Kako je telefon postao najefikasnije oružje ukrajinskog predsednika: Uspeo da ubedi Zapad u uvođenje sankcija

U nizu telefonskih razgovora iz opkoljenog Kijeva, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ubedio je zapad da se složi oko uvođenja seta sankcija Rusiji, koje su bile nezamislive pre nedelju dana.

Osećajući kako evropsko javno mnjenje reaguje na hrabrost njegovog naroda, Zelenski je sve vreme na telefonu sa zapadnim liderima, koristeći svoj nalog na Tviteru da nagovori, ohrabri, grdi i pohvali svoje saveznike.

U tom procesu, sankcije koje su pre nedelju dana smatrane nezamislivim postale su moralna osnova. Tempo kojim je Zapad pristajao na nove sankcije takođe je ostavio da se advokati, zvaničnici i bankari bore za vazduh, dok rade pod teškim pritiskom da pretvore naslove u stvarnost.

- Mi mu se divimo. Možda na kraju neće moći da spasi Ukrajinu ili promeni Rusiju, ali on menja Evropu - rekla je kancelarija jednog lidera.

Uzećemo za primer diplomatiju u subotu. Zelenski je rekao da je još jedan dan započeo telefonskim razgovorom sa Emanuelom Makronom, a kako je dan odmicao, usledili su njegovi razgovori sa predsednicom EK Ursulom for der Lajen, italijanskim premijerom Marijom Dragijem, predsednikom Švajcarske Ignaciom Kasisom, premijerom Indije Narendrom Modijem, turskim predsednikom Redžepi Tajipom Erdoganom, predsednikom Azerbejdžana Iljhamom Alijevim, holandskim predsednikom Markom Ruteom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom, papom, češkim premijerom Petrom Fijalom, poljskim predsednikom Andžejom Dudom i na kraju je imao virtuelni sastanak sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom.

Dan ranije broj poziva je bio sličan, a svi su bili fokusirani na zahteve za oružje i snažnije sankcije. Teško je zamisliti kako je Zelenski uspeo da uputi ove pozive, okupi domaći front, usmeri svoju vojsku i spava, prenosi Guardian.

- Veoma je direktan, veoma strastven i praktičan - rekla je osoba upućena u njegove akcije.

Međutim, ti pozivi doneli su Zelenskom zlatne nagrade i pomogli da se stvar preokrene.

Tempo društvenih promena se ubrzava u većini ratova, ali gledati kako se Nemačka u periodu od nedelju dana okreće za 180 stepeni i povlači prodaju oružja Ukrajini, obećava da se poveća potrošnja za odbranu na 2% BDP-a i pristanak da se Rusija odseče od Svifta nije samo skup vanrednih političkih promena, on označava prekretnicu u načinu razmišljanja posle Drugog svetskog rata.

Isto tako, italijanski premijer Mario Dragi, naglašavajući ranije ove nedelje potrebu za dugoročnim rešenjima neophodnim za odvikavanje Italije od ruskog gasa, shvatio je da je prethodno političko protivljenje oštrijim hitnim merama nestalo.

Njegova kancelarija odbacuje izveštaje da je izneo oštre prigovore na to da Rusija bude odsečena od Svifta, rekavši da to pitanje nije ozbiljno razmatrano na sastancima lidera G7 prošle nedelje. Međutim, priznaju da je Zelenski, svojom snalažljivošću, a Rusija svojom arogancijom, predao inicijativu zemljama poput Velike Britanije, Kanade i Francuske da podstaknu druge da prihvate da bi Rusija mogla biti odsečena od platnih sistema Svift.

Ali možda najrazornija mera koja se razmatra nije proizašla direktno iz nemilosrdnog lobiranja Zelenskog. Neki evropski lideri veruju da će potpuno neočekivano zamrzavanje sredstava ruske centralne banke, najvažnije ruske finansijske institucije, dokazati raspad Putinove ekonomije.

- Držali smo ga u zadnjem džepu, ali to će značiti pad rublje u ponedeljak - rekao je jedan zvaničnik.

Drugi zvaničnik je priznao da su dugoročne šanse ukrajinske vojske da se održi protiv znatno nadmoćnijih ruskih snaga ograničene.

Istinski cilj je da se cena za Putina ekonomski i politički učini toliko osakaćenom da bude primoran da shvati da ne može da pobedi pod njegovim uslovima, zaključuje Guardian.

(Telegraf.rs)