Na primeru Ukrajine se sve vidi? Kako je Putin pogrešno razumeo istoriju, a vrlo verovatno i Bajden

"Jezik kojim govore ljudi u hodnicima moći nije jezik ekonomije ili politike, već istorije", rekao je jednom bivši američki sekretar odbrane Ešton Karter.

Istoričar Nejl Ferguson, u svom članku za Bloomberg, navodi da je u svojim naučnim radovima već pokazao koliko je ova rečenica istinita na primeru terorističkog napada u SAD 11. septembra.

- Kreatori politike koristili su sve vrste istorijskih analogija dok su reagovali. „Pearl Harbor 21. veka se desio danas“, zabeležio je predsednik Džordž V. Buš u svom dnevniku, veče nakon napada, dajući samo jedan primer, iako su mnoge druge paralele povučene u narednim danima, od Građanskog do Hladnog rata - piše Ferguson.

On se upitao koji delovi istorije utiču na odluke Vašingtona dok rat u Ukrajini traje mesec dana.

Dejvid Sanger je u subotu napisao za New York Times da su američki zvaničnici podeljeni oko toga koje se lekcije iz sukoba posle Hladnog rata - poput rata Sovjetskog Saveza u Avganistanu - mogu primeniti na ovaj koji se sad vodi u Ukrajini.

SAD žele da se rat nastavi?

Ferguson ističe da Sanger, koji nije mogao da napiše članak bez da ima dobre izvore, "smatra da Bajdenova administracija traži način da pomogne Ukrajini 'zaključavanjem Rusije u močvari' bez podsticanja šireg sukoba sa nuklearnim protivnikom ili presecanja potencijalnih puteva ka deeskalaciji… Oficiri CIA-e se brinu da sanduci puni oružja stignu u ruke Ukrajinaca... Ali od sada, Bajden i njegovo osoblje ne vide korist od toga da povećaju tajne napore da se špijunska agencija koristi za prevoz oružja kao što su to učinile Sjedinjene Države u Avganistanu protiv Sovjetskog Saveza tokom 1980-ih".

Ferguson kaže da je, čitajući Sangerov članak, zaključio da SAD imaju nameru da nastave ovaj rat.

- Administracija će nastaviti da snabdeva Ukrajince Stingerima, Džavelinima i dronovima. Pokušaće da ubedi i druge članice NATO da dostave teško naoružanje Ukrajini. Nedavno su predložili Turskoj da pošalje Ukrajini S-400, koji je Ankara kupila od Moskve pre par godina. Očekujem da to ide dalje, sve do poljskih MiG-ova. Vašington će se vratiti na avganistanski režim posle 1979. o snabdevanju pobunjenika samo ako ukrajinska vlada izgubi konvencionalni rat - smatra Ferguson.

Kaže da ima dokaze iz drugih izvora, koji potvrđuju ovu njegovu misao.

- Jedini način da se ovo završi sada jeste kraj Putinovog režima - čulo se da je rekao visoki zvaničnik administracije na privatnom događaju ranije ovog meseca. Do tada, sve vreme dok Putin ostane, Rusija će biti država parija koja nikada neće biti dobrodošla u zajednicu naroda. Kina je napravila ogromnu grešku misleći da će se Putin izvući. Kada vide da će Rusija biti odsečena moraće ponovo da procene kinesko-rusku osovinu. Sve ovo znači da bi demokratija i Zapad mogli da se osvrnu na ovo kao na ključni trenutak jačanja - piše Ferguson.

On pretpostavlja da i britanski zvaničnici pričaju sličnim jezikom.

- Postoji uverenje da je opcija broj 1 u Velikoj Britaniji da se sukob produži i tako "rani Putin“. Iznova i iznova čujem takav način govora. To pomaže da se objasni, između ostalog, nedostatak bilo kakvog diplomatskog napora SAD da osigura prekid vatre. To takođe objašnjava spremnost predsednika Džoa Bajdena da Putina nazove ratnim zločincem. Možda sam previše pesimističan... Više bih voleo da delim optimizam Frensisa Fukujame da "Rusiju očekuje poraz u Ukrajini" - rekao je Ferguson, a potom naveo šta je Fukujama "predvideo" 10. marta.

