Lepa Jana roni suze dok je baka teši: Sa suzama u očima za Telegraf.rs govori o begu iz Ukrajine

Jana iz Lavova jedva govori. Oči su joj pune suza dok ekipi Telegrafa priča o svom begu iz Ukrajine. Ona se nalazi u prihvatnom centru na najistočnijem graničnom prelazu u Mađarskoj - Tisabeč.

Tu je sa bakom dok čeka svoju porodicu.

- Najteže mi je to što mi je porodica u Ukrajini, što ih čekam, što nisam sa njima. Posebno mi je teško zbog sestre jer ima decu - rekla je Jana reporterima Telegrafa.

Ispričala je da je u njenom gradu, Lavovu, sada nestabilno, a brine je da će situacija biti još gora.

- Imam prijatelje u Hersonu, u Kijevu... Sami su, čekaju da se sve završi - priča ona dok jedva zadržava suze. Baka je teši i ljubi.

Jana je rekla da je mnogo njenih prijatelja i članova porodice u vojsci ili policiji i da su morali da ostanu.

- Ne možemo sada ništa da uradimo u ovoj situaciji, ne mogu nikako da im pomognem - očajna je devojka.

Prihvatni centar kao košnica prebeglih ljudi

Volonteri su našoj ekipi objasnili da su se mnoga pogranična sela organizovala da otvore sličan prihvatni centar. Kada su videli da deca spavaju na koferima na zemlji, u Tisabeču juče su otvorili školu za izbeglice.

Ljudi samo dolaze i odlaze. Čim pređu granicu ukrcavaju se u autobuse, koji ih voze do kilometar udaljene škole. Tu se u holu okrepljuju i počinju da čekaju. U sali su oni koji ostaju duže i koji imaju dušeke, ležaje i ćebad.

Sala je kao spavaonica, a hodnik kao aerodrom. Ljudi se prozivaju na prevoz. Deo njih ide ka Budimpešti u kolektivni smeštaj, a deo čeka prijatelje i rođake da ih povezu automobilima. Neki organizovano odlaze kombijima. Neki ostaju u Mađarskoj, a drugi idu u Slovačku, Češku...

(Telegraf.rs)