Zašto evropske zemlje imaju drugačiji pristup prema izbeglicama iz Ukrajine i Sirije?

Od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, Zapad je, čini se kao nikada do sada, pokazao jedinstvo u osudi Rusije i pružanju podrške ukrajinskom narodu, kome u mnoge države otvorile svoja vrata. Usled ovih izliva empatije, mnogi su primetili kontrast u načinu na koji su se evropske zemlje ophode prema izbeglicama koje godinama beže od rata u Siriji.

Prema podacije UNHCR-a od početka sukoba iz Ukrajine je izbeglo više od tri miliona ljudi. Ukoliko ove podatke uporedimo sa Sirijom videćemo da je tek posle šest meseci milion izbeglica uspelo da napusti tu ratom zahvaćenu zemlju, ne tako davne 2013. godine.

Ova dva sukoba dogodila su se u različito vreme, na dva različita kontinenta, međutim za razliku od Sirijca koji takođe beže od sukoba, Ukrajinci u Evropi, smatra analitičar CNN-a, nailaze na mnogo topliju dobrodošlicu.

- Neverovatno je sa kojom lakoćom evropske zemlje prihvataju izbeglice iz Ukrajine - rekao je H. A. Havijer, stručnjak za međunarodni mir iz Vašingtona.

Među njima je i Danska, čija je vlada širom raširenim ruku primila izbeglice iz Ukrajine, iako ima jednu od najstrožih imigracionih politika u Evropi. Iako tvrde da sve izbeglice tretiraju na isti način, analitičar CNN-a navodi da vlada poziva sirijske izbeglice koji tamo žive da se vrate u svoju zemlju, iako sukobi još uvek traju.

The world has largely come together against Russia's invasion of #Ukraine - but there was another, arguably more important, sense of unity missing from the discourse. I take a closer look at the global reaction to refugees, featuring my colleague's @arwacnn thoughts. pic.twitter.com/FeA6j6JT1z— Becky Anderson (@BeckyCNN) March 14, 2022

Danska, na žalost, nije izolovan slučaj.

U Francuskoj je desničarski kandidat za predsednika Erik Zemur izjavio da je opravdano da postoje različita pravila za izbeglice koje dolaze iz Evrope u odnosu na one koji dolaze it arapskih zemalja.

- Svima je jasno da je arapska imigracija daleko od nas i da ih je teže akumulisati, tako da smo efektino bliži evropskim hrišćanima - rekao je on.

Bugarski premijer Kiril Petkov, je nekoliko dana nakon početka sukoba u Ukrajini rekao da se "nijedna evropska zemlja ne plaši novog talasa izbeglica koji će uskoro doći".

- To su Evropljani, tako da smo mi, ali i druge zemlje spremni da ih dočekamo. Drugim rečima, ovo nije izbeglički talas na koji smo navikli, gde nam pristižu ljudi čiju prošlost ne znamo u smislu da li su teroristi ili ne - rekao je on.

Drugačiji tretman prema izbeglicama iz Ukrajine, smatra Havijer, mogao bi da se ogleda i u blizini Ukrajine sa ostalim evropskim zemljama, ali i zbog procene Zapada, da Rusija ovim sukobima ugrožava i bezbednost Evrope.

Pomoćnica direktora Human Rights watch-a za Evropu i Centralnu Aziju Džudit Sanderlend rekla je za CNN da države treba da pokažu empatiju i solidarnost prema svima kojima je potrebna, a ne samo prema onima koji izgledaju i mole se na isti način kao i mi.

- Evropa sada čini pravu stvar jer otvara svoje granice za sve i šalje snažne poruke podrške Ukrajini. Međutim, sve ovo je u velikoj suprotnosti sa politikom i praksom koju ove države imaju prema migrantima i izbeglicama iz ostalih delova sveta - rekla je ona.

Prema izveštaju UNHCR-a za 2021. godinu skoro sedam miliona Sirijaca bilo je primorano da napusti svoju zemlju. Oko milion njih je nastanjeno u Nemačkoj, a od tog broja oko 70 odsto je u Nemačkoj i Švedskoj.

Na vrhuncu izbegličke krize 2018. godine, države iz Centralne evrope su rešile da preskoče Samit EU o migracijama. Mađarski premijer Viktor Orban je tom prilikom rekao da će problem migracija uskoro postati "panevropsko ludilo".

Iako su države pre samo četiri godine odbile predloge drugih zemalja da prime određen broj izbeglica, sada se te iste zemlje, poput Mađarske i Slovačke, spremaju da prime stotine hiljada izbeglica iz Ukrajine.

Tri miliona izbeglica iz Ukrajine je do sada dobilo bezuslovni azil i zaštitu širom Evrope.

- Nadamo se da će istu solidarnost, saosećanje i podršku dobiti i 84 miliona drugih ljudi koji su primorani da beže iz svojih ratom zahvaćenih zemalja - rekao je Havijer.

(Telegraf.rs)