Ruske komšije u strahu: Nordijske zemlje se pitaju da li su sledeće na Putinovoj listi?

Specijalna operacija ruske vojske u Ukrajini ušla je u 21. dan, a pregovori koji se vode između dve strane sporo napreduju. Sve što se trenutno dešava u Ukrajini čini se da je, s druge strane, više ujedinilo Zapadnu Evropu nego bilo koji događaj u poslednjih nekoliko decenija.

Nacije koje su bile neutralne obezbedile su oružje za Ukrajince, a vlade koje su godinama propuštale svoje obaveze u NATO za potrošnju na odbranu napravile su spektakularne preokrete, dok su zemlje koje su imale duboke ekonomske veze sa Rusijom otišle dalje u prekidu te veze nego što je bilo ko mogao da zamisli pre nešto više od mesec dana.

Preporučujemo

Gotovo nezapamćeno jedinstvo Zapada po pitanju sankcija, političke i vojne akcije ostavilo je mnoge u Evropi, uprkos užasima Putinove vojne operacije, optimistima da će kontinent izaći iz ovoga bolje opremljen za suočavanje sa bezbednosnim pretnjama.

Nigde ovo nije istinitije nego u tri nordijske nacije koje se nalaze na Skandinavskom poluostrvu: Norveškoj, Švedskoj i Finskoj.

Sudbina ove tri zemlje je u fokusu krize u Ukrajini zbog njihovog jedinstvenog odnosa jednih sa drugima, ostatkom Evrope i samom Rusijom.

I Norveška i Finska dele kopnene granice sa Rusijom, iako je granica koju dele Norveška i Rusija znatno manja - iznosi svega 200 kilometara što je znatno manje od skoro 1.300 kilometara finsko-ruske granice. Norveška, najzapadnija od tri skandinavske zemlje, članica je NATO, ali nije u Evropskoj uniji, dok su Finska i Švedska u EU, ali nisu u NATO.

Sve tri zemlje su u prošlosti podržavale nekonfrontacijski pristup Rusiji od raspada Sovjetskog Saveza zbog svoje blizine. Takođe, sve tri su takođe članice šengenskog prostora EU, što znači da se između tri zemlje putuje bez granica.

Ove poslednje dve činjenice su odigrale značajnu ulogu u velikom promišljanju evropske bezbednosti u protekle tri nedelje: Kako možete imati politiku nekonfrontacije kada istovremeno delite otvorenu kopnenu masu sa Rusijom?

Jedan visoki evropski odbrambeni zvaničnik rekao je za CNN da "ako Vladimir Putin uspe u Ukrajini, onda već postavljamo pitanje ko je sledeći". Dodaje se da bi, zbog otvorenih granica između tri zemlje, svaki kompromis finske granice bio "traumatičan" za poluostrvo.

Aktivni razgovori, koje su Švedska i Finska nekada smatrale rizičnim aktom provokacije protiv Rusije, sada se vode u obe zemlje o pristupanju NATO. I, zajedno sa susednom Norveškom, obe zemlje odbacuju nekonfrontaciju.

- To što su Finska i Švedska iznenada prekršile dugotrajne stavove da ne izvoze oružje u ratne zone i što šalju zalihe u Ukrajinu, bio je najveći šok za Evropljane u smislu nordijskog odgovora, a pretpostavljam i za Putina - rekao je Čarli Salonijus-Pasternak, vodeći istraživač u oblasti globalne bezbednosti na Finskom institutu za međunarodne poslove.

On predviđa da bismo mogli da vidimo još hrabrije poteze ove tri zemlje zbog obaveza preuzetih u dokumentu Nordijske odbrambene saradnje (Nordic Defence Cooperation - NORDEFCO) - Vizija 2025, koji postavlja planove za bližu vojnu saradnju između pet nordijskih nacija koje imaju različite odnose sa NATO i EU.

- Ako odjednom Norveška, Švedska, Finska, Danska i Island skladište oružje i jedinice u drugim zemljama i koordiniraju svoje delovanje, onda smo na teritoriji čvrste bezbednosti koja deluje preko granica EU i NATO, što će zaista otežati život Rusiji - rekao je Salonius-Pasternak.

Ozbiljnost i robusnost nordijskog odgovora povećala je izglede da se Finska pridruži NATO.

Aleksandar Stub, bivši premijer Finske, veruje da je ulazak u NATO mnogo verovatniji jer je Putin narušio pažljivu ravnotežu koju je Finska održavala godinama.

- Strateški, uvek smo želeli da se pridružimo NATO, što je sredstvo odvraćanja da zaustavimo Rusiju od agresivnog ponašanja. Održali smo ravnotežu da naša vojska bude kompatibilna sa NATO, a da nismo članovi alijanse - rekao je Stub za CNN.

On, međutim, smatra da su Putinovi postupci onemogućili tu ravnotežu.

- Finska je vođena onim što ja nazivam racionalnim strahom. Možemo da vidimo agresiju Rusije i ne želimo da ostanemo sami kao u Drugom svetskom ratu - dodao je.

Iako bi pridruživanje NATO predstavljalo značajnu stvar, postoji argument koji se može izneti da učini da to napravi malu razliku u svetu u kome postoji takva univerzalna odbojnost prema Putinovim postupcima.

- Godinama su Finska i Švedska preduzimale mere da ublaže činjenicu da nisu u NATO jačanjem veza sa SAD, Velikom Britanijom i ostatkom transatlantske zajednice - kaže Hokon Lunde Saksi, vanredni profesor na Norveškom univerzitetu odbrane.

On kaže da stvari poput NORDEFCO i nordijskih nacija koje bliže sarađuju kada je bezbednost u pitanju čine region manje ranjivim na način koji, u nekim aspektima, prevazilazi članstvo u EU i NATO.

- Najmoćnija poruka poslednjih nekoliko nedelja bilo je jedinstvo - zaključio je Saksi.

(Telegraf.rs)