Bajden treći put u Evropi kao predsednik: Čekaju ga sastanci sa liderima i ovih 5 izazova

Džo Bajden je otišao po treći put u Evropu kao predsednik SAD u trenutku međunarodne krize. Njegovo poslednje putovanje, u jesen zbog samita G20 u Rimu i klimatske konferencije u Glazgovu, planirano je mesecima unapred.

Ovo je hitna situacija. Specijalna operacija ruske vojske u Ukrajini ulazi u četvrtu nedelju i kraj nije na vidiku.

Dok će se Bajden narednih dana sastati sa evropskim liderima i saveznicima, ovo su pet izazova sa kojima će se suočiti tokom posete Evropi.

• Prikaz jedinstva
• Izbeglička kriza
• Vojna rešenja
• Pojačavanje sankcija
• Pitanje Kine

Prikaz jedinstva

Od početka specijalne operacije 24. februara, SAD su uložile posebne napore da se kreću samo u dogovoru sa svojim saveznicima. To je ponekad značilo odlaganje akcija - kao što su različiti oblici sankcija ili vojne pomoći - dok ostatak NATO-a ne bude spreman da istovremeno preduzme korake.

Ovo nikada nije bilo lako s obzirom na različite interese saveza 30 nacija, ali prvi, dramatični dani sukoba stvorili su osećaj hitnosti koji je uklonio neke tradicionalne prepreke za postizanje konsenzusa.

Kako se sukob odugovlači, a ekonomske posledice nasilja i posledičnog savezničkog odgovora postaju sve izraženiji - potencijal za javne nesuglasice unutar alijanse će se povećati.

Primarni cilj Bajdenovog puta jeste da bude viđen rame uz rame sa američkim saveznicima (bukvalno i figurativno) i da se pokaže da ojačani NATO nije privremeni uslov, već nova normalnost kao odgovor na rusku ekspanzionističku politiku.

Izbeglička kriza

Nakon susreta sa drugom liderima u Briselu, Bajden će otputovati u Poljsku na bilateralni sastanak sa predsednikom Andžejom Dudom.

S obzirom na poziciju nacije na istočnom boku NATO-a, bivša sovjetska država dobila je specijalnu pažnju SAD u proteklih nekoliko meseci, a posetili su je državni sekretar Entoni Blinken i potpredsednica Kamala Haris.

Iako je sigurno da će biti pitanja o vojnoj pomoći Ukrajini i povećanju NATO prisustva na poljskoj zemlji, američki zvaničnici kažu da će glavno pitanje na sastanku biti bavljenje poplavom izbeglica koje stižu na granicu Ukrajine i Poljske od početka neprijateljstava.

Briga i procesuiranje miliona izbeglica doneli su finansijski i logistički teret zemlji, a ako se ne postupa na odgovarajući način, moglo bi na kraju dovesti do socijalnih nemira i ekonomske nestabilnosti.

S obzirom na geopolitičku važnost Poljske u konfrontaciji sa Rusijom, osiguravanje da nacija ostane pouzdan član NATO-a je goruća briga SAD.

Vojna rešenja

U poslednjih nekoliko meseci SAD i njeni saveznici otvorili su put za smrtonosnu vojnu pomoć uniformisanim i dobrovoljnim ukrajinskim snagama koje se bore protiv Rusije.

Međutim, kako je ukrajinski predsednik jasno stavio do znanja u nedavnim govorima zakonodavnim telima u Evropi i Severnoj Americi, pomoć, do sada, nije dovoljna.

Rekao je da je Ukrajini potrebno više sofisticiranih protivvazdušnih sistema kao i borbeni avioni sposobni da "zatvore nebo" iznad Ukrajine za ruske avione.

Iako su SAD obećale da će obezbediti naprednije protivvazdušne odbrane dugog dometa, to je lakše reći nego učiniti. Postoji zabrinutost u vezi sa vrstama protivvazdušne podrške koja bi izazvala ruski odgovor protiv NATO-a, logistikom da se oružje pošalje u ukrajinske ruke i kako da se zameni oružje koje se prenosi.

SAD su trenutno uključene u razgovore sa članicama NATO-a, Slovačkom i Turskom, da prebace svoje protivvazdušne sisteme u Ukrajinu, ali će biti potreban spretniji dodir nego što je prikazano sa Poljskom da bi to postigle.

Ako Bajden može ovo da izvede dok je u Evropi, to bi bio značajan uspeh.

Putokaz sankcija

SAD i njeni saveznici obećali su da će uvesti iscrpljujuće i sankcije bez presedana Rusiji ukoliko napadne Ukrajinu. To su i uradili. Ruska ekonomija, njeno tržište akcija i njena valuta su teško pogođene savezničkim kaznama, koje uključuju trgovinska ograničenja, finansijsku izolaciju, ograničenja izvoza energije i ciljane sankcije ruskim političkim i poslovnim liderima.

Međutim, koliko god ograničenja bila teška, ona nisu sprečila Rusiju da nastavi sveobuhvatni napad. Dok zapadni saveznici insistiraju da će bol od sadašnjih sankcija porasti kako vreme prolazi, raste pritisak na američke i evropske lidere da pronađu nove načine kažnjavanja Rusije koje mogu da najave tokom sastanaka Bajdena ove nedelje.

Neki predlozi uključuju nove sankcije oligarsima i političarima, veće restrikcije na izvoz ruske energije i vrste tehnologije koja se uvozi u Rusiju.

Ipak, čini se da ništa od ovoga neće izazvati dramatičan uticaj na rusku ekonomiju, međutim nekada je percepcija nastavka akcije jednako važna kao i same akcije.

Pitanje Kine

Kineski predsednik Si Đinping i Vladimir Putin imali su topao susret u februaru u Pekingu tokom Zimskih olimpijskih igara, kada su rekli da prijateljstvo između njihovin nacija nema granicu.

Ako se to pretvori u stalnu kinesku ekonomsku i vojnu podršku Rusiji u narednim mesecima, to bi moglo da potkopa sve što SAD i njeni evropski saveznici pokušavaju da urade u Ukrajini, prenosi BBC.

Prošle nedelje se savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Salivan sastao sa kineskim kolegom u Rimu, nakon skoro dvočasovnog telefonskog razgovora Bajdena i Sija.

Međutim, SAD ovde ne mogu da deluju same. I Amerika i Evropa će morati da ulože usaglašene, koordinisane napore da ubede Kinu da drži distancu od Rusije i, ako je moguće, budu glasnije u svojim osudama ruskog kršenja ukrajinskog teritorijalnog suvereniteta.

Nedavna podrška Kine oko ruskog učestvovanja na nadolazećem ekonomskom samitu G20 sugeriše da zadatak neće biti lak.

Kao i SAD, Evropa je ključno tržište za kinesku robu - a pretnja američkim i evropskim sankcijama Kini ako bi otvoreno pomogla Rusiji već opterećuje kinesku ekonomiju.

Bajden je često govorio o tome kako se svet nalazi u sukobu koji definiše eru između demokratija i autokratija - ali guranje Kine i Rusije u isti tabor protivnika u ovom trenutku je rizičan potez.

(Telegraf.rs)