Ima li šanse da se Kijev i Moskva dogovore? "Pitanje je šta Putin može sebe da nagovori da prihvati"

Dok traju sukobi u Ukrajini, Rusija paraleleno vodi pregovore sa Kijevom, a svi se nadaju da će moći da se pronađe mirovno rešenje.

Ovi pregovori, koji su ostali u senci stravičnih borbi, u sredu su svima dali nadu, jer su obe strane dale naznake da je u razgovorima postignut napredak.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da Rusi sada "zvuče realnije", dok je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov rekao da "su blizu dogovora o prihvatljivim uslovima ukrajinske neutralnosti".

Analitičari, pak, kažu da dugo održivi dogovor zavisi od toga da li će Kremlj shvatiti da ne može da postigne pobedu na bojnom polju.

- Postoje neke šanse, ali sam poprilično skeptičan da će se ovim pregovora doći do rešenja -rekao je Aleksandar Gabujev, saradnik moskovskog Karnegi centra.

On smatra da Rusije neće samo tražiti "polugu" za pregovore na bojnom polju, već će tražiti pobedu na bojnom polju.

- Ako nežnija taktika, ako je možemo tako nazvati, ne funkcioniše, onda će Rusija samo osloboditi svu svoju vatrenu moć. Posebno na Kijev - rekao je Gabujev.

Putin je juče, obraćajući se članovima vlade, rekao da vojna operacija u Ukrani teče po planu i da će Rusija postići svoj cilj i da se neće pognuti pred Zapadom.

Koristio je veoma nabijenu retoriku i uporedio Zapad sa nacističkom Nemačkom optužujući ga da je "pokrenuo ekonomski blickrig protiv Rusije kako bi demoralisao naše društvo i uništio nas“.

Rekao je da je informaciona kampanja koja je pokrenuta protiv Rusije u zapadnim medijima i na društvenim mrežama imala "direktne sličnosti antisemitskim pogromima koje su nacisti sproveli u Nemačkoj 1930-ih“.

Osudio je "nacionalne izdajnike“ i "petu kolonu", ljude koji su protestovali i govorili protiv rata. Za Ukrajinu je rekao da će Rusija postići svoje ciljeve "demilitarizacije" Kijeva i političke čistke koju je nazvao "denacifikacija".

Pritisak naterao Rusiju da sedne za pregovarački sto

Mnogi veruju da je snažan otpor ukrajinskih snaga, pogotovo na području Harkova i Kijeva, kao i ekonomske sankcije Zapada nateralo Rusiju da sedne za pregovarački sto sa Kijevom. Zelenski je juče u jednom od svojih obraćanja rekao da se svi ratovi završavaju sporazumom.

- Kako mi je rečeno, pozicije u sadašnjim pregovorim zvuče realnije. Ipak, potrebno je vreme da bi se donele odluke koje će biti u interesu Ukrajine - rekao je predsednik Ukrajine.

Elementi potencijalnog sporazuma došli su u fokus u sredu. Nacrt dokumenta koji je objavio Fajnenšel tajms ukazuje na to da će Rusija tražiti ukrajinsku deklaraciju o "neutralnosti" i ograničenju veličine svoje vojske. Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak rekao je da nacrt samo odražava ruske zahteve, rekavši da Ukrajina želi prekid vatre, povlačenje ruskih trupa i pravno obavezujuće bezbednosne garancije od ruske agresije.

Analitičari smatraju da je Rusija, napredujući u južnoj Ukrajini i prema Kijevu, očigledno očekivala kraći i jeftiniji rat. Veruju da ti rastući troškovi za Rusiju, uključujući neke jasne znake problema unutar sistema, mogu uticati na ključnog donosioca odluke da shvati da pauza u nasilju može biti u njegovom interesu, ako ne i trajno rešenje.

- U osnovi, prostor za dogovor je ceo u glavi Vladimira Putina - rekao je Sem Grin, profesor ruske politike i direktor ruskog instituta na Kings koledžu u Londonu.

On je rekao da ovo nije pitanje šta Kijev može da ponudi onome što bi bilo prihvatljivo Moskvi.

- Nije pitanje ni šta Zapad može da ponudi. Pitanje je na šta Putin može sebe da nagovori da prihvati - smatra Grin.

Inspirisani uspesima u sukobima, Ukrajina je navela i da neće "kapitulirati pred ruskim zahtevima".

- Ukrajina kaže da "Rusi razumeju da ne mogu da postignu svoje ciljeve i nama je to jasno i zato smo optimistični" - kaže Orjsija Lučevič, šef ukrajinskog foruma u Rusiji i evroazijskog programa Chatham House-a. Ipak, navodi, da su Rusija i Ukrajina i dalje veoma daleko od postizanja dogovora.

Neka pitanja, poput statusa Krima i istočne Ukrajine, mogla bi se pokazati kao kamen spoticanja u daljim pregovorima. Kao i ruski zahtevi, ponovljeni u Putinovom govoru u sredu, za ukrajinsku "demilitarizaciju" i političku čistku.

A Ukrajina će želeti da ima čvrste bezbednosne garancije, verovatno obezbeđene od zapada, pošto i dalje postoje strahovi da bi Rusija mogla da iskoristi bilo kakav prekid vatre kao izgovor za snabdevanje svojih trupa pre nego što nastavi sa napadom.

- Bez obzira na to, ima prostora za dogovor i na ukrajinskoj strani, jer postoji realno shvatanje da moramo da spasemo ukrajinsku državu, moramo da se postaramo da Ukrajina kontroliše što je moguće više teritorije - kaže Lučevič.

Analitičari su za sada rekli da očekuju da bi razgovori u najvećoj meri mogli da dovedu do privremenog prekida vatre ili privremenog sporazuma, a ne do bilo kakvog trajnog povlačenja Rusije.

Bez obzira na to, postoje zabrinjavajući znaci da Rusija planira da intenzivira svoje napade i bombardovanje gradova kako bi dobila veći uticaj u pregovorima.

- Strateški u Ukrajini postoji razumevanje da dok god je Putinizam politika Ruske Federacije, svi smo u veoma krhkom stanju i da je Ukrajina u egzistencijalnom riziku - rekao je Lucevič.

(Telegraf.rs)