Putin će možda krenuti u rat da bi zauzeo Ukrajinu: "Sa Belorusijom je to uradio bez ispaljenog metka"

Belorusija je u nedelju objavila da će ruske snage ostati u zemlji nakon što se završe masovne vojne vežbe, što je potez za koji su opozicione ličnosti rekle da je "predaja nezavisnosti zemlje Moskvi bez ijednog ispaljenog metka".

Opoziciona liderka u egzilu Svetlana Tihanovskaja rekla je da je to potkopalo bezbednost i suverenitet zemlje, uvukavši je u strani rat kao agresora.

Ministar odbrane Belorusije Viktor Krenin objavio je da će se zajedničke vežbe nastaviti nakon završetka masovnih vojnih vežbi sa Rusijom u nedelju, navodeći "zaoštravanje situacije" u istočnoj Ukrajini.

Ovo saopštenje u suprotnosti je sa ranijim obećanjima zvaničnika iz Minska, koji su rekli da će se ruske trupe vratiti kući nakon završetka vežbi.

Krenin je rekao da će dve zemlje "uzvratiti" ako bude potrebno, što je potez za koji analitičari kažu da pokazuje da je spoljna i vojna politika beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka efektivno zarobljena od strane Rusije.

- To je samo znak da trenutna vlada Belorusije, vlada Lukašenka, sve više zavisi u spoljnoj i bezbednosnoj politici od Rusije i da zapravo ne može da sprovodi svoje autonomne odluke - rekao je Artjom Šrajbman, beloruski politički analitičar iz Karnegi centra u Moskvi.

Dok zapadni lideri upozoravaju da bi Rusija mogla da izvede napad na Ukrajinu u narednim danima, Tihanovskaja, koju su zapadni lideri prepoznali kao pravu pobednicu spornih predsedničkih izbora 2020, rekla je da Belorusija "gubi svoj suverenitet" i pozvala ruske trupe da odmah odu.

- Prisustvo ruskih trupa na našoj teritoriji krši naš ustav, međunarodno pravo i ugrožava bezbednost svakog Belorusa i ceo region. Belorusija je uvučena u tuđi rat i pretvorena u agresornu zemlju - rekla je ona u saopštenju u nedelju.

Lukašenko je ostao dužan ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nakon spornih beloruskih izbora 2020, kada su ga ulični protesti zamalo zbacili sa vlasti pre nego što je Putin obećao da će poslati ruske trupe da uguše nemire ukoliko bude potrebno. Lukašenko je pokrenuo masovnu akciju, zatvorio i navodno pretukao stotine opozicionih ličnosti i aktivista, i održao se bez Putinove pomoći.

Putin i Lukašenko sastali su se u petak kako bi razgovarali o krizi između Rusije i NATO, nakon što su zapadne zemlje odbacile zahteve Moskve za sveobuhvatne bezbednosne garancije, uključujući zabranu pridruživanja Ukrajine i drugih zemalja NATO-u i povlačenje snaga i opreme iz istočne Evrope.

Nakon sastanka u petak, Lukašenko je rekao da su on i Putin razradili zajednički plan za odvraćanje "zapadne agresije".

Sledećeg dana Putin ga je nagradio pozivom da prisustvuje vežbama ruskih nuklearnih snaga dok je ruski lider nadgledao lansiranje hipersoničnih i krstarećih raketa.

Na fotografiji Kremlja vidi se kako njih dvojica sede za okruglim stolom u centru ministarstva odbrane kada je Putin otvorio vežbe.

Putin Belorusiju i Ukrajinu vidi kao mlađu slovensku braću Rusije, deo onoga što on naziva "ruskim svetom", prenosi Washington post.

Dok zapadni zvaničnici upozoravaju Putina protiv invazije koja bi primorala Ukrajinu na kapitulaciju, Putin je dominirao Belorusijom bez potrebe za vojnom silom, koristeći Lukašenkov politički dug. Kao što nije poznato da li će napasti Ukrajinu, nije poznato ni da li će Putin zahtevati da beloruske snage učestvuju direktno u slučaju invazije. Međutim, prema pisanju medija, Rusija bi mogla da iskoristi beloruski vazdušni prostor, prevoz i logistiku.

