Zašto je samit sa Putinom veliki rizik i za Bajdena?

Pristankom na samit sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, predsednik SAD Džo Bajden ide ka značajnoj spoljnopolitičkoj pobedi, ali prihvata ogromne političke i strateške rizike koji bi lako mogli da mu se obiju o glavu.

Bajdenov pristanak da se sastane sa ruskim predsednikom usledio je nakon vikenda užurbane diplomatije i alarmantnih novih američkih pretnji da se Rusija sprema da napadne Ukrajinu.

Postoje sumnje da će se sastanak, uz posredovanje ruskog predsednika Emanuela Makrona, uopšte i desiti. Bela kuća je u nedelju saopštila da će do njega doći jedino "ukoliko ne dođe do invazije".

Samit zavisi od pregovora između državnog sekretara Entonija Blinkena i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova u Evropi ove nedelje. Taj sastanak takođe zavisi i od uslova da ruske trupe ne zadiru dalje u Ukrajinu.

- Blinken i Lavov će dalje razgovarati ukoliko do tada ne počne invazija - u slučaju nje sve otpada - rekao je američki zvaničnik za CNN.

Još uvek nije određeno mesto ni vreme samita dvojice predsednika. Portparolka Bele kuće Džen Psaki istakla je da, ako Rusija izabere ipak napadne Ukrajinu, SAD će uvesti "brze i ozbiljne sankcije".

- Trenutno, čini se da Rusija nastavlja sa pripremom napada široke razmere na Ukrajinu - dodala je ona.

Samo nekoliko sati nakon vesti o mogućem samitu Putina i Bajdena, SAD su upozorile da njihovi obaveštajni podaci sugerišu da je ruski lider već naredio svojim komandantima da napadnu Ukrajinu.

Ekstremno nepoverenje koje postoji između svih strana u konfliktu - Rusija, Ukrajina i zapadni saveznici - znači da će ovaj diplomatski prodor visiti o koncu.

Nedavne razmene izjava između SAD i Rusije karakterišu prezir, sumnja i sarkazam, tako da ne postoji garancija da će susret između Blinkena i Lavrova uopšte uspeti.

Ali ako Putin odustane od onoga što je u Vašingtonu viđeno kao skoro siguran novi upad u Ukrajinu, to će se smatrati privremenim uspehom za agresivni informacioni rat Bele kuće koji bi trebalo da ukloni element iznenađenja iz njegovog ogromnog gomilanja trupa i da osujeti svaki lažni razlog za invaziju.

Svaki put kada se spreči rat, posebno onaj u kome su SAD predvidele hiljade civilnih žrtava, to sprečava tragediju, bedu i mogućnost destabilizacije izbegličkih tokova. Stoga je obaveza svakog da pokuša.

Bajdenovo političko kockanje

Čak i ako se navodni dogovor za samit održi, Bajden će se značajno kockati.

Republikanci će ga sigurno optužiti da je umirio ruskog moćnika i da je nagradio njegovu agresiju držanjem Ukrajine kao taoca. Ukoliko samit sa Putinom propadne i usledi invazija, Bajden će biti optužen za slabost.

Bilo koji samit koji nije sveobuhvatno pripremljen unapred za uspeh, politički je težak čin.

A Bajden može da dobije udarce loše po svoj prestiž, pogotovo nakon što su njegove tvrdnje o državničkoj sposobnosti narušene haotičnim povlačenjem američkih trupa iz Avganistana prošle godine.

Ipak, predsednici su izabrani da donose najteže odluke. Ako Bajden odbije susret i izbije rat u Ukrajini, biće optužen da nije testirao diplomatiju do krajnjih granica. I on ima neko potencijalno pokriće: ako Putin odustane i samit se ne dogodi, on će Bajdena pustiti sa političke kuke.

Blinken je rekao da je predsednik otvoren za diplomatiju uprkos njegovom uverenju da je invazija neizbežna.

- Verujemo da je Putin doneo odluku, ali sve dok tenkovi ne idu i avioni ne lete, iskoristićemo svaku mogućnost i svaki minut koji imamo da vidimo da li diplomatija i dalje može da ubedi Putina da odustane od te namere - rekao je Blinken za CNN.

Skeptičan ton izjave Bele kuće koja objašnjava Bajdenovu "u principu" otvorenost za sastanak, međutim, nije bio samo ukorenjen u sumnju u ruske motive. Takođe se činilo da je to bio pokušaj da se predsednik izoluje od političkih napada kod kuće.

