Hakovanje, rat i Ukrajina: Šta možemo da očekujemo u krizi na osnovu primera iz prošlosti?

Dok je većina svetskih vojnih sila priznala hakovanje kao domen ratovanja, kompjuteri su i dalje manje sposobni da ubiju ljude od artiljerije koja se gomila na ukrajinskoj granici.

Samo nekoliko nedelja nakon što je Viktor Janukovič, predsednik Ukrajine u to vreme, zbačen sa vlasti 2014. godine (kada je odbio da potpiše sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom u korist bližih veza sa Kremljom), snage koje podržava Rusija anektirale su Krim.

Od 2014. godine ruski napadi na Ukrajinu su u više navrata nanosili štetu i civilima, od pada malezijskog aviona MH17 u julu 2014, koji se srušio Donjeckoj oblasti Ukrajine, do sajber napada NotPetya koji se oteo kontroli i prouzrokovao milijarde dolara štete - uključujući i samoj Rusiji.

Incident sa malezijskim avionom je odmah doveden u vezu sa oružanim sukobom između ukrajinske pro-evropske vlade i pro-ruskih separatista koji se vodi upravo na području gde je avion srušen. Veruje se kako je avion srušen protivavionskim projektilom, a za šta se međusobno optužuju ukrajinska vlada i separatistički pobunjenici.

Dok stižu različiti signali o ruskoj pripremi za invaziju, šta iz pogleda u prošlost možemo da očekujemo u budućnosti?

"Sajber rat"

Veruje se da su bezbednosne službe Janukovičevog režima sprovele operacije za suzbijanje evromajdanskih protesta. Kremlj je optužen za druge, ali negira krivicu.

- Ukrajinci će vam reći da su godinama u ratu sa Rusijom. To je istina. A sajber je bio dimenzija toga - rekao je Kjaran Martin, bivši izvršni direktor britanskog Nacionalnog centra za sajber bezbednost, a sada profesor na Oksfordu.

On je rekao da je bilo stalnog digitalnog uznemiravanja: "dva nestanka struje u Kijevu 2015. i 2016. godine, prekid vladinih onlajn usluga i ciljanje ukrajinske vojske u obaveštajne svrhe".

- U poslednjih sedam ili osam godina, Ukrajina se verovatno suočila sa većom sajber agresijom nego bilo koja druga zemlja na svetu. Ukoliko vojni konflikt preraste u neku vrstu invazije, možemo da očekujemo i povećanu agresivnu sajber aktivnost. Ali ovo neće biti ono što neki ljudi nazivaju sajber ratom. Postojala bi sajber dimenzija pravog rata, ako se to desi - dodao je Martin.

Istorija mešanja

Glasački listići na prvim predsedničkim izborima u Ukrajini nakon ruske invazije morali su da se prebroje ručno nakon što su hakeri izbrisali ključne dokumente u centralnom izbornom sistemu zemlje.

Hakeri su objavili podatke onlajn, a u to vreme izborna komisija opisala je incident "kao jednu komponentu informacionog rata protiv naše države", prenosi Sky News.

Sledeće godine, prvi javno priznati uspešan napad na električnu mrežu isključio je snabdevanje energijom za više od 200.000 ljudi do šest sati. Drugi još sofisticiraniji napad 2016. godine takođe je isključio snabdevanje strujom u Kijevu.

Još jedan prelomni trenutak trebalo je da dođe 2017.

Uoči dana Ustava Ukrajine 27. juna, hakeri za koje je Velika Britanija rekla da su "gotovo sigurno" ruska vojska detonirali su zlonamerni alat za šifrovanje podataka koji je ubačen u računovodstveni softver koji koristi većina vladinih i finansijskih institucija u Ukrajini.

Napad je mogao da se širi sa računarske mreže na računarsku mrežu - i to je učinio, šireći se poput požara, a da hakeri koji su ga dizajnirali nisu mogli da ga usmere da ošteti određene mreže.

Čak je isključio i sistem za praćenje radijacije u Černobilju, uticao je i na kompanije širom sveta, uključujući i Rusiju, uništavajući njihove računare i nanevši štetu od više od 10 milijardi dolara, prema proceni Bele kuće.

Šta možemo da očekujemo?

Majk Meklelan, direktor jedinice za borbu protiv pretnji Secureworks, kaže da ovo što smo do sada videli sa ovom trenutnom krizom, uništavanje veb stranice i hakovanje, nije ništa novo.

- Međutim, ukoliko Rusija odluči da pokrene vojnu akciju protiv Ukrajine, treba da očekujemo da ćemo videti buduće i možda još agresivnije sajber operacije. U ovom trenutku je teško reći koje bi to mogle biti operacije, ali mogu da uključuju prekid komunikacija ili druge bitne infrastrukture i informativne operacije koje imaju za cilj da izazovu zabunu među ukrajinskim stanovništvom - rekao je on.

Džon Hultkvist, potpredsednik obaveštajne službe o pretnjama u kompaniji za sajber bezbednost Mandiant, predvideo je nekoliko pretnji kako je kriza u Ukrajini eskalirala, uključujući informativne operacije - "redovnu karakteristiku ruske i beloruske sajber aktivnosti".

Serhij Demedjuk, zamenik sekretara ukrajinskog saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, rekao je da je serija oštećenja sprovedena u januaru bila pokriće za destruktivnije sajber aktivnosti grupe koja je povezana sa Belorusijom.

- U Mandiantu smo očekivali ovu aktivnost i zabrinuti smo da, za razliku od nedavnih oštećenja destruktivnih napada, buduće aktivnosti neće biti ograničene na ukrajinske mete ili javni sektor - rekao je on.

SAD i Velika Britanija su upozorile domaće organizacije da provere svoje odbrane zbog zabrinutosti o novim potencijalnim ruskim napadima zbog tenzija sa Ukrajinom.

(Telegraf.rs)