U svetu je bilo puno ratova: Mogući sukob u Ukrajini bio bi drugačiji od njih, ovo su 2 glavna razloga

Od kraja Drugog svetskog rata pre skoro 80 godina, bilo je na desetine ratova. Međutim, ako Rusija odluči da napadne Ukrajinu u narednim danima, to će biti drugačije od skoro svih prethodnih ratova. To će biti još jedan znak da svet možda ulazi u alarmantnu novu eru u kojoj je autoritarizam u porastu.

Nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin u ponedeljak uveče potpisao ukaz o priznavanju nezavisnosti Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike, usledio je niz osuda sa Zapada i najava uvođenja sankcija Rusiji.

Čini se da su diplomatski napori za reševanje krize propali, zbog čega zapadne zemlje upozoravaju na rusku invaziju Ukrajine i novi rat u Evropi.

Ovo su dva glavna načina po kojima će se mogući rat u Ukrajini razlikovati:

1. Regionalna dominacija

Čini se da će ruska invazija na Ukrajinu verovatno uključiti jednu od najvećih svetskih armija koja će pokrenuti neprovociranu kopnenu invaziju na susednu zemlju. Navodni cilj bio bi proširenje regionalne dominacije, bilo putem aneksije ili uspostavljanja marionetske vlade.

Nekoliko drugih konflikta od Drugog svetskog rata odgovara ovom opisu. Neke od najbližih analogija su invazija Sovjetskog Saveza na Avganistan 1970-ih, Čehoslovačku 1960-ih i Mađarsku 1950-ih, kao i Putinova aneksija Krima 2014.

Sjedinjene Američke Države su, sa svoje strane, napale Panamu 1980-ih i iskoristile CIA kako bi zbacile izabranu vladu u Gvatemali 1950-ih. Naravno, SAD su pokrenule i nekoliko ratova u dalekim zemljama, npr. u Iraku i Vijetnamu, piše New York Times.

Ali najsnažnije svetske zemlje retko koriste silu da bi proširile svoje granice ili uspostavile klijentske države u svojim regionima. Umesto toga, uglavnom su se pridržavali ugovora i međunarodnih pravila uspostavljenih 1940-ih.

Fraza "Pax Americana" opisuje ovu stabilnost.

Pax Americana - Američki mir u doslovnom prevodu označava period relativnog mira izazvanog globalnom dominacijom Sjedinjenih Američkih Država, dok se sam koncept američke spoljne politike različito tumači u različitim krugovima. Američki mir se odnosi na period 20. i početak 21. veka.

Relativni mir je imao ogromne koristi. Životni standardi su porasli, ljudi su živeli duže, zdravije i bolje od svojih predaka. Poslednjih decenija najveći dobici su ostvareni u zemljama sa nižim prihodima. Pad ratovanja je odigrao centralnu ulogu: do početka ovog veka, stopa u kojoj ljudi umiru u područjima konflikta pala je na najniži nivo u zabeleženoj istoriji, kako su primetili Džošua Goldstajn, Stiven Pinker i drugi naučnici.

Ruska invazija na Ukrajinu bi izgledala kao rat koji je uglavnom izostao u proteklih 80 godina i koji je nekada bio uobičajen.

Uključivao bi moćnu naciju koja želi da proširi svoju regionalnu dominaciju zauzimanjem suseda. Rat kao ovaj bio bi znak da Putin veruje da je Pax Americana gotov i da su SAD, Evropska Unija i njihovi saveznici postali previše slabi da bi izazvali bolne posledice.

En Eplbaum je za The Atlantic napisala da su Putin i njegov uži krug deo nove vrste autokrata, zajedno sa vladarima Kine, Irana i Venecuele, "ljudi koje ne zanimaju ugovori i dokumenti, ljudi koji samo poštuju tvrdu moć".

Zbog toga mnogi ljudi na Tajvanu misle da je situacija u Ukrajini jeziva, preneo je New York Times.

- Ako zapadne sile ne uspeju da odgovore Rusiji, one ohrabruju kinesko razmišljanje u vezi sa delovanjem na Tajvanu - rekao je Lai I-Čung, tajvanski zvaničnik. Ako svet ulazi u eru u kojoj zemlje ponovo donose odluke zasnovane, pre svega, na onome što im njihova vojna moć dozvoljava, to bi bila velika promena.