Međutim, postoje razlozi za prihvatanje rizika. Uprkos tome što SAD neće poslati trupe da brane Ukrajinu jer nije član NATO-a, Bajden ima domaći razlog za izbegavanje rata u Ukrajini. Bilo koja ruska invazija mogla bi da izazove skok u već rastućim cenama benzina i stopi inflacije, što bi moglo dodatno naštetiti šansama demokrata na izborima.

Da li Bajden igra Putinovu igru?

Pored toga što će preuzeti veliki politički rizik, Bajden će se ohrabriti na podmuklom geopolitičkom terenu ako se sretne sa Putinom.

Jedna teorija o gomilanju ruskih trupa oko Ukrajine govori o tome da ruski lider želi da povrati prestiž Kremlja kao jednake sile SAD. U suštini, Bajden daje Putinu tu platformu, iako mnogi u Vašingtonu Rusiju smatraju znatno manjom silom, uprkos njenom ogromnom nuklearnom arsenalu.

Ista optužba - da predsednik SAD daje ustupak jednakog prestiža - okruživala je samite bivšeg predsednika Donalda Trampa sa severnokorejskim diktatorom Kim Džong Unom. Male su šanse da se naklonost koja se pokazuje u tim vezama ponovi u hladnim razgovorima Bajdena i Putina.

Ali Putin bi takođe jasno želeo da raspravlja i odlučuje o velikim poslovima nacija sa SAD - kao što je bio slučaj tokom hladnoratovskih samita između SAD i Sovjetskog Saveza. Činjenica da su ovaj potencijalni susret organizovali Francuzi ublažiće neke strahove u Evropi da su američki saveznici marginalizovani - faktor koji je bio naglašen na početku ukrajinske krize.

U Jelisejskoj palati su rekli da će biti uključeni i druge "zainteresovane strane". To bi moglo da uključi Ukrajinu i druge saveznike NATO-a, uključujući bivše članice Varšavskog pakta u istočnoj Evropi. Ali francusko predsedništvo nije ponudilo više detalja. Istaknuta uloga Makrona, koji nastoji da postane dominantni evropski državnik nakon penzionisanja nemačke kancelarke Angele Merkel, i suočava se sa kampanjom za reizbor za nekoliko nedelja, neće ostati neprimećena u Francuskoj ili van nje.

Potpuni prekid veze

Najosnovnija pretnja uspehu bilo kakvih pregovora Putina i Bajdena je nespojiva priroda pozicija dve strane.

Rusi zahtevaju osiguranje da Ukrajini nikada neće biti dozvoljeno da se pridruži NATO-u i želi da alijansa povuče trupe i oružje iz država članica koje su nekada bile iza Gvozdene zavese, kao što su Poljska, Mađarska i Rumunija.

To za zapad nisu uslovi o kojima ne može da se razgovara. Zapad kaže da je na individualnim nacijama da odluče o svojim sudbinama.

SAD odbacuju ruska upozorenja da se osećaju ugroženim proširenjem NATO-a na istok posle Hladnog rata, nazivajući alijansu čisto odbrambenom.

Ova pozicija bi mogla da ima smisla u zapadnim prestonicama, ali ne uzima u obzir narušeni ruski ponos - koren Putinovog dvodecenijskog nastojanja da preoblikuje prihvaćeni ishod Hladnog rata nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Kako navodi CNN, u pokušajima da destabilizuje Ukrajinu, ruski lider je istakao svoju odlučnost da ne dozvoli da bivša sovjetska država napravi ideološki potez zapadno prema NATO-i i EU.

Ali ako je Putin odlučio da su troškovi invazije na Ukrajinu - zapadne sankcije i moguća krvava pobuna u zemlji - preveliki da bi se podneli, Bajden bi možda mogao da napravi diplomatski izlaz za ruskog lidera.

Postoje mnoga pitanja, uključujući kontrolu naoružanja, zaustavljanje sukoba u sajber prostoru i sprečavanje širenja nuklearnog oružja, što bi svaku stranu moglo učiniti bezbednijom.

Ali ova pitanja su taoci iste fundamentalne nepovezanosti između Rusije i SAD koja je proključala tokom sukoba u Ukrajini - i pokazuju zašto će se svaki samit između Bajdena i Putina smatrati provizornim dok se ne dogodi i zašto je uspeh malo verovatan.

(Telegraf.rs)