Кako bi sporazum iz 1936. mogao da natera Tursku da izabere stranu u sukobu u Ukrajini?

 
  • 8

Turska je zvanično označila ruski napad na Ukrajinu "ratom" i kaže da će ograničiti prolazak nekih ratnih brodova ključnim plovnim putevima, što je potez za koji stručnjaci kažu da bi potencijalno mogao da ometa neke od vojnih aktivnosti Moskve u regionu.

Ruske snage su u četvrtak započele specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Ambasador Ukrajine u Turskoj Vasil Bodnar prošle nedelje je na lokalnoj televiziji apelovao na vladu u Ankari da zatvori svoje ključne prolaze za ruske ratne brodove u skladu sa odredbama Konvencije iz Montrea iz 1936. godine. Turska je rekla da to može učiniti samo ako zvanično prizna sukob kao rat, a u nedelju je to i učinila.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je u ponedeljak da će njegova vlada "koristiti ovlašćenja koja su našoj zemlji data Konvencijom iz Montrea o saobraćaju brodova u moreuzima na način koji će sprečiti eskalaciju krize".

Ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu je kasnije rekao da je Turska upozorila i crnomorske i necrnomorske zemlje njihovi ratni brodovi ne prolaze kroz moreuz Bosfor i Dardanele, navodi turska državna novinska agencija Anadolu.

- Nije bilo zahteva za prolaz kroz moreuz (od početka rata) - rekao je Čavušoglu.

Dok je Erdogan rekao da smatra "napad Rusije na Ukrajinu neprihvatljivim", on je takođe rekao da Turska neće napustiti svoje veze sa Rusijom ili Ukrajinom.

Šta je Konvencija iz Montrea?

Konvencija daje Turskoj određenu kontrolu nad prolaskom ratnih brodova iz moreuza Dardanela i Bosfora koji povezuju Egejsko, Mramorno i Crno more.

U vreme mira, ratni brodovi mogu da prođu moreuz uz prethodno diplomatsko obaveštenje sa određenim ograničenjima u pogledu težine brodova i naoružanja koje nose - i u zavisnosti od toga da li brod pripada crnomorskoj državi ili ne. A u vreme rata, Turska može zabraniti prolaz ratnim brodovima zaraćenih strana.

Prema konvenciji, ako je Turska strana u ratu ili smatra da joj preti neposredna opasnost, može zatvoriti moreuz za prolaz ratnih brodova.

Kako to utiče na Rusiju?

I Rusija i Ukrajina leže na Crnom moru, zajedno sa Rumunijom i članicama NATO-a Bugarskom i Gruzijom. Turska može ograničiti tranzit ruskih ratnih brodova od Sredozemnog do Crnog mora kroz moreuz prema Konvenciji iz Montrea, ali pakt ima upozorenje: ratni brodovi zaraćenih država mogu da pređu ako se vrate u svoju originalnu bazu, piše CNN.

- Ako se brod ratne zemlje vrati u svoju luku, pravi se izuzetak. Sve odredbe Montrea ćemo sprovoditi transparentno - rekao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu i dodao da izuzetak ne treba zloupotrebljavati.

Taj potez bi bio samo simboličan, rekao je Mustafa Ajdin, predsednik Veća za međunarodne odnose Turske.

- Rusija ima dovoljno vatrene moći u Crnom moru da nema smisla da zemlje NATO (uđu). Rusija ima potpunu nadmoć na vodi - rekao je on.

Ranije u februaru, šest ruskih ratnih brodova i podmornica prešli su moreuz Dardanele i Bosfor do Crnog mora zbog, kako je Moskva to nazvala, pomorskih vežbi u blizini ukrajinskih voda.

- Oni (Rusija) verovatno imaju dovoljno resursa da održe svoju pomorsku moć u Crnom moru oko dva do tri meseca. Ali ako se sukob potraje, to će biti druga priča - rekao je Serhat Guvenc, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kadir Has u Istanbulu.

Zašto je Turska sukob proglasila ratom?

Guvenc je rekao da nije očekivao da će Turska doneti odluku tako brzo, ali je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski "stavio Ankaru na mesto" prerano zahvalivši Turskoj na podršci na Tviteru.

Turska je rekla da je istorijski poštovala sporazum i da će to nastaviti da čini.

Guvenc je rekao da je u interesu Ankare da to učini jer sporazum podržava Tursku u vreme rata. Svaki izuzetak napravljen da bi se ugodilo Rusiji mogao bi dugoročno ugroziti kredibilitet ugovora.

- SAD su veoma zainteresovane za ideju neograničene slobode plovidbe kroz turske moreuze, kao što je slučaj sa drugim plovnim putevima poput Sueckog i Panamskog kanala - rekao je on i dodao da bi dstupanje od konvencije dalo SAD "legitiman razlog da dovode u pitanje status Turske kao psa čuvara Montrea".

Kako bi to moglo uticati na spoljne odnose Turske?

Turska ima pomorsku granicu i sa Ukrajinom i sa Rusijom na Crnom moru i posmatra obe zemlje kao prijateljske. Ankara se oslanja na Rusiju za turizam i prirodni gas, ali takođe ima bliske ekonomske i odbrambene veze sa Ukrajinom i, uprkos ruskim primedbama, prodala je dronove toj zemlji.

Sovjetski Savez bio je jedan od prvobitnih potpisnika Konvencije iz Montrea.

- Turska može da proda ovaj potez kao čisto poštovanje obaveze prema međunarodnom pravu, ali taj potez može biti pokazatelj na koju stranu bi Turska mogla da se osloni ako se sukob bude odugovlačio. Turska je odlučila da se više pridruži svojim tradicionalnim saveznicima u NATO-u i Evropskoj uniji, a da se malo udalji od Rusije - zaključio je Guvenc.

Najnovije informacije o Ukrajini pratite u našem specijalnom blogu iz časa u čas.

Video: Anastasija (22) na granici čeka porodicu: Pokušavaju da pređu već treći dan, muškarce ne puštaju

(Telegraf.rs)

Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • W

    2. mart 2022 | 10:36

    Kakva konvencija!? Ima da Istanbul opet bude Konstantinopolj ako nastaviš da filozofiraš!

  • Mirjana

    2. mart 2022 | 11:18

    Raspadom SSSR, Ukrajina nije utvrdila svoje granice. Mnogima je ovo promaklo, al se malo raspitajte. Rusija je 2017 isplatila sav dug. Tad je bila dobra. Nasi mediji nisu neutralni. Ovaj ambadador U, moralo bi mu se skrenuti paznja da ne koristi pogrdne reci o Putinu. Neka ideu Ukraine, a ne u Srbiji da prosipa pamet.

  • TTelep

    2. mart 2022 | 10:08

    Prekinuo sam sa čitanjem kod "specijalne vojne operacije". Stvari treba nazvati pravim imenom, u ovom slučaju agresijom. Agresija je napad jedne ili više država na jednu ili na više zemalja u cilju osvajanja njihovih teritorija i potčinjavanja stanovništva. Putin se lako može pronaći u ovoj definiciji, eto neka u jednoj rečenici definiše specijalne vojne operacije.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA