Bajdenova "megafon diplomatija" za Putina: Iznuđeni potez, ili odlična taktika?

Upozorenja Bajdenove administracije o mogućoj ruskoj invaziji deluju kao kada meteorolozi najavljuju stravičnu oluju i pozivaju građane na oprez. Otkako su američki zvaničnici upozoreni da ruski predsednik Vladimir Putin gomila vojsku u blizini granice sa Ukrajinom pre nekoliko meseci, od tada na sav glas upozoravaju na pretnju.

Prošle nedelje su se pojavile nove američke procene da je ruska borbena vatrena moć dostigla 70 odsto "olujne snage" potrebne za napad "kategorije 5" u punom obimu. Ruska oluja, zaključile su Sjedinjene Države, mogla bi da preplavi Kijev u Ukrajini u roku od dva dana, ostavljajući čak 50.000 civila mrtvih ili ranjenih.

Malo je stvari u geopolitičkoj krizi koje su osetljivije od bezbednosnih podataka. Ipak, od početka krize oko Ukrajine, Bajdenova administracija otvoreno priča šta SAD znaju o potezima Rusa, njihovoj taktici i planovima. Neki analitičari ovo nazivaju "Bajdenova megafon strategija".

Drugi kažu da bi se trebalo vratiti u prošlost i prisetiti se neke slične krize u kojoj su SAD ovako brzo, precizno i na ovolikom nivou delile informacije.

- Ovo je bez presedana, čak i pre nego što sam započeo karijeru. Možda biste to mogli da uporedite sa kubanskom raketnom krizom 1962. ili sukobima u Iraku - rekao je Džon E. Herbst, američki ambasador u Ukrajini između 2003. i 2006. godine za Washington Post.

Postoje strateški razlozi zašto treba držati jezik za zubima. Otkrivanje previše detalja može da ugrozi obaveštajce i ugrozi pristup informacijama u budućnosti. Postoji još jedan veliki razlog za diskreciju. Prikupljanje i obrada obaveštajnih podataka su pre umetnost nego nauka. To je splet tajni koje na okupu drže analitičke pretpostavke.

Obaveštajni podaci mogu biti, i često jesu, izvrnuti, i mogu biti, kao što i često jesu, pogrešni. Primer iz udžbenika: američka upozorenja o nepostojećem oružju za masovno uništenje Sadama Huseina, koje je obelodanila Bušova administracija, bila su izvrnuta, ali i pogrešna.

To ne znači da su saznanja Amerike sada pogrešna, niti da Rusija neće krenuti na Ukrajinu. Za sada mnogima deluje da je Bajdenova administracija ovo "ubola".

Istovremeno, američka administracija je glasno i jasno rekla i šta ne zna: Da li je Putin doneo i konačnu odluku da napadne!

Ta činjenica našla se u fokusu nakon što je ogorčeni ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski osudio upozorenja Vašingtona zbog izazivanja "panike“. Prošle nedelje, Bela kuća je odustala od toga da upotrebljava reč "neminovan" kada govori o potencijalnom ruskom napadu.

Neki veruju da administracija odlučila da bude oprezna jer je osetljiva na svoje spoljnopolitičke neuspehe tokom prošle godine, posebno na osećaj da je odbrambeni aparat američke vlade potpuno pogrešno izračunao brzinu talibanskog preuzimanja vlasti u Avganistanu, što je dovelo do haosa prilikom povlačenja i do brojnih optužbi na račun SAD.

To ne znači da se upozorenja uzimaju kao nominalna vrednost. Kako se upozorenja graniče sa preterivanjem, predsednik Bajden je čak rekao da će "manji upad Rusije u Ukrajinu biti tolerisan" u gafu koji je delovao iskreno do srži, zbog čega je bio meta kritika, a i pojedinci su se zapitali da li je kredibilnost podataka koje službe dobijaju pouzdan.

To nepoverenje u obaveštajne podatke je u potpunosti došlo do izražaja prošle nedelje, kada je administracija navela da se Rusi spremaju da izvedu lažnu operaciju da bi imali izgovor za invaziju, a za koju bi Ukrajinci bili lažno okrivljeni.

Portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je novinarima o produkciji ruskog video snimka sa "grafičnim scenama lažnih eksplozija, na kojima se prikazuju leševi, gde bi se pojavili glumci koji bi izigravali ožalošćene koji oplakuju ljude ubijene u incidentu koji bi sami Rusi inscenirali".

