Očajna situacija u Harkovu, satima čekaju za hranu, nema slobodnih kovčega: "Brojaćemo mrtve kad dođe mir"

Mrtvačnica u Harkovu bila je prepuna. U dvorištu ispred desetine crnih i zelenih vreća za tela bile su naslagane duž dva zida. S druge strane ležalo je još desetine žrtava ruskog napada na ovaj istočni grad.

Neki su nosili papuče, druge vojničke čizme i uniforme.

- Potrebne su nam vreće za tela. U gradu više nema kovčega, nemamo u čemu da predamo mrtve njihovim porodicama - rekao je direktor mrtvačnice Jurij Nikolaevič.

Udaljen samo 40 kilometara od istočne granice sa Rusijom, Harkov, drugi najveći grad u Ukrajini, bio je rana meta ruske operacije.

Kako nisu uspeli da uđu u grad u protekle tri nedelje, ruske snage odlučile su se za dnevnu kišu artiljerijske vatre, raketa i granata, koje su, prema rečima lokalnih vlasti, nasumično pogađale civilna naselja.

Zvaničnici kažu da je najmanje 250 civila poginulo, ali da to nije potpun broj i da bezbroj žrtava još leži ispod ruševina. Među žrtvama je 13 dece.

- Ovo je pakao - rekao je Maksim Čičolik (41), dok je čekao ispred mrtvačnice da pokupi telo brata (48), za koga je rekao da mu je odsečena glava i ruka mu je odneta granatiranjem dok je išao do prodavnice da kupi hranu. Žena i deca njegovog brata su napustila grad tog dana.

Pre sukoba, Harkov je bio poznat kao ukrajinska intelektualna prestonica. Sa više od 30 univerziteta, bio je pun studenata. Bio je naučno i kulturno središte. Međutim, danas su zgrade iz 19. veka uništene u raketnim napadima.

Oko polovine stanovništva, nekih 700.000 ljudi je pobeglo, prema procenama vlasti.

Regionalni guverner Oleh Siniehubov rekao je da je opasno stajati u jednom mestu, pa je tokom razgovora šetao ulicama. Dnevno na grad udari oko 70 projektila, uključujući artiljeriju i rakete.

Nikolaevič kaže da mrtvačnica ne broji umrle.

- Ne vodimo statistiku, nemamo višak radnika. Izbrojaćemo kada dođe mir - rekao je on za Washington Post.

Međutim, u dvorištu ima najmanje 1.125 crnih kesa. Mrtvačnica, jedna od četiri u gradu, prima oko 50 tela dnevno, više od 15 ili 20 dnevno pre početka sukoba i pandemije korona virusa, rekao je Nikolaevič.

Međutim, tu spadaju i oni koji su umrli prirodnom smrću. Poginuli vojnici se obično ne dovoze u njegovu mrtvačnicu. Ukrajina ne objavljuje podatke o poginulim vojnicima.

Bez obzira na zvaničan broj smrti, svi se slažu da bezbroj tela još leže u ruševinama.

- Kada vidimo da je neka zgrada potpuno uništena, postoje čitave porodice u tim zgradama. Teško je reći ko je ostao ispod ruševina - rekao je guverner.

Iako je izlazak napolje opasan, ljudi i dalje izlaze na ulice kako bi nabavili hranu. Sa smanjenim prihodima i oskudnim zalihama, ljudi su čekali u redovima za hranu po devet ili 10 sati. Neki su ipak otišli ​​praznih ruku.

Oksana Levčenko (38) čekala je 5,5 sati u sredu, i tamo je bila u 6 sati ujutru, ali kada je stigla na red, ostale su samo pelene. Nadala se da će dobiti hranu.

Za sada se prve linije drže. Melnik Juri (47), koji služi u snagama teritorijalne odbrane, bio je u mrtvačnici kako bi pokupio dokumenta o smrti njegove bake (80). Njeno telo je dan ranije sahranjeno, ali on nije mogao da se izvuče iz borbe kako bi prisustvovao sahrani.

Poginula je u granatiranju dok je pokušavala da ode u sklonište na stanici metroa. I njegov stan je uništen.

- Kada se rat završi, neću imati gde da odem. Zbog toga ću ostati do kraja - rekao je on.

(Telegraf.rs)