2. Demokratska recesija

Politički naučnici su godinama upozoravali da je demokratija u opadanju širom sveta. Leri Dajmond sa Univerziteta Stenford opisao je taj trend kao "demokratsku recesiju".

Freedom House, koji prati svaku zemlju na svetu, izveštava da je globalna politička sloboda opadala svake godine od 2006. Prošle godine Freedom House je zaključio da "zemlje koje su doživele pogoršanje nadmašile su one sa poboljšanjima za najveću marginu zabeleženu od početka negativnog trenda".

Rusko preuzimanje Ukrajine bi doprinelo ovoj demokratskoj recesiji na nov način: autokratija bi preuzela demokratiju silom.

Ukrajina je u velikoj meri demokratska nacija sa više od 40 miliona ljudi, sa prozapadnim predsednikom Volodimirom Zelenskim, koji je 2019. godine osvojio 73 posto glasova u poslednjem izbornom krugu. Ta pobeda i nedavne ankete pokazuju da većina Ukrajinaca želi da živi u zemlji koja više liči na evropske nacije na njihovom zapadu - i na SAD - nego na Rusiju.

Međutim, Putin i njegov uži krug veruju da su liberalne demokratije u opadanju, pogled koji dele Si Đinping i drugi kineski zvaničnici.

New York Times piše da oni znaju da se SAD i Evropa muče da podignu životne standarde većini njihove populacije. Putin i Si takođe znaju da su mnoge zapadne zemlje polarizovane, prožete kulturnim sukobima između metropolitanskih i više ruralnih područja.

Glavne političke stranke su slabe (kao u slučaju starih partija levog centra u Britaniji, Francuskoj i drugde) ili se same ponašaju na antidemokratski način (kao što je to slučaj sa Republikanskom partijom u SAD).

Ovi problemi dali su Putinu i njegovim glavnim saradnicima samopouzdanje da deluju agresivno, verujući da je "poredak koji predvode Amerikanci u dubokoj krizi", napisao je Aleksandar Gabujev iz Karnegi moskovskog centra za The Economist ovog vikenda.

- Novi multipolarni poredak se oblikuje tako da odražava nezaustavljivu promenu moći na autoritarne režime koji podržavaju tradicionalne vrednosti. Oštra Rusija koja ponovo oživljava je pionirska sila koja stoji iza dolaska ovog novog poretka, zajedno sa Kinom u usponu - rekao je Gabujev u pogledu Putinovog režima.

Situacija u Ukrajini ostaje veoma neizvesna. Putin bi i dalje mogao da odluči da ne izvrši invaziju, s obzirom na potencijal za produženi rat, veliki broj ruskih žrtava i ekonomska previranja.

Invazija bi bila spektakularno kockanje bez skoro ikakvog modernog ekvivalenta - što bi takođe bio znak da se svet možda menja.

Snaga ukrajinske i ruske vojske

Prema analizi "Global fire power-a", Rusija ima veću vojnu moć i nalazi se na drugom mestu najvećih svetskih vojnih sila, dok se Ukrajina nalazi na 22.

Rusija iz državnog budžeta izdvaja 154 milijardi dolara godišnje, dok susedna Ukrajina godišnje raspolaže sa 11,87 milijardi dolara.

Ukoliko uzmemo u obzir broj vojnika koje ove dve zemlje imaju na raspolaganju videćemo da Rusija ima 900.000 aktivnih vojnika, dok susedna Ukrajina četiri puta manje, oko 209.000.

Velika razlika postoji i među brojem rezervista, pa tako dok ih Rusija ima oko 2 miliona, Ukrajina broji manje od milion.

Ukrajina na raspolaganju ima nešto više od 850 aktivnih tenkova, dok Rusija ima 2.840. Što se tiče rezervnih tenkova, ukrajinska strana broji 1.141, dok ruska strana na raspologanju ima njih 10.200.

Velika razlika postoji i među artiljerijom i letelicama, pa dok Ukrajina raspolaže sa 1.818, odnosno 125 letelica, Rusija sa druge strane ima 4.684 komada artiljerijskog oružja i 1.160 letelica.

(Telegraf.rs)