Da li je verovatna nuklearna katastrofa u Ukrajini?

Ukrajinske nuklearne eletrane u Černobilju i Zaporožju pod kontrolom su ruskih snaga, a ono što u sukobu dve zemlje koji traje više od tri nedelje posebno brine jeste pitanje da li je moguća nuklearna katastrofa u Ukrajini.

Černobilj je 1986. godine bilo mesto najveće nuklearne nesreće na svetu, a od sada bi, prema rečima portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove ruska i ukrajinska vojska trebalo zajedno da je čuvaju.

Zaporožje je najveća nuklearna elektrana u Evropi i deveta po veličini u svetu. Granatiranje nekih od njegovih objekata izazvalo je požar, ali nije prijavljeno povećanje radijacije. U međuvremenu, u Černobilju, blizu granice sa Belorusijom, rani izveštaji o porastu radijacije pripisani su teškoj vojnoj opremi koja je uzburkala kontaminirano tlo u blizini lokacije.

Napadi su izazvali veliku uzbunu. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izrazila je "ozbiljnu zabrinutost" za bezbednost ukrajinskih nuklearnih lokacija, upozoravajući da su na dve zauzete lokacije prekršeni osnovni principi bezbednog rada takvih objekata. I, kako je predsednik Volodimir Zelenski upozorio na preteću nuklearnu katastrofu, ljudi širom Evrope koji se sećaju katastrofe u Černobilju 1986. požurili su da kupe tablete joda koje će uzimati u slučaju izlaganja radijaciji.

Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi doleteo je 10. marta u turski grad Antaliju da se sastane sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom i njegovim ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom. Grosi je izneo "okvir za obezbeđivanje bezbednosti nuklearnih objekata u Ukrajini", ali je ostalo nejasno da li su se dve strane složile sa tim.

Dok su nuklearni stručnjaci govorili da je malo verovatan nuklearni incident u razmerama katastrofe u Černobilju 1986. godine, oni upozoravaju da borbe u Ukrajini zaista predstavljaju pretnju njenim nuklearnim lokacijama.

"Nuklearni objekti pod velikim rizikom"

Sa dobro razvijenom nuklearnom energetskom infrastrukturom, Ukrajina je sedmi najveći proizvođač nuklearne energije u svetu. Otprilike 55 odsto električne energije koju proizvodi je nuklearna, koju proizvode četiri nuklearne elektrane.

Peta, nuklearna elektrana u Černobilju, imala je svoj poslednji reaktor u funkciji 2000. godine. Međutim, povučenom postrojenju je potrebno svakodnevno održavanje pošto je određeni broj sigurnosnih sistema još uvek na mestu, a istrošeno gorivo se i dalje skladišti na lokaciji.

Tim od oko 211 pripadnika osoblja i stražara koji su bili u smeni kada je postrojenje zarobljeno 24. februara nije bilo u mogućnosti da ode od tada i da ih zameni drugo osoblje, što potencijalno podriva njihovu sposobnost da bezbedno upravljaju postrojenjem.

Snabdevanje elektrane električnom energijom je takođe prekinuto 9. marta, što je primoralo osoblje da pređe na dizel agregate, pre nego što su inženjeri 14. marta ponovo priključili objekat na električnu mrežu. IAEA je takođe izvestila 9. marta da je izgubila vezu sa zaštitnim sistemima u Černobilju koji nadgledaju nuklearni materijal.

Nuklearni nadzor je takođe izrazio zabrinutost zbog uslova u kojima radi elektrana u Zaporožju na jugu Ukrajine, jer njeno osoblje takođe nije u mogućnosti da se menja kako bezbednosne procedure nalažu. Njegova direktna veza sa sistemima za posmatranje na lokaciji takođe je prekinuta, iako je poslednjih dana rekao da je u mogućnosti da prima podatke. Takođe je saopšteno da su ruske trupe detonirale neeksplodiranu municiju pronađenu na mestu granatiranja 4. marta.

