Pre tačno mesec dana počele su da odjekuju eksplozije u Ukrajini: Ovih 5 stvari bi sada mogle da se dogode

Prošlo je tačno mesec dana otkako su počele specijalne operacije ruske vojske u Ukrajini, a kraj krize se i dalje ne nazire.

Brojne runde mirovnih pregovora nisu dale rezultate, Rusija tvrdi da operacija teče po planu, a Zapad smatra da ne ide sve onako kako je Vladimir Putin zamislio.

Zbog toga se mnogi pitaju šta je sledeće što bi moglo da se dogodi?

Ovo je pet mogućih scenarija u narednim nedeljama.

1. Rusija bi mogla da intenzivira napade

Stručnjaci upozoravaju da bi Rusija, što trpi više poraza na zemlji, mogla da intenzivira napade iz vazduha, koristeći oružje koje manje ugrožava njihove vojnike.

I dalje ne postoji dovoljno, niti pouzdanih informacija od Ukrajine i Rusije, koje se tiču žrtava, ali se spekuliše da su Rusi u borbama izgubili oko 10.000 ljudi, a da je ranjeno 16.000.

Ukoliko se ispostavi da su ove cifre tačne, to bi moglo da opravda zašto ruske trupe ne napreduju na kopnu, ali i zašto se sve češće događaju napadi iz vazduha na gradove.

Prema rečima neimenovanog američkog zvaničnika, Rusija je Mariupolj počela da gađa i sa brodova na Azovskom moru.

- Rusija ima sposobnosti i rezerve, a intenzitet će se povećati jer se trudi da dovede više trupa - rekao je za CNN Džefri Mankof, istaknuti naučni saradnik na Institutu za nacionalne strateške studije američkog Univerziteta nacionalne odbrane.

U nedavnom saopštenju britanskog ministarstva odbrane navodi se da Rusija dovlači trupe iz cele zemlje, pa čak i iz njene Pacifičke flote. Takođe navode da povlači borce iz Jermenije i privatnih vojnih kompanija, Sirijce i druge plaćenike.

Pitanje je koliko dugo Rusija može da nastavi sa velikim gubicima u ljudstvu.

- Biće još vojnika i druge opreme i pomoći, naravno, ali postoji tačka u kojoj će biti teško održati ovakav operativni tempo, pogotovo zbog cifara o kojima smo čuli i u smislu ljudi i materijalnih gubitaka, to će prevazići u jednom trenutku sposobnost obnavljanja zaliha - rekao je Mankof.

2. Dok je fokus na Kijevu, Rusi možda okruže borce na istoku

Mnogo se priča o tome kako Rusija slabo napreduje u ovom ratu, ali da bismo znali da li je to istina ili nije, trebalo bi znati šta je bio cilj Moskve na prvom mestu.

Iako je to teško znati, postoji mogućnost da Rusija zapravo pokušava da "apsorbuje" delove istočne Ukrajine.

Donjeck i Lugansk kontrolišu proruski separatisti od 2014. kada je aneksiran Krim, a moguće je da Rusija ima ambicije da se protegne dalje od Donbasa, smatraju stručnjaci.

I dok svi pomno prate kako Rusija napreduje prema Kijevu, većina ukrajinske vojske ostaje u blizini Donjecka ili Luganska, a kretanje ruskih trupa govori da pokušavaju da okruže Ukrajince sa tri strane, i vrlo je verovatno da je ovo glavni cilj Moskve.

- To je donekle logična pretpostavka ako se sagleda kakve trupe se šalju u te krajeve - rekao je Sem Kreni Evans, analitičar na Institutu Royal United Services.

- Južni vojni okrug – u Donjecku, Lugansku, Mariupolju, Berdjansku, Melitopolju - to su najbolje trupe u ruskoj vojsci. One su obučene da se bore sa NATO-om - kaže on.

Kako ističe, snage koje su bile angažovane na opkoljavanju Kijeva sugerišu da je to bio cilj za koji je Rusija ili mislila da će se lako postići, ili su precenile sposobnosti tih snaga.

- Tako da to delimično navodi na zaključak da je opkoljavanje ukrajinskih trupa na istoku deo cilja koji Rusija želi da postigne. I samo kretanje ruskih trupa sugeriše upravo to - kaže Evans.

Smatra da su zapadni mediji bili toliko fokusirani na gubitke Rusije i otpor Ukrajine da je data lažna slika o dinamici rata.

- Ako pogledamo mape, jasno je da su ruske snage daleko napredovale u Ukrajini koja je velika zemlja. Uzeli su nekoliko gradova i sada mnogo više Ukrajinaca živi pod ruskom komandom nego pre tri nedelje. Nezavisno od toga koliko je ruskih vozila uništeno ili vojnika ubijeno, postoji velika verovatnoća da je mnogo Ukrajinaca doživelo istu sudbinu - smatra Evans.

3. Pregovaraće se o pregovorima

Jedan od scenarija je da bi rat u Ukrajini mogao da preraste u dugotrajni konflikt. Verovatno je da je Rusija izgubila značajan broj vojnika, oružja i opreme u ovom sukobu, a iako je bila uključena u duge konflikte u prošlosti, neće želeti da napusti Ukrajinu a da joj vojska bude u potpunosti uništena.

- Pregovori su jedini segment koji deluje obećavajući, jer su i Rusija i Ukrajina proteklih dana rekle da postoji pomaka i da se vodi konstruktivna diskusija, umesto da Rusija samo postavlja ultimatume - kaže Kejl Džajls, stručnjak u Chatham House za CNN.

Ruski zvaničnici su rekli da njihovi zahtevi uključuju to da Ukrajina odustane od članstva u NATO i da prihvati status neutralnosti poput Austrije i Švedske.

