Potresni prizori na mestu gde bi trebalo da se događaju najlepši trenuci: Izbeglice smestili u salu za svadbe

Sukobi u Ukrajini ušli su u 12. dan, a više od 1,5 miliona ljudi već je pobeglo iz zemlje. Najviše njih spas je potražilo u Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji, gde već danima rade na prihvatu izbeglica.

Više od 100.000 ljudi prešlo je granicu sa Rumunijom, a deo izbeglica smešten je u sali za svadbe luksuznog hotela, koja je pretvorena u prihvatilište. Hotel sa četiri zvezdice smešten je na oko 50 kilometara od granice sa Ukrajinom, a građani, koji su danima putovali da bi izbegli na sigurno, iznemogli su legli na dušeke koji su raspoređeni u Kraljevom salonu.

Olga Okrimeniko je sa svojim psom, korgijem Nolijem, bojažljivo ušla u luksuzni hotel, a potom u svečanu salu, samo sa jednom mišlju - da se ugreje. Tri dana joj je trebalo da stigne do granice sa Rumunijom. Bežala je kolima, autobusom, a onda je jedan deo puta prešla taksijem, po stravičnoj hladnoći.

Jedno "kako ste?" je ovu mladu Ukrajinku dovelo do suza.

Prve izbeglice su u ovaj hotel počele da pristižu prošle nedelje. Vlasnik hotela je odlučio da svečanu salu od 850 kvadratnih metara pretvori u prihvatilište za sve one koji beže od rata u Ukrajini. Od tada je kroz salu prošlo više od 2.000 ljudi i 100 ljubimaca.

Svi su uspeli da se ugreju, pojedu nešto toplo, i odspavaju na dušecima koji su smešteni u blještavoj svečanoj dvorani.

- Kada me neko pita odakle sam i ja kažem da sam iz Harkova, oni slože facu kao da sam rekla da sam stigla iz Hirošime. Svaki put kad pomislim na to šta se tamo događa, raspadnem se - kaže Olga za AP.

Ona je odlučila da Harkov napusti 1. marta, nakon pet dana uzastopnog granatiranja. Na put je krenula sa par prijatelja i njihovim mačkama. Automobilom su prošli kraj Trga slobode svega 20 minuta pre nego što je gađan.

U svečanoj sali hotela najviše ima žena i dece, pošto su muškarci ostali u Ukrajini da se bore. Svako malo se sa razglasa čuju najave za autobuse koji putuju u pravcu Italije, Nemačke, Bugarske i drugih evropskih zemalja.

Većina izbeglih su Ukrajinci, ali bude među njima i državljana Nigerije, Maroka, Italije, Kine i Irana.

Deca neutešno plaču u naručju majki, koje pokušavaju da ih umire.

U sali je i oko 300 volontera, prevodilaca i socijalnih radnika, koji su na usluzi preumornim i promrzlim ljudima koji ne znaju šta ih sutra čeka.

Svakog jutra menjaju posteljinu i označavaju koji je krevet zauzet, a koji slobodan. Kod recepcije poređane su pelene, četkice za zube, grickalice, kao i hirurške maske i alkohol za dezinfekciju ruku.

U sali je i Nela Nahorna. Ovo je drugi put ovoj Ukrajinki da beži od rata. Prvi put je to bilo 1941, kada je imala samo četiri godine. Tada je bila ranjena, pogodio ju je šrapnel nakon što su nacisti napali grad.

- Prve noći rata majka me je zgrabila iz kreveca i poslednjim kolima koje su prevozile ranjene pobegle smo do granice - kaže ona.

Sada, više od 80 godina kasnije, "zgrabila" ju je njena ćerka Olena Jefanova (57). Zajedno sa njom je prešla granicu. Nela i Olena stigle su iz Zaporožja, gde je pre neku noć gorela zgrada u krugu nuklearne elektrane.

- Ovaj rat je drugačiji. U onom smo bežali od fašista. Sad bežim od svoje braće - kaže neutešna baka.

Baka Nela je neverovatna, jer bez štapa se jedva kreće. Ipak, uspela je da prepešači 5 kilometara kroz Rumuniju. U jednom trenutku se činilo da joj srce neće izdržati, ali baka je uspela da stigne do hotela, gde je dobila neophodne lekove.

Njena ćerka Olena u Ukrajini je ostavila supruga i sina. Oni su morali da ostanu i da učestvuju u borbama.

Kraj Olene u krevetu leži Ana Karpenko sa svojim šestogodišnjim sinom. Njen dragi je takođe ostao u Ukrajini, kod Odese.

- Nismo venačani, zakleli smo se da ćemo se venčati čim se završi rat. Međutim, kad smo sad na rastanku rekli jedno drugom zbogom, delovalo je kao da je na zauvek - priča uplakana Ana.

Ana je rodom sa Krima. Govori ruski, radila je u ruskoj školi i ima rođake u Donjecku. Kaže da je rat u Ukrajini podelio njenu porodicu, jer rođaci u Donjecku podržavaju Putina.

- Oni misle da je Ukrajina kriva za sve njihove probleme. Za Putina misle da je Bog - kaže Ana.

Olga Okrimenko je za vikend krenula za Nemačku. Njen suprug, koji je tamo već nekoliko meseci, došao je automobilom u Rumuniju po nju. Kaže da je već mesecima htela da se preseli u Nemačku, ali da je sve odlagala. Ni na kraj pameti joj nije bilo da će je rat naterati da ubrza preseljenje.

(Telegraf.rs)