Prema rečima Nikolaja Sokova, višeg saradnika u Bečkom centru za razoružanje i neproliferaciju, činjenica da do sada nije bilo većih incidenata na dva zauzeta mesta pokazuje da su obe strane bile oprezne, ali nuklearni incident nije mogao biti van pravila.

- Nuklearne elektrane su projektovane za mirnodopsko doba. Ovo je prvi put da vidimo velike borbe u zemlji koja ima mnogo takvih objekata. Ovo je jedinstvena situacija za koju se niko nije pripremao - rekao je on za Aljazeera.

Da li je verovatan nuklearni incident?

Iako se nuklearne elektrane grade uz visoke bezbednosne standarde kako bi se sprečile moguće katastrofe, još uvek postoji niz ranjivih tačaka.

Objekat u Černobilju nema nijedan reaktor koji radi, a onaj koji je eksplodirao 1986. godine zatrpan je u "betonskom sarkofagu". Međutim, lokacija i dalje predstavlja opasnost za svoje neposredno okruženje.

Prema Alison Mekfarlan, profesorki i direktorki Škole za javnu politiku i globalne poslove na Univerzitetu Britanske Kolumbije, ako je skladište istrošenog goriva oštećeno ili radi nepravilno, zbog umora osoblja, nedostatka struje ili sistema za hlađenje koji nije u funkciji, to bi moglo dovesti do oslobađanja radioaktivnog materijala.

Takav incident bi imao lokalizovan uticaj i ne bi širio radijaciju na ogromna područja u blizini Ukrajine, kao što je to bio slučaj 1986. godine, istakla je Mekfarlan.

Međutim, teške borbe tokom rata mogle bi izazvati mnogo ozbiljniji incident u četiri funkcionalne nuklearne elektrane.

Nuklearni reaktori koji trenutno rade u Ukrajini imaju čvrstu betonsku i čeličnu konstrukciju koja je namenjena da zadrži radijaciju i da izdrži spoljni pritisak. Prema rečima Georgija Кaščijeva, nuklearnog fizičara i bivšeg šefa bugarskog komiteta za miroljubivo korišćenje atomske energije, poklopac reaktora može da izdrži eksploziju izazvanu granatom, ali ništa više nije održivo.

- Glavna pretnja je da bi bombardovanje raketama moglo da ošteti vitalne sisteme nuklearnih lokacija - rekao je on.

- To može biti ili napajanje elektrane ili aparati koji pomažu u radu reaktora. Ako se sistemi za hlađenje postrojenja pokvare, to bi moglo imati teške posledic - upozorio je Кaščijev.

Prema njegovom mišljenju, čak i ako rusko vojno rukovodstvo razume ove rizike i preduzme mere predostrožnosti, trupe na terenu bi i dalje mogle da se uključe u opasne vojne aktivnosti koje mogu oštetiti nuklearna postrojenja, na isti način na koji su snage u julu 2014. udarile civilni avion iznad dela istočne Ukrajine koju su držali proruski separatisti koristeći ono što su istražitelji i tužioci utvrdili da je ruska raketa zemlja-vazduh.

I Kaščijev i Sokov rekli su da je nuklearna katastrofa u funkcionalnim ukrajinskim nuklearnim elektranama istih razmera kao u Černobilju, koja je pogodila veći deo Evrope, malo verovatna. Kaščijev je istakao da bi obim radioaktivnih padavina zavisio od sposobnosti lokalnog osoblja i vlasti da sprovedu bezbednosne procedure za suzbijanje radijacije.

Za Mekfarlan, ništa se ne može isključiti usred nepredvidivosti rata i ona očekuje da će Rusija nastaviti da gađa ukrajinske nuklearne lokacije.

- Pošto ovi objekti obezbeđuju više od 50 odsto električne energije za Ukrajinu, pretpostavljam da su veoma atraktivne mete za Ruse jer bi želeli da kontrolišu struju - rekla je ona.

(Telegraf.rs)