Ovi lideri žele da budu posrednici između Rusije i Ukrajine: Zalažu se za mir, ali šta su njihovi motivi?

Nakon što se prvi talas posrednika u uspostavljanju mira između Rusije i Ukrajine završio, nova grupa svetskih lidera uspela je da stigne do Putinovog dugog stola, a za one koji ipak to nisu uspeli i telefonski poziv je bio prihvatljiva opcija.

Među novim posrednicima istakli su se predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, izraelski premijer Naftali Benet, prestolonaslednik Abu Dabija Mohamed bin Zajed i indisjki premijer Narendra Modi.

Preporučujemo

Svi oni od početka sukoba branili su svoje interese i različite njivoe neutralnosti, rekavši da je upravo to ono što ih kvalifikuje da budu dobri posrednici između sukobljenih strana. Nasuprot tome, njihovi kritičari smatraju da se iza njihove želje za mirom krije moralno posrnuće, kao i da na ovaj način pokušavaju da opravdaju održavanje ekonomskih veza sa Rusijom, koja je još uvek potencijalni pobednik ovog sukoba.

Izrael

Benetova poseta Moskvi prošle subote bila je veliko iznenađenje. Očigledno je da se izraelski premijer konsultovao sa Šolcom, Makronom i Bajdenom pre nego što se uputio u Moskvu na tročasovni sastanak sa Putinom, a zatim je otišao u Berlin da o svemu obavesti nemačkog kancelara.

Izraelski premijer je takođe dva puta razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, a trebalo bi da ponovo komunicira i sa Putinom. Ministar spoljnih poslova Jair Lapid bi ove nedelje u Litvaniji trebalo da se sretne sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, tako da se i od njega očekuje da će uspeti da ostvari određene rezultate.

Iako je Benet premijer tek od juna prošle godine, tokom posete Putinu imao je podršku iskusnijeg kolege Zeeva Elkina, političara koji je pratio i Netanijahua na sastancima sa ruskim predsednikom još od 2009. godine.

Mnogi građani u Izraelu su nezadovoljni jer je vlast odlučila da blokiranjem slanja oružja Ukrajini bude neutralna. Na odluke Beneta nije ostao imun ni Vašington, međutim, Izrael je davanjem podrške Rezoluciji Generalne skupštine UN 2. marta, uspeo da ublaži situaciju.

Izrael ima motiva da ostane na strani Rusije, posebno ukoliko uspeju da ubede Moskvu da ne potpiše oživljavanje iranskog nuklearnog oružja. Rusija im je potrebna i da bi se održao dogovor unutar Sirije koji Izraelu omogućava da napada iranske položaje.

Benet poriče da njegove napore treba tumačiti u tom svetlu, već da je njegova moralna dužnost da svetu donese mir.

- Otišao sam u Moskvu da bih pokušao da pomognem u uspostavljanju dijaloga između svih strana, uz blagoslov svih igrača, čak iako šanse za to nisu velike - rekao je Benet.

Turska

Turska je takođe pod optužbama da sedi na dve stolice. Ova zemlja se dugo bori sa finansijskom krizom, odlučila je da ne uvede sankcije Rusiji iako je nedvosmisleno osudila napad Rusije na Ukrajinu. Takođe, dozvolili su Ukrajini da kupi turske dronove, a zatvorili su i prolaze Bosfor i Dardaneli za rusku mornaricu.

U Turskoj su kritike protiv Erdogana manje intenzivne nego protiv Beneta, ali je ostalo primećeno da je Putin prošlog petka telefonom razgovarao sa Borisom Džonsonom, dok se Blinkenova zamenica Vendi Šerman istog dana sastala sa nekim turskim zvaničnicima.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i njegov ukrajinski kolega Dmitrij Kuleba dogovorili su sastanak u četvrtak na forumu u južnom delu Turske. Ovo će ujedno biti prvi potencijalni sastanak najviših državnih zvaničnika Rusije i Ukrajine od početka sukoba.

Putin i Erdogan, obojica u kasnim šezdesetim godinama i dugogodišnjim stažom na vlasti, gaje dobre međusobne odnose.

- Ovo je čovek koji drži reč - rekao je Putin jednom prilikom za Erdogana.

Erdogan je u nedelju razgovarao sa Putinom oko sta vremena pozivajući ga na prekid vatre i uspostavljanje humanitarnih koridora, međutim malo toga je turski predsednik uspeo da postigne. On je, pak, ranije, odlučio da kupi ruske sisteme protiv vazdušne odbrane, što je rezultiralo sankcijama od strane SAD i oštrim kritikama NATO-a.

Još jedan problem je i što se turski turizam dobrim delom oslanja i na Rusiju, budući da oko pet miliona turista iz te zemlje godišnje poseti Tursku. Rusija takođe nadgleda nuklearnu elektranu u Akuju u provinciji Mersin, a Gasprom je vlasnik Turkstrima, koji zadovoljava 40 odsto turskih potreba za gasom.

Ono što Turska želi za sebe je da postane velika sila u usponu. Ova zemlja je takođe članica NATO-a, želi dobre odnose sa SAD-om, a i peti je najveći trgovinski partner sa Ukrajinom.

Večito balansirajući između istoka i zapada, Turska sigurno nije neutralni posrednik kakvog Putin želi, piše Guardian.

Ujedinjeni Arapski Emirati

Treći potencijalni posrednici su Ujedinjeni Arapski Emirati, koji se nalaze blizu Rusije i uvek rado dočekaju pripadnike njihove elite. Oni su tokom glasanja u Savetu bezbednosti UN bili uzdržani, a nakon sednice na Tviteru se oglasio njihov poslank u UN koji je rekao da bi zauzimanje neke od strana dovelo do još većeg nasilja.

- U ukrajinskoj krizi, naši prioriteti su da da podstaknemo strane da uspostave diplomatske odnose i pregovaraju o pronalaženju političkog rešenja koje će okončat sukobe - rekao je on.

Prestolonaslednik Abu Dabija Mohamed bin Zajed, razgovarao je sa Putinom, a nakon sastanka je rekao da će njegova zemlja nastaviti da pomaže u pronalaženju održivog političkog rešenja za ovu krizu.

Ono što je sigurno je da UAE ne žele da naruše dobre odnose sa Rusijom, posebno jer zajedno sarađuju u Libiji i drugim delovima Afrike. Trgovina između ove dve zemlje drastično je porasla od 1997. godine na pet milijardi dolara, a Emirati su i najveći arapski investitor u Rusiji.

Indija

Četvrti i najnoviji posrednik je Indija na čelu sa premijerom Modijem. On je u ponedeljak razgovarao sa Putinom i tom prilikom apelovao je na Putina da održi direktan sastanak sa Zelenskim.

Nakon Sednice Generalne skupštine UN i Indija se našla na meti kritika zbog uzdržanosti, posebno nakon što je iz Ukrajine evakuisano oko 16.000 indijskih studenata. Ono što im predstavlja najveći problem je što 60 odsto vojne tehnologije uvoze od Rusije, a ova zemlja ima i veliku ulogu u civilnom nuklearnom sistemu Indije.

Odbijanje Indije da podrži rezoluciju kojom se oduđuje Rusija pokazala je kakve su granice Kvada, saveza koji čine Japan, SAD, Australije i Indije, a koji je stvoren kako bi se ove zemlje lakše suprotstavljale Kini.

(Telegraf.rs)