"Pad njihovih pozicija mogao bi biti iznenadan i katastrofalan, a ne da se dešava polako kako rat iscrpljuje. Vojska na terenu će doći do tačke u kojoj neće moći ni da se snabdeva ni da se povuče, a moral će ispariti… Putin neće preživeti poraz svoje armije… Ruski poraz će omogućiti "novo rođenje slobode" i izvući nas iz naše frke u vezi sa opadanjem globalne demokratije. Duh 1989. godine će živeti, zahvaljujući gomili hrabrih Ukrajinaca", naveo je Fukujama.

Primeri iz istorije o padu autoritarnih režima

Ferguson kaže da može da vidi zašto mnogi posmatrači sa Zapada veruju da je ovo moguć scenario.

- Nije upitno da je Rusija pretrpela velike gubitke u ljudstvu i opremi. Zanimljivo, Komsomolskaya Pravda, novina bliska Kremlju, objavila je da je ubijen 9.861 vojnik, a da je 16.153 ranjeno. Ta vest je brzo povučena. Poređenja radi, 15.000 ruskih vojnika je ubijeno, a 35.000 je ranjeno za deset godina u Avganistanu - ističe Ferguson.

On kaže da postoje dokazi da je ruska logistika u haosu.

- Primer za to su kamioni sa namirnicama koji su napušteni jer im je pukla guma ili zakazao motor. Po ovim merilima, čini se da Ukrajina dobija rat. Istorija takođe pruža mnogo primera u kojima su autoritarni režimi pali vrlo brzo kada su bili suočeni sa vojnim preokretima. Pomislite na sudbinu Sadama Huseina i Moamera Al Gadafija, ili argentinske hunte koja je izvršila invaziju na Foklande pre skoro tačno 40 godina - piše u Fergusonovom tekstu za Bloomberg.

On kaže da bi bilo savršeno kada bi kombinacija iscrpljenosti na bojnom polju u Ukrajini i sankcije koje su izazvale krizu kod kuće dovele do Putinovog sunovrata.

- Gledaj, Kino! Pokušaj isti trik da primeniš na Tajvanu za koji nas je, usput budi rečeno, više briga nego za Ukrajinu zbog onih poluprovodnika koji proizvodi Taiwan Semiconductor Manufacturing Co. - ironičan je Ferguson.

On navodi da je ono što je fascinatno u ovoj strategiji način na koji se kombinuju cinizam i optimizam.

- To je, kada razmislite, arhetipska realpolitika koja dozvoljava da se pokolj u Ukrajini nastavi; da sednemo i gledamo kako junački Ukrajinci "ranjavaju Rusiju dok ne ostane bez kapi krvi"; razmišljati o sukobu kao podzapletu u Drugom hladnom ratu, borbi u kojoj je Kina naš pravi protivnik - kaže Ferguson.

Kako navodi, Bajdenova administracija ne samo da misli da čini dovoljno da održi ukrajinske ratne napore, već ne toliko da isprovocira Putina na eskalaciju.

- Takođe smatra da čini dovoljno da zadovolji javno mnjenje, koje se snažno okupilo iza Ukrajine, ali ne toliko da to "košta" američke živote, osim nekoliko nesrećnih volontera i novinara - piše u tekstu.

Šta ako se rat nastavi?

Optimizam je, navodi Feguson, "pretpostavka da će nastavak rata verovatno značiti podrivanje Putinovog položaja i da će njegovo poniženje služiti kao opomena Kini". Ipak, kako navodi, veruje da su te pretpostavke pogrešne i da pokazuju stravično nerazumevanje relevantnih istorijskih podataka.

- Nastavak rata ne samo da donosi rizik da će umreti desetine hiljada Ukrajinaca, da će milioni ostati bez doma, već će i Putinu dati nešto što kod kuće može da predstavi kao pobedu. Kladiti se na rusku revoluciju je isto što i kladiti se na neki zaista redak događaj, čak i ako rat nastavi da ide loše po Putina. Ako se rat preokrene u njegovu korist, neće biti puča. Što se tiče Kine, verujem da je Bajdenova administracija u zabludi kad misli da će sekundarne sankcije protiv kineskih kompanija odvratiti Si Đinpinga od toga da Rusiji pruži ekonomsku podršku - kaže Ferguson.

