Već 50 godina traga za sestrom, koju su kidnapovali na plaži: Imala je samo tri godine, moram da znam istinu

Šeril Grimer nestala je 12. januara 1970. godine, kada je imala samo tri godine. Ona je kidnapovana na jednoj plaži u Novom Južnom Velsu. Devojčica je bila kod tuševa kada ju je, prema tvrdnjama svedoka, nepoznati muškarac oteo.

Istraga o njenoj otmici nije dala rezultate punih 45 godina, sve dok jedan muškarac nije uhapšen i optužen za otmicu u martu 2017. godine. Osumnjičeni, koji je psihički bolesnik i koji je ranije dao lažan iskaz u vezi jednog drugog ubistva, tvrdio je da je, kada je imao 15 godina udavio Šeril sat vremena nakon njene otmice. Na sudu je potom rekao da nije kriv.

Suđenje je trebalo da počne u maju 2019. godine, ali je sudija smatrao da nema dovoljno dokaza, zbog čega su u februaru 2019. odbačene sve optužbe.

Kobnog 12. januara Šeril je sa majkom i braćom bila na plaži. Oko 13.30 časova, kada je počelo da se menja vreme, majka je deci naredila da krenu kući. Deca su otišla do tuševa gde su kabine za presvlačenje, dok je ona pakovala stvari. U jednom trenutku se Riki, koji je tad imao 7 godina, vratio do majke i rekao da njegova sestra odbija da krene. Kada su zajedno došli do kabina, devojčice više nije bilo.

Usledila je velika potraga, ali policija devojčicu nije pronašla. U jednom trenutku, kada je stigao zahtev za otkup na 10.000 dolara, nadali su se da će Šeril biti vraćena kući. Međutim, navodni otmičar se nije pojavio na dogovorenom mestu, niti je ikad više pozvao.

Prošle su decenije, a njen brat Riki i dalje ne može da se pomiri sa tim da Šeril nema. Krenuo je na posebno hodočašće. Imao je nameru da pešači po zemljama i kači njenu fotografiju na kojoj je nasmejana na drveće kraj kojeg prolazi. Odustao je na kraju od te ideje, jer mu je rana i dalje previše bolna.

- Ne mogu da je ostavim napolju na hladnoći. Ne mogu da podnesem pomisao da njeno nasmejano lice stoji tamo negde na vetru i kiši - priča Riki danas za BBC.

Njene fotografije je preneo 16.000 kilometara - od svog doma u Melburnu, u Australiji - do severne Španije. On pešači 200 kilometara kroz prohladne planine Kantabrije duž dela hodočasničke rute Kamino.

- Nisam religiozna osoba. Uopšte. Mislim, kakva religija bi to dozvolila? Imala je samo tri godine - pita se i danas njen brat.

Riki danas ima skoro 60 godina i odlučio je da po zimi dođe u Evropu i na neki način pobegne od leta koje je trenutno u Australiji, jer više ne voli plaže.

Nestala je za manje od dva minuta

Riki se priseća vremena kada je nestala njegova sestra. Dve godine ranije porodica se iz Bristola doselila u Australiju. I dan danas krivi sebe za njen nestanak. Iako je imao samo sedam godina, tog dana je on bio odgovoran za svoju seku. Ostavio ju je na manje od dva minuta i više je nikad nije video... Niti je iko ikad osuđen za njen nestanak.

Dok stoji zagledan u španske vrleti govori kako će jednog dana, kada umre, sve što je video za života podeliti sa svojom sestrom.

- Pričam sa svojom sestrom tokom ovog hodočašća. To činim čitavog života - kaže neutešni brat.

Fotografije koje je planirao da kači na drveće odlučio je da ostavi kraj oltara u jednoj crkvi. Veruje da je njegova sestra tu bezbedna.

Pre četiri godine, gotovo pet decenija nakon nestanka male Šeril, delovalo je da je policija na novom tragu. Tada je pronađeno priznanje u jednoj staroj kutiji. To priznanje potpisao je jedan tinejdžer samo godinu dana nakon što je Šeril nestala. Nakon što je pronađena ta poruka, policija je pronašla tog "dečaka", koji je tada imao oko 60 godina, i privela ga na saslušanje. Ubrzo je protiv njega podignuta optužnica.

Riki je rekao da mu je potrebno da sazna istinu.

- Moram da znam. Zbog Šeril, zbog svih nas. Trebaju nam odgovori - priča brat.

Međutim, sudija je odlučio da to priznanje ne može da se koristi kao dokaz i optužnica je pala u vodu. Čovek koji se vodio kao osumnjičeni za nestanak njegove sestre, odšetao je kao slobodan čovek.

- Nismo mogli da verujemo. Nismo ni znali ništa o tom priznanju. Godinama nismo ni znali da postoji neki osumnjičeni. Naši životi bi bili drugačiji. Da li smo morali da prolazimo kroz sav bol i patnju. Ne želim da nijedna porodica na svetu to proživi. Ljut sam! Ljut sam na sebe, na svet, baš sam ljut - rekao je Riki novinaru BBC-ja, kada je odbačena optužnica.

