Mnoge evropske zemlje ukidaju korona mere: Da li nam se bliži kraj pandemije?

Od Francuske koja je ukinula obavezno nošenje maski u zatvorenom prostoru, do Austrije koja je odlučila da ukine Zakon o obaveznoj vakcinaciji, mnoge evropske zemlje su počele da ukidaju sve korona mere, iako korona virus nastavlja da se širi.

Do sada je 18 država ukinulo skoro sva ograničenja za suzbijanje korona virusa, pokazuju podaci SZO.

- Ljudi su već naučili da žive sa virusom, a vlasti im zauzvrat dozvoljavaju da sami procene rizik, umesto da im nameću ograničenja - kaže profesor Dejvid Hejman, epidemiolog iz Londona.

Ono što sada mnoge zanima je da li ovakav stav Evrope ukazuje da smo posle dve godine života sa korona virusom blizu kraja pandemije?

- Trenutno se ne bih složio sa time. Trenutno smo u fazi pandemije u kojoj bismo mogli da pokušamo da se udaljimo od vanredne situacije koju nam je donela pandemija, međutim moraće da prođe dosta vremena pre nego što budemo mogli da se pretvaramo da virusa više nema - rekla je Ketrin Smolvud iz SZO.

Ona je dodala da je cilj za ovu godinu da se izađe iz takozvane "hitne faze", ali da sve zavisi od toga kako će se virus dalje ponašati, piše Euro news.

Na primer, u nekoliko azijskih zemalja imunitet stanovništva je niži nego u Evropi i u njima još uvek raste broj zaraženih i preminulih.

Prema podacima Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti u prvoj nedelju marta u EU se smanjio ukupan broj novozaraženih od korona virusa. Međutim, u poslednjem izveštaju koji je objavljen 10. marta broj smrtnih  slučajeva u deset evropskih zemalja je i dalje u porastu zbog širenja omirkon soja.

Oko 83 odsto ukupnog stanovništva u EU je u potpunosti vakcinisano.

- Oporavak će zavisiti od imuniteta stanovništva u nekoj zemlji, kao i od procenta potpuno vakcinisanog stanovništva - rekao je profesor Hajman, koji smatra da je veliki broj Evropljana imao korona virus a da nisu imali nikakve simptome bolesti.

Da li će brojevi početi da skaču kako se mere buku ukidale?

Ono što mnoge zabrinjava je činjenica da brojevi novozaraženih ponovo počinju da rastu u zemljama koje su već doživele pik tokom širenja omikron soja, među kojima se posebno ističe Nemačka.

U ovoj zemlji je u sredu zabeleženo više od 2.000 novih hospitalizacija i više od 200 preminulih od korona virusa, što je duplo više nego u vreme pika koji je Evropu pogodio tokom decembra i januara.

Austrija je još jedna zemlja koja beleži rast broja novozaraženih i bvlagi rast broja hospitalizovanih.

- U zemljama koje su već ukinule mere, virus će naravno to da iskoristi. Doći će do povećanja incidencije, ali i mortaliteta - kaže doktorka Smolvud.

Profesor Hajman smatra da ovi skokovi mogu biti poput ostalih koje smo imali do sada, ali da će teret rizika biti na pojedincu koji će sam morati da donese odluke.

- Države će se usresrediti na broj hospitalizovanih i preminulih, ukoliko bude potrebno neke od njih će preduzeti dodatne mere - kaže profesor.

Mnogi stručnjaci se nadaju da se više neće uvoditi stroge mere poput karantina, posebno zbog visokog stepena priorodnog imuniteta koji su građani vremenom stekli, ali i visoke stope vakcinacije.

Međutim, nemački ministar zdravlja Karl Luterbah rekao je prošle nedelje da će bez uvođenja obavezne vakcinacije biti teško da se kontroliše pandemija, posebno tokom jeseni i zime.

- Vidimo da veliki broj ljudi umire, 1.500 ljudi preminulo je u Evropi od korona virusa samo prošle nedelje. Ti brojevi se polako smanjuju, ali videćemo da li će se broj novozaraženih povećati kada se ukinu mere - rekao je Luterbah.

Koji su najveći rizici u budućnosti pandemije?

Stručnjaci upozoravaju da bi u skorije vreme moglo doći do pojave novih varijanti korona virusa koji će biti imuni na vakcinaciju.

- Ako se to dogodi, moraćemo veoma brzo da modifikujemo postojeće vakcine koje ćemo morati što pre da upotrebimo - kaže profesor Hajman.

Doktorka Smolvud kaže da iako trenutno nema takozvanih "crvenih zastavica", SZO konstantno prati situaciju sa korona virusom.

Sa njom je saglasan i direktor Instituta za globalno zdravlje sa Univerziteta u Ženevi Antoan Flehlaut, koji kaže da se samo stroguim nadzorom mogu predvideti novi rizici.

- Znamo da se virus prenosi u zatvorenimk prostorijama koje se slabo provetravaju, jedno od glavnih pitanja kojima treba da se bavimo trenutno je kako efikasno rešiti problem provetravanja vazduha sa efikasnim utroškom energije - kaže Flehlaut.

U najvećem riziku trenutno su ranjive grupe poput starih, bolesnih i onih koji imaju oslabljen imunitet.

- Mislim da svi treba da budemo svesni da u našoj populaciji još uvek postoje ranjivi pojedinci koji mogu da budu veoma zabrinuti zbog ukidanja mera. Mislim da svako od nas treba da bude svestan da imamo odgovornost prema tim osobama - smatra Kristim Smolvud iz SZO.

(Telegraf.rs)