- Počnite sa vojnom situacijom, koju zapadni analitičari dosledno predstavljaju u previše povoljnom svetlu za Ukrajince. Dok pišem, istina je da deluje kao da su Rusi obustavili planirano opkoljavanje Kijeva, iako se borbe nastavljaju na periferiji grada. Ali pozorišta rata su na istoku i jugu. Na istoku, prema vojnim stručnjacima kojima verujem, postoji značajan rizik da će ukrajinski položaji u blizini Donbasa biti ozbiljno ugroženi u narednim nedeljama. Na jugu, čečenske snage veličine bataljona približavaju se opkoljenom i 80% uništenom gradu Mariupolju. Ukrajinskim odbrambenim snagama nedostaju mesta za snabdevanje i prostor za taktički proboj. Ukratko, do pada Mariupolja može doći samo nekoliko dana. To će zauzvrat osloboditi ruske snage da završe zaokruživanje fronta Donbas - smatra Ferguson.

On kaže da sledeće glavne mete na jugu se nalaze zapadno: Nikolajev, koji je severozapadno od Hersona, i onda "glavna nagrada" - Odesa.

- Ne pomaže braniocima to što je velika oluja u severnom Crnom moru u petak nanela znatnu štetu ukrajinskoj pomorskoj odbrani izbacivanjem mina. Takođe u petak, tvrde Rusi, prvi put su u borbi upotrebili hipersonično oružje: raketu sa vazdušnim lansiranjem Kinžal koja je korišćena za uklanjanje podzemnog skladišta municije u Deljatinu u zapadnoj Ukrajini. Isti rezultat su mogli da postignu i sa konvencionalnom krstarećom raketom. Poenta je verovatno bila da podsetimo ukrajinske pristalice na izuzetno superiornu vatrenu moć koju Rusija ima na raspolaganju. Ukrajinu je do sada pogodilo oko 1.100 projektila. Ima ih još mnogo odakle su došli - ističe Ferguson.

Putinove pretnje nuklearkama i "manje zapaljive" opcije

- Naravno, Putin ima moć, za razliku od Sadama ili Gadafija, da preti nuklearnim oružjem, iako ne verujem da mora da učini više nego samo da preti, uzimajući u obzir to da će rat verovatno da se preokrene u njegovu korist. Sledeći udarac će biti kada Belorusija krene invaziju na Ukrajinu sa severa, što ukrajinski generalni očekuju da se dogodi narednih dana, i što bi predstavljalo pretnju za snabdevanje oružjem iz Poljske - dodaje ovaj istoričar.

U svakom slučaju, kaže, Putin ima i manje "zapaljive opcije" iako odluči da situacija eskalira - sajber rat.

- Direktan napad na infrastrukturu, poput podvodnih kablova je takođe zamisliv. Ne vidim u trenutnoj strategiji Zapada bilo kakvo pravo priznanje koliko bi ovaj rat mogao da prođe loše po Ukrajinu u narednim nedeljama. Podstrek za Putina je očigledno da sebi stvori jaču pregovaračku poziciju nego što trenutno ima pre nego što uđe u ozbiljne pregovore. Ukrajinci su pokazali svoje karte. Oni su spremni da odustanu od ideje o članstvu u NATO; da prihvate neutralnost; da traže garancije bezbednosti od trećih lica; da prihvate ograničenja svojih vojnih sposobnosti. Ono što je manje poznato jeste gde stoje po pitanju statusa Krima i priznanja Donjecke i Luganske Narodne Republike - navodi Ferguson.

Kako ističe, deluje očigledno da je Putinu potrebno više da bi mogao odgovorno da tvrdi da je pobedio u ovom ratu.

- Čini se podjednako očiglednim da, ako veruju da pobeđuju, Ukrajinci neće ustupiti ni kvadratnu milju teritorije. Kontrola obale Crnog mora dala bi Putinu osnovu da zahteva dalje ustupke, posebno „kopneni most“ od Krima do Rusije - navodi u tekstu.

U međuvremenu, kaže, finansijske sankcije nametnute Rusiji obavljaju svoj cilj - izazivajući odliv banaka i nestašice robe široke potrošnje. Procene se, smatra, razlikuju u pogledu obima ekonomske kontrakcije - možda čak i do jedne trećine, podsećajući na uslove depresije koji su usledili nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

- Ipak, zemlje EU i dalje odbijaju da uvedu energetski embargo Rusiji i Putinov režim svakodnevno dobija oko 1,1 milijardu dolara od EU kroz fakture za gas i naftu. Skeptičan sam da trenutne sankcije mogu da oslabe ili poljuju Putina. Zašto rublja nije nastavila da pada prošle nedelje? - pita se Ferguson.

"Britancima dao Čerčila, Nemcima Berlinski zid"

On podseća da obe strane imaju mogućnost da "primenjuju istoriju".

