Rusi u naoružanju imaju "Mrtvu ruku": Šta podrazumeva taj sistem jezivog naziva?

Ruske oružane snage imaju 700 nosača nuklearnog oružja u koje spadaju strateški bombarderi, podmornice na nuklearni pogon i ukopani silosi za interkontinentalne balističke rakete, prenosi Index.

Ali, malo je poznato da neki od tih sistema mogu da deluju autonomno i raketiraju neprijateljske ciljeve čak i ako čitava teritorija Rusije bude uništena nuklearnim napadom. Jedan od takvih sistema je takozvana "Mrtva ruka".

Preporučujemo

"Mrtva ruka", takođe poznata kao Perimetar, jeste sistem automatske kontrole nuklearnog oružja iz doba Hladnog rata koji je koristio Sovjetski Savez.

Sistem se i dalje koristi u postsovjetskoj Ruskoj Federaciji.

Sovjetski inženjeri odlučili da naprave interkontinentalnu raketu

Krajem Hladnog rata sovjetski vojni vrh shvatio je da bi samo jedna nuklearna raketa bila dovoljna za uništenje zapovednog mesta iz kog se upravlja nuklearnim arsenalom. Osim toga, bilo je jasno da će se sredstva za radioelektronsku borbu razvijati i da će potencijalno moći da blokiraju kanale preko kojih se upravlja strateškim nuklearnim snagama, piše Russia Beyond.

Zbog toga je oružanim snagama bio potreban rezervni plan garantovanog uzvraćanja putem lansiranja raketa s nuklearnim bojevim glavama iz svih ukopanih silosa.

Sovjetski inženjeri odlučili su da naprave interkontinentalnu balističku raketu koja će se koristiti kao centralni zapovedni punkt, odnosno koja će posle poletanja aktivirati sve ostale ukopane silose na sovjetskoj teritoriji i lansirati rakete s nuklearnim bojevim glavama u pravcu neprijateljske teritorije.

Nova raketa biće smeštena u nedavno sagrađeni ukopani silos i imaće unapred podešene koordinate leta i radiosignale koje će za vreme svog leta slati drugim raketama.

"Mrtva ruka" se sastoji od raketa, radara i satelita

"Mrtva ruka" se sastoji od raketa, ali i od radara smeštenih na teritoriji Rusije, a takođe i od satelita koji prikupljaju podatke iz svemira. To je složen kompjuterski sistem koji stalno analizira široki spektar parametara kao što su seizmička aktivnost i nivoi radijacije, a takođe prati podatke sistema za rano otkrivanje raketnog napada duž ruske teritorije, piše RTL.

- Tokom eksploatacije ovaj je sistem nekoliko puta modifikovan. Pre svega, Rusija je u njega integrisala svoja nova sredstva za radioelektronsko izviđanje, kao, na primer, radare klase Voronjež, koji otkrivaju lansirane rakete u radijusu od 7.000 kilometara. Drugo, inženjeri su modifikovali bojevu glavu tako da se ona suprotstavlja novim sredstvima radioelektronske borbe koja se sada pojavljuju i guše radiosignale - kaže Ivan Konovalov, direktor za razvoj u ruskom Fondu za unapređenje tehnologija 21. veka.

(Telegraf.rs)