Udovica sa ćerkom prelazi mađarsku granicu: Muž joj preminuo od korone, u Kijevu ostavila stan i psa

Kolone od više stotina žena i dece stoje pred ukrajinsko-mađarskim prelazom Lonja, čekajući pasošku kontrolu. Sa dve-tri torbe, decom, kućnim ljubimcima i olakšanjem oni izlaze iz područja pod ratnim stanjem. Užurbano koračaju ka kolima svojih prijatelja i rođaka koji ih dočekuju s mađarske strane.

Dok se uskim putem slobode kotrljaju točkići kofera jedna žena u belom stajala je kao zaleđena grleći svoju ćerku. Osmeh blag, ukazuje na olakšanje, oči su joj mutne od umora i utonule u setu. Gde će - ne zna. U Kijevu je ostavila prazan stan i psa. Muž nije sa njom, preminuo je od korone.

- Ja sam iz Kijeva. Drago mi je što sam ovde sa ćerkom, ali brinem za porodicu, za psa, za svoje zemljake. Mnogo mi je žao što nam se ovo desilo, užasno je što počeo rat. Ovo mi je uništilo ceo život.

Putovale smo tri dana, vozom, autom, baš smo umorne. Nažalost, moj suprug je umro od korone u decembru. Nemam rođake koji bi mogli da brane Ukrajinu, ali imam prijatelje koji bi voleli da pomognu.

Ne znam gde ću dalje, nemam plan. U Mađarskoj imam bivše kolege. Oni su sada ovde, pomoći će mi. Razmisliću o tome danas i možda sutra budem imala plan. Ipak se nadam da neće potrajati i da ću za nekoliko nedelja moći natrag.

Moj stan u Kijevu je prazan i zatvoren. Svakodnevno pratim vesti. Pas ima četiri meseca, sada je sa mojim roditeljima. Nisam mogla da ga povedem. Nisam znala kakva su pravila u vozu - govori udovica Olga.

Ljudi mahom odbijaju razgovor, posle 5 - 6 sati čekanja na granici, srećni su što su konačno došli do cilja. Ili, do početka novog puta preživljavanja van domovine, u kojoj su ostavili sve.

Irina je došla iz Mikolajeva sa ćerkicom Sofi. Odgovara nam kratko, odsečno, ali iskreno.

- Bilo je jako teško putovati s bebom. Došli smo kolima, pa smo prešli peške granicu. Ja sada više ne znam da li je moja kuća čitava...

Kako kaže, za sad će ostati u Mađarskoj.

(Telegraf.rs)