Potomci Srba na ničijoj zemlji: Život u selu između ukrajinske vojske i proruskih pobunjenika

Selo Krimskoje nalazi se u u Luganskoj oblasti, na samo 50 kilometara od istoimenog i glavnog grada jedne od dveju pobunjenih oblasti u Ukrajini.

Preporučujemo

Snage Luganske narodne republike imaju svoje položaje u seoskom ataru, a ovde su se vodile žestoke borbe tokom sukoba u proleće i leto 2014. godine. Selo je poslednja ispostava Ukrajine na desnoj (južnoj) obali reke Severni Donjeck.

Prema popisu iz 2001. u selu je živelo više od 1600 ljudi, ali u međuvremenu se desilo nekoliko velikih ekonomskih i političkih slomova pa je dobar deo stanovništva pobegao od bede. Najviše ljudi je selo napustilo kada su sukobi postali oružani.

Stanovništvo se deli prema jeziku koji govori, i podrška ruskoj ili ukrajinskoj strani zavisi od toga, pošto je stanovništvo slovenskog porekla i pravoslavne veroispovesti.

Ipak ono što Krimskoje čini izuzetnim u odnosu na veliki broj sela na ničijoj zemlji je njegovo poreklo. Pre 1725. ovde je bila pusta stepa, na kojoj su se sukobljavali Kozaci, Tatari, Rusi i Poljaci. Rusko carstvo počelo je da uništava Tatarski kaganat odan turskom sultanu i na nepreglednim prostorima trebalo im je odanih ljudi koji bi čuvali granicu. Kozaci su bili suviše nepouzdani pa je carevima i caricama trebalo drugo rešenje.

U isto vreme veliki broj Srba bio je nezadovoljan tretmanom koji su imali u Habzburškoj monarhiji posle dve Velike seobe. Jedan deo prešao je u Rusiju gde je formirana Nova Srbija, oblast na 240 kilometara južno od Kijeva.

Zbog međusobnih nesuglasica deo Srba predvođen Rajkom Preradovićem i Jovanom Ševićem naselio se u Luganskoj oblasti gde su osnovali naselja. Rusko carstvo od njih je formiralo Srpskih husarski puk 1753. sa štabom u mestu Bahmutu. Ova jedinica je nekoliko puta bila reorganizovana kada je i dobio konačno ime Bahmutski husarski puk.

Krimskoje se tada zvalo Krimska jama ili šanac, a ime sela koje su osnovali Srbi ticalo se toga što je naselje bilo na putu za Krim. Svi stanovnici bili su deo 6. rote odnosno šeste jedinice ove vojne formacije.

Zbog toga što su živeli među nacionalno srodnom stanovništvu pravoslavne vere vrlo brzo su izgubili svoje srpske posebnosti i korene.

Kako danas izgleda život u ovom selu, pogledajte u snimku na početku teksta.

(Telegraf.rs)