Šta Putin želi od Donbasa, a šta narod ovog regiona u istočnoj Ukrajini?

Region Donbas u istočnoj Ukrajini bio je žarište u eskalirajućoj krizi između Rusije i Ukrajine, koja zavisi od kopnenih granica i strateškog uticaja.

Situacija u vezi sa ovim regionom je postala još kritičnija u ponedeljak kada je ruski predsednik Vladimir Putin priznao nezavisnost dve otcepljene enklave koje podržava Moskva i koje sebe nazivaju Donjecka Narodna Republika (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR).

Preporučujemo

Ruski lider je takođe potpisao ukaze kojima se naređuje ulazak vojnih snaga u region u mirovne svrhe. Formalno priznanje označava značajnu eskalaciju koja signalizira kraj sedmogodišnjeg mirovnog sporazuma poznatog kao sporazum iz Minska. Takođe se smatra da bi ruskom lideru mogao dati izgovor za invaziju na Ukrajinu.

Formalno priznanje izazvalo je hor osude zapadnih lidera, pri čemu su neki najavljivali sankcije, održavali hitne sastanke i grubo optuživali Moskvu za kršenje međunarodnog prava.

Šta se dešava u Donjecku i Lugansku u regionu Donbasa?

Region Donbas u istočnoj Ukrajini pre rata je bio poznat kao industrijska elektrana, sa velikim kapacitetom za rudarstvo i proizvodnju čelika, kao i velikim rezervama uglja.

Od posledica ruske invazije 2014. i njene aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, region je podeljen na odvojene teritorije pod različitom kontrolom: delove Donjecke i Luganske oblasti koje kontroliše Kijev i separatističke Donjecke i Luganske narodne republike koje podržava Rusija i koje su poznate i kao DNR i LNR.

Separatisti tvrde da su sve oblasti Donjecka i Luganska njihova teritorija, ali oni kontrolišu oko jedne trećine regiona - oko 17.000 kvadratnih kilometara prema nekim procenama - duž granice sa Rusijom, piše The Washington Post.

Enklave Donjeck i Lugansk su u velikoj meri odsečene od Ukrajine nakon izbijanja borbi 2014. godine, a Putin ih je u ponedeljak priznao kao nezavisne republike. Njihovu tačnu populaciju je teško odrediti, ali neki procenjuju da u njima živi oko 2,3 miliona i 1,5 miliona ljudi, od kojih su mnogi među velikom populacijom Rusa u regionu ili onih koji govore ruski.

Borbe na istoku Ukrajine između separatista i ukrajinske vlade nastavljene su od 2014. godine, odnevši 14.000 života. Nasilje, podele i ekonomski pad naneli su štetu regionu. Više od 2 miliona ljudi je od tada pobeglo.

Nedavno je široko rasprostranjeno granatiranje na istoku Ukrajine pojačalo strahove na Zapadu i u Kijevu od napada, dok Rusija nastavlja da jača svoje snage, koje sada broje oko 150.000 ljudi, u blizini Ukrajine.

Kakva je istorija regiona, a šta je sporazum iz Minska?

Istorijske veze između Rusije i Ukrajine datiraju još od 9. veka, a Putin se više puta i strateški pozivao na ovo nasleđe.

Početkom 2014. godine, nakon što su masovni protesti u Ukrajini svrgnuli promoskovskog predsednika, Rusija je izvršila invaziju i anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim – potez koji Evropa i Sjedinjene Države smatraju nezakonitim. Separatisti koje podržava Moskva takođe su zauzeli istočne industrijske regione Donjeck i Lugansk na granici sa Rusijom. Tamo su pobunjenici zauzeli vladine zgrade i proglasili nove narodne republike.

Kriza je eskalirala, a proruski separatisti u Donjecku i Lugansku održali su referendum za proglašenje nezavisnosti od Ukrajine. Kijev i Zapad optužuju Rusiju da podržava pobunjenike trupama i oružjem, ali Rusija kaže da su borci dobrovoljci. Sukobi između separatista i snaga koje podržava Kijev su nastavljeni.

Rusija i Ukrajina su se 2015. složile oko mirovnog sporazuma iz Minska, plana kojim su posredovale Francuska i Nemačka za okončanje sukoba između Kijeva i separatista koje podržava Rusija u spornom regionu Donbasa. Prema sporazumu, Ukrajina bi tim regionima dala poseban status i značajnu autonomiju u zamenu za ponovno preuzimanje kontrole nad svojom granicom sa Rusijom.

Ali dogovor je zastao.

Putin je rekao da Ukrajina nema nameru da primeni uslove sporazuma. Ukrajina je tražila amandmane na sporazum - koji je postignut nakon niza vojnih gubitaka - i rekla da bi sporazum pod ruskim uslovima Moskvi dao moć da utiče na spoljnu politiku Ukrajine i podriva njen suverenitet. Zvaničnici u Kijevu su rekli da bi sadašnji uslovi, ako budu sprovedeni, doveli do nereda i haosa.

Sjedinjene Države i drugi saveznici su izrazili podršku sporazumu, pozivajući sve strane da ispune svoje delove sporazuma.

U međuvremenu, Moskva je izdala 800.000 ruskih pasoša u separatističkim regionima. Ukrajinski i zapadni zvaničnici kažu da je Rusija naoružala i podržala separatiste, ali Rusija to poriče.

Šta Putin želi od Donbasa, a šta želi narod Donbasa?

Putin je opisao Ruse i Ukrajince kao jedan narod, pišući u eseju objavljenom na veb stranici Кremlja u julu da je "pravi suverenitet Ukrajine moguć samo u partnerstvu sa Rusijom".

- Ukrajina nikada nije imala sopstvenu autentičnu državnost - rekao je Putin tokom burnog govora u ponedeljak koji je uronio u sovjetsku istoriju kako bi se potkopala ideja Ukrajine kao nezavisne nacije.

Najnoviji zvanični popis stanovništva iz 2001. godine pokazao je da je više od polovine stanovništva na Krimu i u Donjecku identifikovalo ruski kao svoj maternji jezik. Ipak, određivanje istočne Ukrajine kao regije u kojoj stanovništvo uglavnom govori ruski, a zapada kao deo zemlje kojim dominira ukrajinski, može se posmatrati kao preveliko pojednostavljenje. Mnogi u istočnim selima govore ukrajinski ili rusko-ukrajinsku mešavinu koja se zove Suržik.

Ipak, Putin se u više navrata pozivao na ideju o prepoznatljivom regionalnom identitetu Donbasa kao na osnovu za odbranu svog naroda koji govori ruski od navodno netolerantne Ukrajine. Separatisti su takođe iskoristili ovaj identitet da bi podstakli podršku i pobunu protiv Kijeva.

U Donbasu koji kontroliše Кijev, većina želi da se separatistički regioni vrate Ukrajini. U oblasti pod kontrolom separatista, više od polovine želi da se pridruži Rusiji, sa ili bez nekog autonomnog statusa, prema istraživanju objavljenom 2021. U ponedeljak su lideri dva separatistička regiona zatražili od Putina priznanje i vojnu pomoć, podižući izglede bi mogli da pozovu ruske snage unutra.

Ruska Državna duma je prošle nedelje uputila apel Putinu da prizna enklave Donjeck i Lugansk koje podržava Rusija. Evropska unija je upozorila Moskvu da to ne čini. Putin ih je u ponedeljak priznao.

Moskva takođe vidi Ukrajinu kao tampon zonu za NATO, koji je osnovan 1949. godine radi zaštite od sovjetske agresije. Putin je dugo govorio da je proširenje NATO na istok za njega bila crvena linija.

(Telegraf.rs)