poljska je sredinom 20. veka pretrpela velike gubitke u broju stanovnika, kada je skoro svo njeno jevrejsko stanovništvo ubijeno u Holokaustu. Očuvani logori u Aušvicu, zapadno od grada Krakova, predstavljaju upečatljiv spomenik užasimu koji je za sobom ostavila nacistička okupacija. Pad Trećeg rajha, međutim, nije doneo oslobođenje. Poljska je nakon toga skoro pola veka živela pod komunizmom koji je nametnula Rusija.

Bivši američki predsednik Džordž Buš je 2003. godine u Krakovu pohvalio širenje NATO-a na istok, koje je toliko iznerviralo Putina. U to vreme, međutim, Buš je bio više zaokupiran ratovima u Avganistanu i Iraku koji su pokrenuti nakon napada  na Kule bliznakinje 11. septembra 2001. godine, nego obračunom sa Moskvom.

Na 25. godišnjicu pada komunizma u Varšavi 2014. godine tadašnji predsednik SAD Barak Obama je rekao da je pobeda 1989. godine nije bila neizbežna.

- Bila je to vrhunac borbe koja je u Poljskoj trajala vekovima - rekao je tada Obama.

Međutim, Tramp je odabrao drugačiji ton tokom svog puta u Varšavu 2017. godine. U govoru koji je redefinisao tradicionalne zapadne vrednosti i konkretizovao sopstveni brend populističkog nacionalizma, Tramp je reafirmisao veru NATO-a prema članu 5 da je napad na jednu članicu napad na sve.

Bajdenova poruka će biti veoma drugačija.

Nakon sastanka sa Dudom u Varšavi u subotu, predsednik će održati govor za koji Bela kuća kaže da će imati za cilj da napad Rusije na Ukrajinu predstavi kao izazov za glavni cilj njegove politike, a to je obezbeđivanje budućnosti koja počiva na demokratskim principima.

(Telegraf.rs)