- Zelenski je stručnjak za umetnost, koji pažljivo kroji svoje govore za svaki parlament kojem se obraća, efikasno poručujući svakoj zemlji ponaosob: "Naša istorija je vaša istorija. Mi smo vi". Britancima je dao Čerčila, Nemcima Berlinski zid, Amerima Martina Lutera Kinga, a Izraelcima Holokaust - kaže Ferguson.

Putin, kaže Ferguson, primenjuje istoriju na dijametralno suprotan način.

- Ruski novinar Mihajl Zigar je rekao da je "predsednik kompletno izgubio interesovanje za sadašnjost" u svom nedavnom tekstu za New York Times. Kako je naveo, ekonomija, socijalna pitanja, pandemija, sve to nervira Putina. Umesto toga Mihajl kaže da se Putin i njegov savetnik Jurij Kovalčuk opterećuju prošlošću. To vidim i ja. Putinovi nedavni pseudonaučni spisi o poreklu Drugog svetskog rata i „O istorijskom jedinstvu Rusa i Ukrajinaca“ potvrđuju istorijski zaokret u njegovoj misli - kaže Ferguson.

Dodaje i da se ne slaže sa bivšim ruskim šefom diplomatije Andrejem Kozarevim, koji je rekao za Financial Times se za Putina i njegove ortake Hladni rat nikad nije završio.

- To nije istorija koja interesuje Putina. Kao što je bugarski politički naučnik Ivan Krastev rekao za Der Spiegel, Putin je pobesneo kada je čuo da aneksiju Krima porede sa Hitlerovom aneksijom Sudeti 1938. Putin živi u istorijskim analogijama i metaforama. Oni koji su neprijatelji večne Rusije moraju biti nacisti. Šta više, dvoličnost zapada postala je njegova opsesija i vidi se u svemu što ruska vlada radi. Da li ste znali da je u delovima svoje deklaracije o aneksiji Krima skoro doslovno uzeo odlomke iz kosovske deklaracije o nezavisnosti koju je podržao Zapad? Ili da je napad na Kijev počeo rušenjem televizijskog tornja kao što je NATO napao televizijski toranj u Beogradu 1999. godine? - pita Ferguson.

Ipak, ističe, takva nedavna istorija je manje značajna za Putina nego istorija ruske imperijalne prošlosti.

- Već sam izneo ovaj argument ovde. Sveži dokaz da Putinov projekat nije vaskrsenje Sovjetskog Saveza, već da se osvrće na carski imperijalizam i pravoslavlje, pružio je njegov govor na fašističkom mitingu održanom u petak na glavnom fudbalskom stadionu u Moskvi. Završna aluzija na carskog admirala Fjodora Ušakova, koji je svoju reputaciju stekao pobedama u Crnom moru, učinila mi se zloslutnom za Odesu. Kinezi takođe znaju da primene istoriju na savremene probleme, ali to opet rade na drugačiji način. Dok Putin želi da vrati postsovjetsku Rusiju u mitologizovanu carsku prošlost, Si ostaje naslednik Mao Cedunga i onaj koji teži da bude pored njega u panteonu Komunističke partije Kine. U njihovom dvočasovnom razgovoru u petak, prema saopštenju kineskog ministarstva spoljnih poslova, Bajden je rekao Siju: Pre 50 godina, SAD i Kina su donele važan izbor izdavanja Šangajskog saopštenja. Pedeset godina kasnije, odnosi SAD i Kine ponovo su došli u kritičan položaj. Način na koji će se ovaj odnos razvijati će oblikovati svet u 21. veku. Bajden je ponovio da SAD ne traže novi Hladni rat sa Kinom, nema za cilj da promeni kineski sistem, revitalizacija njenih saveza nije usmerena na Kinu, SAD ne podržavaju "nezavisnost Tajvana", i da nema nameru da traži sukob sa Kinom. Sudeći po onom što je Si odgovorio, reklo bi se da Bajdenu ne veruje ni na jednu jedinu reč - kaže Ferguson i podseća da je Si poručio da su odnosi Kine i SAD, umesto da se "izvuku iz nevolje" koju je stvorila prethodna američka administracija, nailaze na sve veći broj izazova.

Navodeći primer Ferguson je istakako kako su neki ljudi u SAD poslali pogrešan signal snagama "za nezavisnost Tajvana".