"Bili smo toliko srećni"

Riki kaže da je 1968. kada se porodica doselila u Australiju, svi bili mnogo srećni.

- Otišli smo iz hladne, kišovite Engleske da uživamo na australijskom suncu. Bio je to novi početak, novi život. Baš smo bili srećni - priseća se.

Naselje Feri Medou, u koje su se doselili bilo je idilično. Uz obalu, na obodu Vololonga, na samo sat vremena od Sidneja. Upravo je na plaži nedaleko od kuće poslednji put i video svoju sestru Šeril.

Bili su smešteni u posebnim barakama, sa mnogim drugim porodicama.

- Sve je izgledalo kao neki izletnički kamp. Hiljade su živele tu. Porodice sa decom iz čitavog sveta. Sve je vrvelo. Žurke su bile vikendom. Većinu vremena provodili smo napolju, vozili bicikle, uživali - priča Riki.

Porodične fotografije iz tog perioda najbolje ilustruju koliko su njegova braća i mala Šeril bili srećni. Njegovi roditelji Kerol i Vins Grimer imali su četvoro dece, a Riki je bio najstariji. Nakon njega rodili su se Stiven i Pol, a Šeril je bila najmlađa.

- Bila je tako vickasta i slatka. Veselo dete, naša princeza - priseća se veliki brat kojem su svi snovi srušeni tog 12. januara 1970. godine.

Dan je bio vreo, a u barakama je bilo nepodnošljivo vruće i unutra su uletali svakakvi insekti, zbog čega su deca molila Kerol da ih vodi na plažu da se malo osveže.

Nešto pre 14 časova vreme je krenulo naglo da se menja i počeo je da duva jak vetar koji je nosio pesak. Svi koji su bili na plaži počeli su da se pakuju i odlaze. Kerol je rekla Rikiju da sestru i braću odvede do kabina za presvlačenje i da je tamo sačekaju dok ona spakuje stvari.

Šeril je potrčala i ušla u jednu od ženskih kabina. Braću je bilo sramota da je prate, pa su je čekali. Riki ju je dozivao da izađe, što je ona odbijala, zbog čega se sa braćom vratio do plaže da se požali mami.

- Sve se dogodilo veoma brzo. Bilo nam je potrebno 90 sekundi da stignemo do mame i da se vratimo do kabina, ali kada smo se vratili Šeril više nije bilo. Imala je samo tri godine i samo je nestala - priča Riki.

On kaže da je njegova majka počela da traži Šeril i da je doziva. Uskoro je počela da se trese u panici.

- Počela je da viče: "Zašto ste je ostavili". Posle toga je nastala ludnica. Svi su počeli da je dozivaju. Nastala je panika, kompletan haos - kaže Riki.

Hiljade ljudi tragalo za Šeril, nikad je nisu našli

Za nestalom devojčicom organizovana je najveća potraga u istoriji Novog Južnog Velsa. Na hiljade policajaca i vojnika je tragalo za Šeril, ali je nikad nisu našli.

Prošlo je sad više od 50 godina od njenog nestanka, ali taj trenutak zauvek je obeležio Rikijev život.

- Stavite sebe na moje mesto. Mene to progoni. Svog me obuzima. I dalje je vidim kako stoji na plaži, nasmejana. Vidim je kako trči duž obale. Te slike nikad neće nestati iz moje glave - kaže neutešni brat.

Rikija i dalje muče košmari zbog svega. Život mu je, blago rečeno, uništen. Razvodio se, u lošim je odnosima sa decom. Mnogo puta je mislio da neće moći da nastavi dalje. Ipak, zbog jedne stvari je odlučio da nastavi da živi.

- Pre nego što su mama i tata preminuli obećao sam im da ću pronaći Šeril ili da ću bar otkriti šta joj se dogodilo - kaže on.

U svojoj torbi Riki i dan danas nosi kožni rokovnik u kojoj piše pisma sestri.

- Moj psiholog misli da to može da mi pomogne. Pišem Šeril o svom životu, o porodici. Pitam je kako je ona, šta radi. Crtam neke figurice. Ovaj rokovnik ide sa mnom svuda. Tek kad umrem, nestaće i on - kaže Riki.

Iako se kroz život nadao da će vremenom moći da prevaziđe sve što se dogodilo, ponovno otvaranje slučaja pre par godina ga je izmestilo iz ose. Nada se da će odluka vlade Novog Južnog Velsa da ponudi nagradu od milion dolara onom ko ima informacije o njegovoj sestri Rikiju budi nadu da će se pomeriti sa mrtve tačke.

Dok čeka da vidi da li će ikada saznati šta se dogodilo sa njegovom sestrom, na groblju u Bristolu gde su mu sahranjeni baba i deda na spomeniku je postavljena i jedna drvena ploča, na kojoj piše: "Šeril Grimer, počivaj u miru". Tu Riki, kad god je u Engleskoj, dođe i ostavi cveće, ponekad i plišane igračke.

- Lepo je imati gde da dođeš, gde da se setiš - kaže brat.

(Telegraf.rs)