Međutim, treba da se pregovara šta bi to značilo za Ukrajinu.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u utorak da Rusija želi da Ukrajina prizna Krim kao i Donjecke i Luganske Narodne Republike.

Brojni eksperti su spekulisali da će Rusija tražiti način da "odreže" delove istočne Ukrajine.

- Biće bolno razmišljati o tome, osim ako ne postane moguće da pomoć sa Zapada, i vojna i humanitarna, bude apsorbovana u Ukrajini dovoljno brzo da zaista mogu da preokrenu tok ruskog napretka - rekao je Džajls.

Kako navodi, ako se postavlja pitanje ko može da uloži veće resurse i podnese veći bol da bi pobedio, "Rusija ima iskustva u nanošenju značajne ekonomske štete sebi i patnjama sopstvenom stanovništvu, kako bi vodila ratove".

Američki zvaničnici nisu optimistični da će stvari ići tako dobro. Državni sekretar Entoni Blinken rekao je prošle nedelje da je malo verovatno da će se naći diplomatsko rešenje, govoreći da su potezi Rusije "u potpunom kontrastu od bilo kakvog ozbiljnog diplomatskog pokušaja da se zaustavi rat". Napomenuo je i da bi Rusija mogla da dovede do eksalacije korišćenjem hemijskog oružja.

4. "Deportacije" Ukrajinaca u Rusiju?

Rusija je poručila stanovnicima Mariupolja da napuste grad koji se danima našao na žestokom udaru ruskih snaga. Otvorili su i takozvane humanitarne koridore kako bi civili mogli da izađu, ali je navodno nekoliko desetina hiljada njih prebačeno u Rusiju.

Pojedini ruski mediji su objavili da je čak 60.000 građana Mariupolja bezbedno stiglo na teritoriju Rusije.

S druge strane, lokalne vlasti optužile su Rusiju da su naterali građane Mariupolja da ih teraju da idu u Rusiju protiv njihove volje.

- Poslednjih nedelju dana više hiljada građana Mariupolja odvedeno je u Rusiju - navodi se u saopštenju lokalnog veća.

Gradonačelnik Vadim Bojčenko je proteklog vikenda rekao da "ono što okupatori danas rade je poznato starijim generacijama, koji su videli horor Drugog svetskog rata, kada su nacisti zarobljavali ljude".

Džajls kaže da u narednim nedeljama može da se dogodi da se ponove najmračniji periodi naše istorije.

- Rusija ima istoriju opakih i divljih odmazdi nad civilima kada im se pruža kakav otpor. Već je pokrenuto da se ljudi iz Mariupolja deportuju u udaljene delove Rusije, što je deo ruskog scenarija iz 20. veka za rešavanje ovakvih problema - rekao je Džajls.

Džajls je pomenuo "deportacije" stotina hiljada ljudi iz baltičkih država Estonije, Letonije i Litvanije, koje je Rusija pripojila Sovjetskom Savezu na početku Drugog svetskog rata.

- Deportacija je eufemizam. Koristi se kao prilično bezazlen izraz za ono što se dogodilo ovim ljudima, a to je zapravo porobljavanje i glad, to je "isporuka" žena, dece, ljudi koje želite da uklonite iz društava da biste ih neutralisali - rekao je Džajls i dodao da su se ti ljudi susreli sa strašnim sudbinama.

- Ako su uopšte preživeli, nisu se vraćali godinama ili decenijama - dodaje on.

5. Milioni nastavljaju da beže, država se raspada u parčiće

Dalji tok rata je jedno, ali sudbina Ukrajine je nešto drugo. Baš kao što su ruske vazdušne snage pojedina sirijska naselja i gradove ostavili u ruševinama, tako sad počinju da izgledaju i pojedini delovi Ukrajine.

Već je više od 3,5 miliona Ukrajinaca napustilo zemlju, uglavnom žena i dece, što znači da se i porodice raspadaju.

Rat je pokrenuo najveći pokret izbeglica koje je Evropa videla od Drugog svetskog rata. Ti brojevi se povećavaju brzinom od oko 100.000 ljudi dnevno. Ako se uračuna i broj interno raseljenih, 10 miliona Ukrajinaca je do sada napustilo svoje domove, što je skoro četvrtina stanovništva zemlje.

Prošli ratovi pokazuju da se izbeglice često nikada ne vraćaju u svoje matične zemlje. Često nemaju ni čemu da se vrate.

Ponekad je pretnja od još jednog rata dovoljna da izbeglice odvrati od ideje da se vrate na ognjišta. To je nešto što će pregovarači itekako morati da uzmu u obzir kada budu razgovarali.

- Čak i ako se nađe diplomatsko rešenje za okončanje ovog rata, ostaje pitanje da li je to dovoljno da se spreči sledeći. Ako pogledamo, istorijski, autoritarni režimi koji loše rade u vojnom okruženju nemaju tendenciju da kasnije promene svoje ponašanje u pozitivnom smeru. Dakle, pitanje bi moglo biti da ako Ukrajinci kažu: "OK, bićemo neutralni, samo izađi", Rusi bi mogli da kažu: "Ne, morate da nam date Donjeck i Lugansk". To bi moglo biti podnošljivo za Ukrajinu, možda, kako bi se zaustavio rat - rekao je Evans.

Evans dodaje da postoji još scenarija o kojima bi trebalo razmišljati.

- Šta ako, na primer, za 10 godina Ukrajina se značajno vojno modernizuje? Ili sledeći ruski predsednik želi da dokaže svoju vrednost, pa krene još jedan rat? Postoji mnogo scenarija za razmišljanje u smislu do čega bi okončanje ovog rata moglo da dovede - zaključuje on.

(Telegraf.rs)