- Ovo je veoma opasno. Pogrešno postupanje po pitanju Tajvana imaće remetilački uticaj na bilateralne odnose… Direktan uzrok trenutne situacije u kinesko-američkim odnosima je to što neki ljudi na američkoj strani nisu ispoštovali važno zajedničko razumevanje koje su postigla dva predsednika - navodi Ferguson.

Istoričar podseća da je Si Đinping razgovor završio kineskom poslovicom: "Onaj koji je tigru stavio zvono, mora i da ga skine".

- Tumačite to kako hoćete ali meni to nije zvučalo ohrabrujuće za one u Bajdenovom timu koji su gurali jastrebovu liniju prema Kini. Jastrebovi u administraciji, odnosno Kurt Kampbel i Ruš Doši iz Saveta za nacionalnu bezbednost, ne vole termin Hladni rat 2. Ali, Došijeva knjiga "The Long Game" je uputstvo za obuzdavanje Kine - navodi istoričar.

Ferguson smatra ni da savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven nije zablistao prošlog ponedeljka tokom maratonskog sastanka sa kineskim kolegom Jang Jeičijem u Rimu, jer je pretio sankcijama kineskim kompanijama, koje će SAD "držati na oku" da vide da li trguju sa Rusijom.

- Ako su Ben Stil i Bendžamin Dela Roka iz Saveta za međunarodno odnose upravu, Kinezi su već pomogli Rusiji da sakrije devizne rezerve. A i intervju člana NSC-a predsednika Donalda Trampa, Metjua Potingera za Wall Street Journal, govori da je on sada i više nego zadovoljan što Hladni rat naziva pravim imenom. Slažem se, invazija Ukrajine na mnogo načina podseća na invaziju Severne Koreje na Južnu Koreju 1950. godine. Da objasnim ovako, Drugi Hladni rat je kao čudan odraz u ogledalu prvog Hladnog rata. U tom prvom, stariji partner bila je Rusija, a mlađi Kina. Sada su se uloge promenila. U prvom Hladnom ratu prvi "vruć rat" bio je u Aziji (Koreja), sada je u Evropi (Ukrajina). U prvom ratu Koreja je bila samo prva od mnogih konfrontacija sa agresivnim zastupnicima koje podržava Sovjetski Savez. Danas će krizu u Ukrajini verovatno pratiti krize na Bliskom istoku (Iran) i Dalekom istoku (Tajvan) - uveren je Ferguson.

Ipak, kako ističe, postoji jedna upadljiva razlika.

- U Prvom hladnom ratu, administracija predsednika Harija Trumana bila je u stanju da predvodi međunarodnu koaliciju sa mandatom Ujedinjenih nacija za odbranu Južne Koreje. Sada Ukrajina mora da se zadovolji samo isporukom oružja. A razlog za to je, kao što smo videli, intenzivan strah Bajdenove administracije da bi Putin mogao da otpočne nuklearni rat ako podrška SAD Ukrajini ode predaleko. To nije bio slučaj 1950. iako su Sovjeti izveli prva nuklearna testiranja 29. avgusta 1949, manje od godinu dana pre Korejskog rata, ni na koji način nisu bili spremni da uzvrate ako (kako je general Daglas Makartur preporučio) SAD koriste atomske bombe da pobede u Korejskom ratu - piše Ferguson u svom tekstu za Bloomberg.

On je rekao da istorija "govori u hodnicima moći".

- Ali govori različitim glasovima, u zavisnosti od toga gde se hodnici nalaze. Prema mom mišljenju, a voleo bih da nisam upravu, Bajdenova administracija pravi stravičnu grešku misleći da može da oduži rat u Ukrajini, natera Rusiju da iskrvari, zbaci Putina i signalizira Kini da drži ruke dalje od Tajvana. Svaki korak ove strategije baziran je na istoriji. Ukrajina nije Avganistan iz vremena 80-ih. Sve i da jeste, ovaj rat neće trajati 10 godina, više će biti 10 nedelja. Dopustiti da Putin Ukrajinu bombarduje do temelja nije pametno i dopušta mu da postigne svoj cilj i ukrajinsku samostalnost neodrživom. Putin, kao i većina ruskih lidera u istoriji, pre će umreti prirodnom smrću. A Kina, Kina sve ovo posmatra sa sve većim osećajem sigurnosti da nije protiv SAD Trumana i Kenana. Jer ta Amerika — ona koja je tako samouvereno vodila početnu fazu Prvog hladnog rata — sada je i sama istorija - zaključuje Ferguson.

(Telegraf.rs)