- Kada je u pitanju rat, Putin će jednostavno uzeti zdravo za gotovo da ima Belorusiju kao produžetak svoje teritorije, vojno gledano, pa bi moglo biti kao da je Belorusija saučesnik, sila koja podržava, ali ne učestvuje i napada Kijev zajedno sa ruskim vojnicima - rekao je analitičar Šrajbman.

Čak i pre nego što su vežbe počele pre 10 dana, zapadni vojni analitičari upozorili su da bi to moglo da bude pokriće za snage za invaziju na Ukrajinu sa severa i potencijalno opkoljavanje glavnog grada Kijeva, deo invazije velikih razmera, višestruke invazije sa juga, istoka i severa.

Prema procenama NATO-a, u Belorusiji ima oko 30.000 ruskih vojnika, kao i značajna vojna oprema, uključujući raketni sistem S-400, koji je pozicioniran na jugu zemlje.

Šrajbman kaže da, ukoliko Lukašenko naredni svojim snagama da učestvuju u invaziji na Ukrajinu, beloruski vojni zvaničnici bi poslušali njihova naređenja, ali verovatno nerado.

- Iz moje analize javnog mnjenja u Belorusiji, uključujući policiju i vojsku, jednostavno nema apetita da Belorusija bude uvučena u bilo kakvu vrstu sukoba, a kamoli u sukob druge zemlje - rekao je on.

Lukašenko je nekoliko puta izneo ideju o smeštanju ruskog nuklearnog oružja na belorusko tlo, uključujući i prošle nedelje - što je primer da je Kremlju ponudio čak i više nego što je Putin očekivao - rekao je Šrajbman.

U subotu, pored Putina na vežbama nuklearnih snaga, Lukašenko je pokazao svoju odanost u kritično vreme za Putina, nadajući se da će dobiti ekonomsku podršku i usluge, dodao je stručnjak.

- Lukašenko je uradio i više nego što se zahtevalo od njega, na primer njegovu inicijativu o postavljanju nuklearki u Belorusiji. Ponekad želi da se nadigra da bi pokazao da je čak i veći saveznik nego što se očekuje. Sve dok nismo u ratnoj situaciji, ovo može da priušti. Srećan je da to radi - rekao je Šrajbman.

Krenin je rekao da će fokus nastavljenih vojnih vežbi biti isti kao nedavno završene vežbe: "da obezbedimo adekvatan odgovor i deeskalaciju vojnih priprema zlobnika u blizini naših zajedničkih granica".

Pre samo nekoliko dana, ministar spoljnih poslova Belorusije Vladimir Makej rekao je da "nijedan ruski vojnik, nijedan deo opreme neće ostati u Belorusiji".

Prvi nagoveštaj da ruske snage možda neće otići nakon vežbi došao je u subotu, kada je beloruski general Aleksander Volfovič rekao novinarima da su svi ciljevi postignuti, ali da će se "vežbe možda nastaviti".

Lukašenko: Spreman sam prvi da krenem u rat

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko rekao je danas da je spreman da prvi krene u rat ako bude potrebno da se zaštiti otadžbina.

On je situaciju u Evropi nazvao "ratnohuškačkom psihozom", a Belorusija je, kako je rekao, u epicentru ovih događaja, prenosi Interfaks.

Lukašenka je objasnio da je tokom zajedničkih vojnih vežbi Rusije i Belorusije pokušao da dočara novinarima koliko je rat užasan i do kakvih užasa može da dovede.

- Baš na kraju vežbi vreme je bilo strašno - jaka kiša, susnežica, užasan vetar. Svi su se smrzli, stajali, drhtali. Pomislio sam da ću sa novinarima da razgovaram duže da bi osetili kako je živeti u neprijatnim uslovima na koje nismo navikli. Pitao sam ih da li su shvatili da je rat zastrašujuć i da može biti još gore nego sad - naveo je Lukašenko.

(Telegraf.rs)