Bole suze Ukrajinke koja nije spavala 4 dana: "Čekam dete, bomba pala na moju teretanu i prodavnicu"

Pogled, staložen i oštar, uprt ka granici, četiri besane noći, podrška drage osobe i iščekivanje... Suze joj samo na trenutak zamute oči, a kosa prekrije lice. Tako je jedna Ukrajinka koja je stigla iz Valensije sa svojim partnerom Špancem nestrpljivo čekala da joj u zagrljaj padnu majka, sestra i sedmogodišnje dete, na graničnom prelazu u Zahonju.

Njihov put iz Harkova traje četiri dana. To u ratnoj situaciji nije nimalo lak poduhvat, jer je potrebno naći smeštaj, izbegavati srušene mostove, a katkad gledati rakete koje padaju širom zemlje.

Ova žena, koja je zamolila da se njeno ime ne spominje u našem izveštaju, gledala je u "ničiju zemlju" na granici i ispričala nam koje slike Harkova joj se javljaju u glavi.

- Na zgradu u kojoj se nalazi moja teretana pala je bomba. Poginula je jedna žena. To je na 700 metara od moje kuće. Prijatelji mi šalju slike vatre na sve strane. Noćas je jedna bomba bačena na supermarket u kom sam kupovala hranu, a tada je uništena i veterinarska stanica gde sam vodila svoje ljubimce... - priča nam.

Njeni najbliži bili su već na sigurnom, ispred mađarskog graničnog punkta, ali neobično dugo traje procedura ulaska u zemlju.

- Moram da vam kažem samo da ja četiri dana nisam spavala, četiri dana traje njihov put. Ali, raduje me što se svi ljudi u Ukrajini međusobno pomažu. Ljudi na zapadu zemlje otvaraju vrata svojih kuća, kuhinja, obezbeđuju hranu. Ja sam celu noć komunicirala sa prijateljima koji ne uspevaju da nađu hotel - priča ova žena.

Ona je istakla da radi u velikoj kompaniji, koja širom Ukrajine zapošljava 1.500 ljudi. Svi su se umrežili međusobno, pružaju pomoć i skupljaju novac.

- Ljudi doniraju novac, a moja firma ga duplira. Za samo dva dana skupili smo 83.000 evra. To je razlog zbog kog verujem u moju zemlju. Mi utičemo jedni na druge, držimo se, u odbranu zemlje nisu uključeni samo vojnici - ispričala nam je.

(Telegraf.rs)