Šta piše u ključnom članu 5 sporazuma Rusije sa Donjeckom i Luganjskom

 ≫ 
  • 18

Predsednik Rusije Vladimir Putin juče je priznao nezavisnost samoproglašenih država - Luganske i Donjecke Narodne Republike kao suverenih nacija, a zatim je naredio oružanim snagama da se pobrinu za očuvanje mira u Narodnoj republici Donjeck i Narodnoj republici Lugansk, a u skladu sa ukazom koji je potpisao.

Na ovu odluku žestoko su reagovale zapadne sile, a pominju se i ekonomske i druge sankcije Moskvi zbog ovog poteza.

Uz priznanje nezavisnosti, između Rusije i Luganske i Donjecke republike biće potpisani sporazumi o prijateljstvu i saradnji, a ruska Duma je u ponedeljak objavila nacrte ovih dokumenata, u kojima se predviđa "zajednička odbrana protiv spoljnog agresora i pravo da se koristi vojna infrastruktura druge države potpisnice sporazuma", između ostalog, prenosi Russia Today.

Od posebnog interesa je član 5 sporazuma, koji daje stranama potpisnicama pravo da "grade i poboljšavaju vojnu infrastrukturu, baze i druge objekte na svojim teritorijama". Kremlj je već naredio ruskim trupama da se stacioniraju na teritorijama Luganske i Donjecke republike kao "mirotvorci", dok čekaju formalni sporazum o vojnoj saradnji.

Član 6 zabranjuje državama potpisnicama sporazuma da "uđu u bilo kakve blokove ili saveze koji su suprotstavljeni nekoj od potpisnica", i zabranjuje korišćenje teritorije potpisnica za vršenje vojnih operacija protiv druge strane sporazuma.

U članu 11 se omogućava slobodno kretanje građana između dve potpisnice, i obavezuju se i Rusija i Luganska i Donjecka republika da "razvijaju i implementiraju niz mera kojim se reguliše ulazno-izlazni režim sa svojih teritorija ili trećih zemalja".

Član 13 obavezuje potpisnice da štite "etničke, jezičke kulturne i religiozne identitete nacionalnih manjina na svojim teritorijama i da stvaraju uslove da se ovi identiteti čuvaju i razvijaju", dok im se garantuju individualna i kolektivna manjinska prava, i garantuje da neće biti pokušaja da se asimiluju protiv svoje volje.

Donjeck i Lugansk su proglasili nezavisnost od Ukrajine 2014. godine, posle prevrata u kojem je smenjena vlast u Kijevu. Tada su tražili priznanje od Rusije, ali je Moskva odbila, uz obrazloženje da je njihov konflikt "unutrašnja stvar Ukrajine".

Rusija se pridružila Francuskoj i Nemačkoj u takozvanom Normandijskom formatu, kako bi posredovala primirje između pobunjenika i Kijeva u Minsku 2014-2015. godine. Proces je predvideo da Kijev da Luganskoj i Donjeckoj oblasti široku autonomiju.

(Telegraf.rs)

Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Marjan Mitrović

    22. februar 2022 | 07:08

    Ne znam šta hoće USA-a čovek uradio sve po njihovom principu samo na moran način. Isto tako su oni ušli na Kosovo-SRBIJA,samo što on nije nikoga bombardovao!

  • Dosta!

    22. februar 2022 | 08:07

    Dosli su Rusima na prag kuce kao nekad Hitler.Eeee.. nece moci. 🐯

  • Knez

    22. februar 2022 | 09:00

    Hoce li Crna Gora uvesti sankcije Rusiji, zna li se sta? 😂

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA