Lazar iz Ukrajine za Telegraf: "Još ne liči na bombardovanje 1999, ali se plašim da ide ka tome"
Srpski državljanin Lazar Jarić trenutno se sa suprugom i dva sina nalazi kod rođaka u selu oko 200 kilometara od Kijeva. Ne zna da li da krene put Srbije sa porodicom, jer bi u Kijevu ostavio sve što je godinama stvarao
Lazar Jarić već pet godina živi u Kijevu, tamo se oženio, dobio dva sina. Uspeo je da se skrasi i dobije posao. Kada su ih u četvrtak ujutru probudile sirene za vazdušnu opasnost i detonacije, bili su izbezumljeni. Nisu znali šta se dešava. Dan nakon početka sukoba uspeli su da pobegnu iz grada, pridruživši se stotinama hiljada ljudi u kilometarskim kolonama.
Otišli su kod rođaka u selo. Putovanje od oko 200 kilometara, od Kijeva do tog mesta, trajalo je pet sati. Lazar opet kaže da su imali sreće, jer su putovali puno manje od nekih njihovih prijatelja.
U jednoj kući sada živi 13 ljudi.
- U selu se osećamo bezbedno, u blizini nema vojnih objekata, ne čujemo ni sirene ni detonacije. Smemo da izlazimo napolje i da odemo u prodavnicu, koja za sada radi normalno, što nije slučaj u brojnim drugim mestima i pokrajinama u zemlji - kaže za Telegraf.rs iz Ukrajine Lazar Jarić.
Lazar ima dva sina od sedam i četiri godine. Kako je starije dete sa posebnim potrebama, odluka da krenu na dugačak i težak put i pobegnu iz zemlje kao skoro pola miliona ljudi u proteklih nekoliko dana, nije nimalo laka.
- Prijatelji i poznanici iz Srbije koje znam, uglavnom su samci i oni su uspeli da pobegnu iz zemlje, ali su putovali satima. Nama, koji imamo porodicu i decu, teže je da se odlučimo na takav korak. Put nije nimalo lak, a nikad ne znaš šta može da se dogodi u ovoj situaciji - govori Lazar.
On kaže da nije u kontaktu sa našom ambasadom u Kijevu i da ne zna šta savetuju našim državljanima.
Lazar kaže za naš portal da situacija u Ukrajini nije kao bombardovanje Jugoslavije 1999. godine, ali da se plaši da ide ka tome.
- Još to nije došlo do onog nivoa kao kada su nas bombardovali 1999. godine, ali svakim danom sve više civilnih objekata strada. Kako ide vreme, tako će biti sve veće posledice po obično stanovništvo - govori on.
Kako je izgledalo jutro kada su ih probudile detonacije i njihovo bekstvo iz Kijeva, Lazar je opisao za Telegraf u videu na početku teksta.
Video: Lepa Jana roni suze dok je baka teši: Sa suzama u očima govori o begu iz Ukrajine
(Telegraf.rs)
Video: Vučić: Vozom Beograd - Budimpešta od marta 2026. godine za 2 45 minuta
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dragi zeka
Naravno da liči na SRJ 1999. Prvih dana su i kod nas gađani isključivo vojni objekti, pa kada nisu postigli ono što su hteli, onda su krenuli šire i jače da bombarduju.
Podelite komentar
terza1.
A u Donjecku i Lugansku, kako je?I odatle ima puno izbeglih. Rusi su vodili zarobljene ukrajinske vojnike na groblje gde se nalazi spomenik poginuloj deci. Mogli su iz prve ruke da vide posledice svojih krvavih dela.
Podelite komentar
Super Brundo
On nije meta.Ovo nije klasicna invazija vec operacija unistenja ukrajinske vojske, paravojnih snaga i drzavnog rukovodstva.Klasicne invazije se rade na mnogo brutalniji nacin.To znaci da nema postedjenih.
Podelite komentar