Кoje su sankcije uvedene Rusiji, a sa kojim bi još mogla da se suoči?

SAD, Velika Britanija i neki od njihovih saveznika uveli su sankcije Rusiji, kao odgovor na poteze za koje kažu da predstavljaju osnovu za invaziju na Ukrajinu.

Ruski predsednik Vladimir Putin priznao je oblasti Donjecka i Luganska pod kontrolom pobunjenika kao odvojene od Ukrajine. Naredio je slanje trupa tamo, ali kaže da još nisu raspoređene, piše BBC.

Rusija je, takođe, najavila da će oštro odgovoriti na sankcije koje su im uvele SAD.

- Nema sumnje, sankcije će naići na jak odgovor, ne nužno simetričan, ali dobro iskalkulisan i bolan za Ameriku - navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

Moskva je istakla i da je američka politika sankcija kontraproduktivna.

Šta je sankcija?

Sankcija je kazna koju jedna država izriče drugoj, često da bi je sprečila da deluje agresivno ili da krši međunarodno pravo.

Sankcije su često osmišljene da naškode ekonomiji zemlje ili finansijama pojedinih građana, kao što su vodeći političari. One mogu uključivati zabrane putovanja i embargo na oružje.

One su među najtežim merama koje nacije mogu koristiti, osim odlaska u rat.

Koje su sankcije do sada uvedene?

Američke sankcije objavljene u utorak imaju za cilj da naškode sposobnosti Rusije da finansira svoje vojne napore:

* dve državne banke - za koje SAD kažu da su ključne za ruski odbrambeni sektor - više neće moći da posluju u SAD niti da pristupaju njihovom finansijskom sistemu

* pet osoba opisanih kao deo Putinovog najužeg kruga je sankcionisano

* postavljena su ograničenja na trgovanje ruskim nacionalnim dugom

* Amerikancima je sada zabranjeno poslovanje u Lugansku i Donjecku

Nekoliko američkih firmi je aktivno u uključenim regionima. Ali Bela kuća je saopštila da bi mogla da uvede šire sankcije "ako Rusija dodatno izvrši invaziju na Ukrajinu".

Evropska unija sankcioniše 27 ruskih pojedinaca i organizacija, uključujući banke. Takođe ograničava pristup evropskim tržištima kapitala - ukida mogućnost pristupa fondovima banaka EU - i zabranjuje trgovinu između EU i dva regiona pod kontrolom pobunjenika.

I 351 poslanik ruske Dume, donjeg doma parlamenta, takođe je na meti sankcija.

Nemački kancelar Olaf Šolc stavio je na čekanje dozvolu za otvaranje gasovoda Severni tok 2 od Rusije do Nemačke.

U međuvremenu, britanski premijer Boris Džonson najavio je sankcije protiv pet ruskih banaka i trojice bogatih ruskih biznismena i zapretio daljim potezima.

Međutim, neki poslanici su rekli da je vlada trebalo da bude stroža - ciljajući više banaka i pojedinaca.

Sa kojim bi se još sankcijama Rusija mogla suočiti?

Zapadne nacije su zapretile Rusiji daljim oštrim sankcijama ako nastavi agresiju na Ukrajinu.

Isključenje Rusije iz Svifta

Jedna mera bi bila da se Rusija isključi iz globalnog servisa za razmenu finansijskih poruka Svift, koji koriste hiljade finansijskih institucija širom sveta.

Ovo bi veoma otežalo ruskim bankama da posluju u inostranstvu, ali bi takođe imalo ekonomske troškove za zemlje poput SAD i Nemačke, čije banke imaju bliske veze sa Rusijom.

Bela kuća kaže da je malo verovatno da će to učiniti kao neposredan odgovor na invaziju.

Zabrana Rusiji da koristi američki dolar

SAD bi mogle zabraniti Rusiji finansijske transakcije koje uključuju američke dolare. Svaka zapadna firma koja bi dozvolila ruskoj instituciji da posluje u dolarima suočila bi se sa kaznama.

Ovo bi moglo imati ogroman uticaj na rusku ekonomiju jer se većina njene prodaje nafte i gasa plaća u dolarima. To bi moglo da osakati rusku spoljnu trgovinu u drugim sektorima.

S druge strane, ruski izvoz nafte i gasa bi opao, a to bi uticalo na evropske zemlje koje su zavisne od ruskog gasa.

Blokiranje banaka

SAD bi mogle da stave na crnu listu ruske banke, što bi im učinilo gotovo nemogućim da obavljaju međunarodne transakcije.

Moskva bi morala da spase banke i učini sve što može da izbegne porast inflacije i pad prihoda.

Međutim, to bi naštetilo zapadnim investitorima koji imaju novac u tim bankama.

Osim toga, Rusija ima rezerve od preko 630 milijardi dolara u svojoj centralnoj banci da se zaštiti od takvih ekonomskih šokova.

Blokiranje izvoza visokotehnoloških materijala u Rusiju

Zapad bi mogao da ograniči izvoz ključnih visokotehnoloških proizvoda u Rusiju.

SAD bi, na primer, mogle da zaustave kompanije koje prodaju robu kao što su poluprovodnički mikročipovi. Koriste se u svemu, od automobila do pametnih telefona.

Ovo bi uticalo ne samo na ruski odbrambeni i vazdušni sektor, već i na čitav deo njene ekonomije, iako bi takođe naštetilo zapadnim kompanijama koje prodaju tehnologiju.

Energetska ograničenja

Ruska ekonomija u velikoj meri zavisi od prodaje gasa i nafte u inostranstvu i zapadne zemlje bi mogle da odbiju da kupuju naftu i gas od velikih ruskih energetskih giganata kao što su Gasprom ili Rosnjeft.

Međutim, to bi moglo dovesti do viših cena gasa i nestašice goriva u Evropi. Nemačka se, na primer, oslanja na Rusiju za jednu trećinu svojih isporuka gasa.

Ograničavanje ruskog pristupa londonskim finansijskim institucijama

Ruski novac u bankama i vlasništvu Velike Britanije je toliki da je glavni grad nazvan "Londongrad".

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva tvrdi da se bavi ovim problemom "neobjašnjivim nalozima za bogatstvo", koji zahtevaju od ljudi da kažu odakle im je novac došao.

Ali samo nekoliko ovih naredbi je ikada korišćeno.

Poteškoće za Zapad

Zapadne zemlje su usaglasile planove za stroge sankcije ako Rusija pokrene sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu. Ali američke i evropske diplomate kažu da su zapadne zemlje manje jedinstvene u tome kako da odgovore ako se invazija desi malim koracima.

Neke zemlje koje imaju bliže odnose sa Rusijom - kao što su Mađarska, Italija i Austrija - možda neće biti voljne da pokrenu velike sankcije.

(Telegraf.rs)