Zbog ovoga su se našli i na udaru novinara, optuženi da ne iznose informacije, nego pretpostavke.

Ipak, mnogi misle da je ovo osmišljena taktika Amerikanaca da budu "korak ispred" svake ruske operacije.

Transparentnost protiv "mračne taktike"

Obelodanjivanje brojnih informacija omogućilo je Vašingtonu da jasno i glasno predstavi stvarne opasnosti u ovom trenutku, i kako bi skrenuli pažnju američkih i evropskih saveznika na odluke o teškim sankcijama za Putina koje bi na kraju mogle poslužiti kao uspešno sredstvo odvraćanja od invazije. Razlike između saveznika u koordinisanom odgovoru bez sumnje i dalje postoje, ali čak i nevoljni Nemci počinju da govore oštrije.

A ako je Putin i planirao podmukao i skriveni napad, sada to ne može da uradi, jer su oči sveta uprte u njega.

- Bajdenova administracija vodila je kampanju odvraćanja u onome što Rusi ponekad nazivaju 'informacionim prostorom'. Da bi mobilisali saveznike, američki zvaničnici su podelili osetljive obaveštajne podatke o potezima Rusije; kada su otkrili ruske zavere, obelodanili su ih. Ove agresivne taktike su onemogućile uobičajene prednosti Rusije ako su planirali iznenađenja i prikrivene akcije - napisao je Dejvid Ignatijus iz Washington posta.

Pojedini su stava da samo "radikalna transparentnost" može biti najbolji način da se pobede Putinove "mračne taktike".

- Ruski hibridni rat zasnovan je na sejanju konfuzije i dezinformacija - rekao je Ričard Govan, analitičar Međunarodne krizne grupe za španski El Pais.

On kaže da usvajanjem radikalne transparentnosti, SAD komplikuju zadatak Rusije da širi dezinformacije o svojim akcijama.

Megafon diplomatija može da se obije o glavu?

- Rusi su pokušali da ignorišu ili odbace optužbe, ali su morali i javno da pređu u defanzivu. A ova ekstremna transparentnost takođe olakšava stvari Vašingtonu kada je reč o održavanju saveznika NATO-a manje-više ujedinjenim - kaže Govan.

Ipak, odluka da se ovako "igra" je veliki rizik. Naime, ako Bajden blefira, onda bi to Putina moglo da natera da povuče neke poteze o kojima ranije nije ni razmišljao.

- Ova megafon diplomatija mogla bi da zakomplikuje stvari Putinu ako odluči da ne reaguje. Sada mu je teže da se povuče, jer bi bio javno ponižen - kaže Govan.

Još jedan rizik: da je kretanje ruskih trupa jednostavno lukavstvo za privlačenje pažnje Zapada, "gašenje nade" Ukrajini da će se ikada pridružiti NATO-u, testiranje volje Sjedinjenih Država i Evrope i prisiljavanje na dijalog o bezbednosnim pitanjima koji brinu Rusiju.

- Šta ako je ceo ovaj diplomatski šou zapravo ono što je Putin i hteo da izazove svojim potezima? Šta ako mu Zapad igra na ruku pokušavajući da ga odvrati? Šta ako je Zapad zaista upao u njegovu pažljivo postavljenu zamku? - pita se Karolin de Grojter, kolumnista Foreign Policy-a.

Ako ne dođe do invazije, Sjedinjene Države i Evropa bi i dalje mogle da budu uvučene u dugu, diplomatsku zbrku oko budućnosti Ukrajine koja će crpiti vreme i energiju od drugih važnih svetskih pitanja.

Ipak, i to je bolje nego rat, za koji bi američka administracija mogla da tvrdi da je krenula prozivanjem Putina - ili barem reći da je pokušala ako on izvrši invaziju.

- Ako rata ne bude svi će reći: "Hvala Bogu da se nije dogodilo". Zapravo verujem da je malo verovatno da će Rusi izvesti veliku operaciju, a manje od 50 odsto su šanse da će sprovesti neku manju. Ali verujem da je to zato što je Bajdenova administracija bila čvrsta u ovoj taktici - rekao je Herbst.

(Telegraf.rs)